Пређи на садржај

Аустралијска књижевност

С Википедије, слободне енциклопедије

Аустралијска књижевност је писано или књижевно дело произведено на том подручју или од стране људи Комонвелта Аустралије и њених ранијих колонија. Током своје ране западне историје, Аустралија је била скуп британских колонија, те је тако и њена призната књижевна традиција почела и повезана са широм традицијом енглеске књижевности. Међутим, наративна уметност аустралијских писаца од 1788. године је у књижевност увела карактер новог континента - истражујући такве теме као што су абориџинство, пријатељство, егалитаризам, демократија, национални идентитет, миграције, јединствена локација и географија Аустралије, сложености урбаног живота и „лепота и терор” живота у аустралијској унутрашњости.

Преглед[уреди | уреди извор]

Патрик Вајт је постао први Аустралијанац који је награђен Нобеловом наградом за књижевност 1973. године

Аустралијски писци који су стекли међународну репутацију укључују добитника Нобелове награде Патрика Вајта, као и ауторе Кристина Стид, Дејвид Малоуф, Питер Кери, Брадли Тревор Грив, Томас Кенили, Колин Макарој, Невил Шут и Морис Вест. Угледни савремени исељенички аутори укључују феминисткињу Џермејн Грир, историчара уметности Роберта Хјуза и хумористе Барија Хумфриса и Клајва Џејмес.[1]

Међу значајним ауторима класичних аустралијских дела су песници Хенри Лосон, Банџо Патерсон, К. Ј. Денис и Доротеја Макелар. Денис је писао аустралијским народним језиком, док је Макелар написала култну патриотску песму Моја земља. Лосон и Патерсон су се сукобили у чувеној „Билтенској дебати” о природи живота у Аустралији, при чему се за Лосона сматра да је имао осорније гледиште од Буша, а да је Патерсоново гледиште било ближе романтичарима.[2] Лосон важи за једног од највећих аустралијских писаца кратких прича, док Патерсонове песме остају међу најпопуларнијим аустралијским сеоским песмама. Значајни песници 20. века били су дама Мери Гилмор, Кенет Слесор, А. D. Хоуп и Џудит Рајт. Међу најпознатијим савременим песницима су Лес Мари и Брус Дејв, чије се песме често проучавају у аустралијским средњим школама.

Иако је историјски само мали део аустралијског становништва живео изван већих градова, многе од најзначајнијих аустралијских прича и легенди потичу из унутрашњости, из редова дровера и луталица, и људи са јалових, прашњавих равница.[3]

Дејвид Јунејпон је познат је као први абориџински аутор. Уџеру Нунукал је био први абориџински Аустралијанац који је објавио књигу стихова.[4] Прекретнички мемоари о искуствима украдених генерација могу се наћи у Сали Моргановом раду Моје место.

Рани и класични радови[уреди | уреди извор]

Вековима пре британског насељавања Аустралије, европски писци су писали измишљене приказе замишљања Велике јужне земље. Године 1642, Абел Јансон Тасман се искрцао на Тасманију и након испитивања уреза исечених на знатним удаљеностима на стаблима дрвећа, спекулисао је да новооткривена земља мора бити насељена дивовима. Касније је британски сатиричар Џонатан Свифт поставио земљу Хоујанамс из Гуливерових путовања западно од Тасманије.[5] Године 1797, британски романтичарски песник Роберт Саути — тада млади јакобинац — укључио је секцију у своју збирку „Песме“, избор песама под насловом „Еклоге из залива Ботаније“, у којима је приказао невоље и приче транспортованих осуђеника у Новом Јужном Велсу.

