Антидијабетесни лек

Антидијабетици су лекови за третман шећерне болести путем снижавања нивоа глукозе у крви. Изузев инсулина, ексенатида, лираглутида и прамлинтида, они се администирају орално, те се називају оралним хипоглицемским агенсима или оралним антихиперглицемским агенсима. Постоји неколико класа антидијабетских лекова. Извор лека зависи од природе дијабетеса, узраста и ситуације особе, као и низа других фактора.

Диабетес меллитус тип 1 је болест узрокована недостатком инсулина. Неопходно је користити инсулин код типа I. Он се уноси путем инекције.

Диабетес меллитус тип 2 је болест инсулинске отпорности ћелија. Треатмени обухватају: (1) агенсе који повишавају количину инсулина излученог из панкреаса, (2) агенсе који повишавају сензитивност органа на инсулин, и (3) агенсе који умањују брзину којом се глукоза апсорбује из гастроинтестиналног тракта.

Неколико група лекова, углавном оралних, су ефективни за тип II. Они се често користе у комбинацији. Терапеутска комбинација за тип II може да обухвата инсулин.

Примери лекова

У следећој табели је упоређено неколико често коришћених антидијабетесних агенаса. Упоређени лекова представљају класе лекова, мада у неким случајевима су могуће знатне варијације између индивидуалних лекова унутар класе.

Поређење антидијабетских лекова
Агенс	Механизам	Предности	Недостаци
Сулфонилуреја (глибурид, глимепирид, глипизид)	Стимулише отпуштање инсулина из панцреасних бета ћелија путем инхибиције КАТП канала	јефтин брз почетак дејства не утиче на крвни притисак не утиче на липопротеин ниске густине маји ризик од гастроинтестиналних проблема у односу на метформин подесније дозирање	узрокује у просеку повећање телесне тежине од 2–5 килограма повећава ризик од хипоглицемије глибурид повећава ризик од хипогликемије у нешто већој мери од глимепирида и глипизида повишен ризик смрти у поређењу са метформином
Метформин	Делује на јетру да би умањио инсулинску отпорност	не повишава телесну тежину низак ризик од хипогликемије у поређењу са алтернативним лековима добар ефекат на ЛДЛ холестерол снижава ниво триглицерида нема утицаја на крвни притисак није скуп	повећан ризик од гастроинтестиналних проблема неподесан је за људе са умереном или јаком болешћу бубрега или срчаним проблемима услед ризика од лактичне ацидозе повишен ризик од дефицијенције витамина Б12 мање је подесан за употребу метални укус
Инхибитор алфа-глукозидазе (акарбоза, миглитол, воглибоза)	Редукује апсорпцију глукозе дејством на танка црева чиме узрокује снижену продукцију ензима неопходних за варење угљених хидрата	незнатно повишен ризик од хипоглицемије у поређењу са сулфонилурејом не узрокује повећање телесне тежине снижава ниво триглицерида не утиче на холестерол	мање је ефективан од већине других лекова за дијабетес у снижавању глицираног хемоглобина повишен ризик од ГИ проблема у односу на друге лекова изузев метформина неподесан је за употребу скуп је
Тиазолидиндиони (Пиоглитазон, Росиглитазон)	Редукује инсулинску отпорност активацијом ППАР-γ у масном ткиву и мишићима	низак ризик од хипоглицемије незнатно повећање нивоа липопротеина високе густине његово дејство је повезано са снижењем нивоа триглицерида подесан је за употребу	повећан ризик затајења срца узрокује у просеку 2–5 килограма повећања телесне тежине повезан са повећаним риском од отицања повезан са повећаним риском од анемије повишава ниво липопротеина ниске густине повећање нивоа триглицерида и ризика од срћаног удара повећање ризика од рака бешике спорији почетак дејства неопходно је праћење хепатоксичности повећан ризик од прелома удова скуп је

Већина антидијабетских агената се не користи током трудноће, него се користи инсулин.

Литература

• Лебовитз, Харолд Е. (2004). Тхерапy Фор Диабетес Меллитус анд Релатед Дисордерс (4тх изд.). Алеxандриа, ВА: Америцан Диабетес Ассоциатион. ISBN 978-1-58040-187-6. 
• Адамс, Мицхаел Иан; Холланд, Норман Норwоод (2003). Цоре Цонцептс ин Пхармацологy. Енглеwоод Цлиффс, Њ: Прентице Халл. ISBN 978-0-13-089329-1.