Пређи на садржај

Азоксибензен

С Википедије, слободне енциклопедије
Азоксибензен
Називи
Преферисани ИУПАЦ назив
Дифенилдиазен оксид [1]
Други називи
Азоксибензен [1]
1-Оxо-1,2-дипхенyл-1λ5-диазене[1]
(Дипхенyлдиазениумyл)оxиданиде[1]
(З)-1,2-Дипхенyлдиазене 1-оxиде
[(З)-Пхенyл-ННО-азоxy]бензене
Феназоx
Идентификација
ECHA InfoCard 100.007.094
УНИИ
Својства
C12H10N2O
Моларна маса 198,23 г·мол−1
Агрегатно стање жута чврста супстанца
Густина 1,318 g/cm3
Тачка топљења 35,5—36,5 °Ц (95,9—97,7 °Ф; 308,6—309,6 К)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
Референце инфокутије

Азоксибензен је органско једињење са формулом C6Х5Н(О)НЦ6Х5. То је жута чврста супстанца која има ниску тачку топљења. [4] Молекул има планарно језгро C2Н2О. Дужина НН и НО везе је скоро иста на 1,23 А. [5]

Припрема[уреди | уреди извор]

Може се припремити делимичним смањењем нитробензена. Ова реакција је предложена да се настави путем посредовања фенилхидроксиламина и нитрозобензена: [4]

ПхНХОХ + ПхНО → ПхН(О)НПх + Х2О

Друга опција је оксидација анилина водоник-пероксидом у ацетонитрилу на 50 °Ц (122 °Ф; 323 К). У овој реакцији, пХ треба одржавати око 8, да би се активирао водоник-пероксид и истовремено избегло превише ослобађања кисеоника. Прво се оксидује ацетонитрил, формирајући имин хидропероксид. Затим, ова међуфаза оксидује анилин у азоксибензен. [4]

ЦХ3ЦН + Х2О2 → [ЦХ3C(ООХ)=НХ]
2 ПхНХ2 + 3 [ЦХ3C(ООХ)=НХ] → ПхН(О)НПх + 3 ЦХ3C(О)НХ2 + 2 Х2О
ПхНО2 + На3АсО3/НаОХ→ Пх−Н+О=Н-Пх

Још једна од опција када се Азоксибензен добија редукцијом нитробензена са натријум арсенитом, који се, пак, добија растварањем арсеник(III) оксида у воденој бази. Након обраде, производ се издваја у облику жутих кристала. [6]

Својства[уреди | уреди извор]

Топлота разлагања одређена коришћењем ДСЦ је −258 кЈ мол−1 или −1303 кЈ кг−1. [7]

Хемијска својства[уреди | уреди извор]

Азоксибензен реагује са алуминијум хлоридом у ЦС2 или са ацетил хлоридом, дајући пара-хлоразобензен. Ако се иста реакција одвија у бензену, производи се само пара-фенилазобензен. [8]

Употреба азоксибензена
Употреба азоксибензена

На сличан начин, азоксибензен реагује са алкил и арилсулфонил хлоридима, како би произвео заменске производе у пара положају са извесном додатком орто супституционог производа. Ако уместо сулфонил хлорида узмемо одговарајуће анхидриде, реакција доводи до стварања само парапроизвода. [8]

Употреба азоксибензена
Употреба азоксибензена

При реакцији са антимон(V) хлоридом долази до таложења комплекса чије топлотно распадање води до производа орто-хидроксилације. [8]

Употреба азоксибензена
Употреба азоксибензена

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Номенцлатуре оф Органиц Цхемистрy: ИУПАЦ Рецоммендатионс анд Преферред Намес 2013 (Блуе Боок). Цамбридге: Тхе Роyал Социетy оф Цхемистрy. 2014. стр. 1009. ИСБН 978-0-85404-182-4. дои:10.1039/9781849733069-00648. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б H. E. Bigelow; Albert Palmer (1931). „Azoxybenzene”. Organic Syntheses. 11: 16. doi:10.15227/orgsyn.011.0016. 
  5. ^ S. P. G. Martínez; S. Bernès (2007). „trans-Diphenyldiazene Oxide”. Acta Crystallographica Section E. 63 (8): o3639. doi:10.1107/S1600536807035787. 
  6. ^ Bigelow H. E., Palmer A. (1935). „Azoxybenzene”. Org. Syn (на језику: енглески). 11: 16. doi:10.15227/orgsyn.011.0016. 
  7. ^ Grewer, T.; Klais, O.: Exotherme Zersetzung - Untersuchungen der charakteristischen Stoffeigenschaften, VDI-Verlag, Schriftenreihe "Humanisierung des Arbeitslebens", Band 84, Düsseldorf 1988, ISBN 3-18-400855-X, S. 9.
  8. ^ а б в EROS 2016.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • El-Awa A. (2016). „Azoxybenzene” (на језику: енглески) (Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis изд.). Wiley. doi:10.1002/047084289X.rn01782.