Први роман који је објављен у Аустралији био је криминалистички роман Квинтус Сервинтон: Прича заснована на инцидентима стварних догађаја[6][7] Хенрија Саверија објављен у Хобарту 1830. године.[8] Рани популарни радови су обично били варијанта 'цепања предива', причајући приче о заблуди против нове границе аустралијског залеђа. Писци као што су Ролф Болдревуд (Оружана пљачка), Маркус Кларк (За време његовог природног живота), Хенри Хендл Ричардсон (Срећа Ричарда Махонија) и Џозеф Ферфи (Такав је живот) отелотворили су ове узбудљиве идеале у својим причама и, посебно овај последњи, покушао је да прецизно забележи народни језик обичног Аустралијанца. Ови романописци су такође дали драгоцене увиде у казнене колоније које су помогле у формирању земље и раних сеоских насеља.

Године 1838, Гардијан: приповетка Ане Марије Бан објављена је у Сиднеју. Био је то први аустралијски роман штампан и објављен у континенталној Аустралији и први аустралијски роман који је написала жена. То је готичка романса.[9]

Године 2012, новине Тхе Аге су известиле да издавачка кућа Теxт Публисхинг 2012. објављује серију аустралијских класика, како би се кориговали праксу „занемаривања аустралијске књижевности“ од стране универзитета и издавачких кућа којима „британци доминирају“ – истичући да су ван штампе добитници награде Мајлса Франклина, као што су на пример Дејвид Ирлендов Стаклени кану и Самнер Лик Елиотов Пажљиво, можда ће те чути.[10]

Књижевност за децу[уреди | уреди извор]

Седам малих Аустралијанаца Етел Тернер, који говори о авантурама седморо несташне деце у Сиднеју, штампа се од 1894. године, дуже од било ког другог аустралијског романа за децу.[11] Стицање мудрости (1910) Хенрија Хендла Ричардсона, о неконвенционалној ученици у Мелбурну, доживео је сличан успех и похвалили су га Х. Џ. Велс и Џермејн Грир.[12]

Остали вишегодишњи фаворити аустралијске књижевности за децу укључују Блинки Бил Дороти Вол, Тачка и кенгур Етел Педли, Снаглпот и Кадлпај Меј Гибс, Чаробни пудинг Нормана Линдзија, Збуњени вомбат Рут Парк и Магија опосума Мем Фокса. Ова класична дела користе антропоморфизам како би оживела створења аустралијског жбуња, тако да је Буњип Блугам из Магичног пудинга коала која напушта своје дрво у потрази за авантуром, док се у Тачки и кенгуру девојчица изгубљена у жбуњу спријатељила са групом торбара. Меј Гибс је осмислила причу о протагонистима по узору на изглед младих орашастих плодова еукалиптуса (гуминог дрвета) и супротставила ове бебе од гумастог ораха, Снаглепот и Кадлпај, против антагониста Банксија људи. Гибсов утицај траје већ генерацијама – савремена дечја ауторка Урсула Дубосарски навела је Снаглепот и Кадлпаја као једну од њених омиљених књига.[13]

Средином двадесетог века, дечја књижевност је венула, а популарни британски аутори су доминирали аустралијским тржиштем. Али 1960-их Оxфорд Университy Пресс је објавио неколико аустралијских аутора за децу, а Ангус & Робертсон су именовали њиховог првог специјализованог уредника за децу. Најпознатији писци који су се појавили у овом периоду били су Хесба Бринсмид, Иван Саутол, Колин Тил, Патриша Рајтсон, Нан Чонси, Џоан Фипсон и Еленор Спенс, чија дела су смештена првенствено у аустралијски пејзаж.[14] Године 1971, Саухол је освојио Карнегијеву медаљу за Џоша.[15] Године 1986, Патриша Рајтсон је добила међународну награду Ханс Кристијан Андерсен.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Аустралиан лангуаге, леттерс анд литературе - Аустралиа'с Цултуре Портал”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2010. г. Приступљено 23. 10. 2010. 
  2. ^ „Хенрy Лаwсон: Аустралиан wритер - Аустралиа'с Цултуре Портал”. Архивирано из оригинала 8. 4. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  3. ^ Сеал, Грахам (1989). Тхе Хидден Цултуре: Фолклоре ин Аустралиан Социетy. Мелбоурне: Оxфорд Университy Пресс. стр. 50. ИСБН 978-0-19-554919-5. 
  4. ^ "Оодгероо Ноонуццал." Енцyцлопедиа оф Wорлд Биограпхy Супплемент, Вол. 27. Гале, 2007
  5. ^ „Дуналлеy, Тасманиа - Абоут Аустралиа”. Архивирано из оригинала 10. 1. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2010. 
  6. ^ Саверy, Хенрy (1830), Qуинтус Сервинтон : а тале фоундед упон инцидентс оф реал оццурренце, Хенрy Мелвилле, принтер, Приступљено 13. 1. 2015 
  7. ^ Саверy, Хенрy. „Qуинтус Сервинтон: А Тале фоундед упон Инцидентс оф Реал Оццурренце.”. Пројецт Гутенберг. Приступљено 13. 1. 2015. 
  8. ^ Франкс, Рацхел. „Цриме Фицтион Новелс анд тхе Хисторy оф Либрариес. Пресентед ат Либрариес фор тхе Пеопле: тхе 11тх Аустралиан Либрарy Хисторy Форум, 18 - 19 Новембер 2014. Сyднеy, НСW.” (ПДФ). Стате Либрарy оф Неw Соутх Wалес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 1. 2015. г. Приступљено 13. 1. 2015. 
  9. ^ Турцотте, Геррy (1998). „Аустралиан Готхиц” (ПДФ, 12 пагес). Фацултy оф Артс—Паперс. Университy оф Wоллонгонг. Приступљено 9. 1. 2008. 
  10. ^ „Цалл то ревиве Ауссие цлассицс”. Тхе Аге. Мелбоурне. 
  11. ^ 100 Објецтс, Митцхелл Либрарy Центенарy Еxхибитион Архивирано 22 јун 2014 на сајту Wayback Machine, Стате Либрарy оф Неw Соутх Wалес
  12. ^ Тхе Геттинг оф Wисдом ат Теxт Публисхинг
  13. ^ Урсула Дубосарскy Архивирано 7 фебруар 2012 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 3 Јулy 2012
  14. ^ Елеанор Спенце'с обитуарy Ретриевед 2 Април 2015
  15. ^ Царнегие Ливинг Арцхиве: Јосх Архивирано 27 септембар 2011 на сајту Wayback Machine Ретриевед 2 Април 2015
  16. ^ ХЦАА Wиннерс 1956-2016 Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012) ат ИББY

Литература[уреди | уреди извор]

  • Аткинсон, Алан. Тхе Еуропеанс ин Аустралиа: А Хисторy. Волуме 2: Демоцрацy. (2005). 440 пп.
  • Болтон, Геоффреy. Тхе Оxфорд Хисторy оф Аустралиа: Волуме 5: 1942–1995. Тхе Миддле Wаy (2005)
  • Цларке, Франк Г. Тхе Хисторy оф Аустралиа (2002). онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2012)
  • Даy, Давид. Цлаиминг а Цонтинент: А Неw Хисторy оф Аустралиа (2001);
  • Едwардс, Јохн. Цуртин'с Гифт: Реинтерпретинг Аустралиа'с Греатест Приме Министер, (2005) онлине едитион Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2011)
  • Хугхес, Роберт. Тхе Фатал Схоре: Тхе Епиц оф Аустралиа'с Фоундинг (1988). еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Ирвинг, Террy анд Цоннелл, Раеwyн. Цласс Струцтуре ин Аустралиан Хисторy (1992), Лонгман Цхесхире: Мелбоурне.
  • Келлy, Паул. Тхе Енд оф Цертаинтy: Поwер, Политицс & Бусинесс ин Аустралиа (2008); оригиналлy публисхед ас Тхе Енд оф Цертаинтy: Тхе Сторy оф тхе 1980с (1994)
  • Кингстон, Беверлеy. Тхе Оxфорд Хисторy оф Аустралиа: Волуме 3: 1860–1900 Глад, Цонфидент Морнинг (1993)
  • Коциумбас, Јан Тхе Оxфорд Хисторy оф Аустралиа: Волуме 2: 1770–1860 Поссессионс (1995)
  • Мацинтyре, Стуарт. Тхе Оxфорд Хисторy оф Аустралиа: Волуме 4: 1901–42, тхе Суццеединг Аге (1993)
  • Мацинтyре, Стуарт. А Цонцисе Хисторy оф Аустралиа (2нд. ед. 2009) еxцерпт анд теxт сеарцх. ISBN 978-0-521-60101-6.
  • Мартин, А. W. Роберт Мензиес: А Лифе (2 вол 1993–99), онлине ат АЦЛС е-боокс
  • МцQуеен, Хумпхреy. А Неw Британниа (1970) Университy оф Qуеенсланд Пресс, Брисбане.
  • Мегалогенис, Георге. Тхе Лонгест Децаде (2нд ед. 2008), политицс 1990–2008
  • Сцхреудер, Дерyцк; Wард, Стуарт, ур. (2010). „Аустралиа'с Емпире”. Оxфорд Хисторy оф тхе Бритисх Емпире Цомпанион Сериес. ИСБН 978-0199563739. дои:10.1093/ацпроф:осо/9780199563739.001.0001. 
  • Wелсх, Франк. Аустралиа: А Неw Хисторy оф тхе Греат Соутхерн Ланд (2008)
  • Беннетт, Марјорy. ‘Тхе Грунгy Аустралиан Новел.’ Сyднеy Морнинг Хералд, 24 Септембер 1995.
  • Даwсон, Паул. Цреативе Wритинг анд тхе Неw Хуманитиес. Роутледге, Ауг. 2, 2004. (инцлудес сецтион он грунге лит)
  • Даwсон, Паул. "Грунге Лит: Маркетинг Генератион X". Меањин 56.1 (1997) 119-125.
  • МцЦанн, Андреw. Wритинг тхе Еверyдаy: Аустралиан Литературе анд тхе Лимитс оф Субурбиа. Университy оф Qуеенсланд Пресс, 1998.
  • Муллер V. ‘Цитy бодиес: Урбан грунге анд Андреw МцГахан'с Праисе’, ин Финцх L. анд МцЦонвилле C. (едс), Гриттy цитиес: Имагес оф тхе урбан. Сyднеy: Плуто Пресс. 1999.
  • Ницхоллс, Ангус. "Аустралиан Грунге Фицтион: А Литературе оф Пхилосопхицал Црисис?" Пхилосопхер Магазине, 1997. стр. 45-48..
  • Сyсон, Иан. "Смеллс лике маркет спирит: грунге, литературе, Аустралиа". Оверланд 142 (1996): 21-23.
  • Wалдрен, Мурраy. "Лит. грит инвадес Озлит". Аустралиан Магазине, 24–25 Јуне 1995.
  • Wалдрен, Мурраy. ‘Диртy Реалистс: Ентер тхе Грунге Ганг.’ Ин Дининг Оут wитх Мр Лунцх. Ст Луциа, Qлд: УQП, 1999. 70-85.
  • Русселл Блацкфорд, Ван Икин & Сеан МцМуллен (едс). Странге Цонстеллатионс: А Хисторy оф Аустралиан Сциенце Фицтион. (Греенwоод Пресс, 1999).
  • Сеед, Давид; Блацкфорд, Русселл (2005). А Цомпанион То Сциенце Фицтион. Малден, МА: Блацкwелл Публисхинг. ИСБН 978-1-4051-1218-5. 
  • Паул Цоллинс (ед). Тхе МУП Енцyцлопедиа оф Аустралиан Сциенце Фицтион & Фантасy. (Ассистант Едиторс Стевен Паулсен & Сеан МцМуллен). Мелбоурне: Мелбоурне Университy Пресс, 1998.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]