Баб
| Примална тачка Баб | |
|---|---|
 Бабов храм у Хаифи, Израел | |
| Пуно име | Али Мухамед |
| Име по рођењу | Али Мухаммад |
| Датум рођења | 20 октобар, 1819 |
| Место рођења | Шираз, Каџарски Иран Иран |
| Датум смрти | 9. јул 1850. (30 год.) |
| Место смрти | Табриз, Каџарски Иран Иран |
| Узрок смрти | Погубљење ватреним одредом |
| Место укопа | Бабов храм 32°48′52″N 34°59′14″E / 32.81444° СГШ; 34.98722° ИГДКоординате: 32°48′52″N 34°59′14″E / 32.81444° СГШ; 34.98722° ИГД |
| Пребивалиште | Каџарски Иран |
| Држављанство | персијско |
| Занимање | трговац |
| Супружник | Кадиџих-Багум (1842–1850) сестра Мула Раџаб Алија[1][2] |
Баб, рођен Сајид Али Мухамед Ширази (перс. سيد علی محمد شیرازی; 20. октобар 20, 1819 – 9. јул 1850) био је оснивач бабизма, и једна од централних фигура бахајске вере.
Баб је био трговац из Шираза у Каџирском Ирану који је 1844. године, у својој двадест четвртој години, тврдио да је Божји гласник. Преузео је титулу Баб (/бɑːб/; арап. باب), што значи „капија” или „врата”, референца повезана са обећаним дванаестим Махдијем или ал-Каимом. Суочио се са противљењем персијске владе, која га је на крају погубила, као и хиљаде његових следбеника, који су били познати као бабисти.
Баб је саставио бројна писма и књиге у којима је изнео своје тврдње и дефинисао своје учење с делом корена у шејхизму и самим тим хуруфизму користећи бројне нумеричке прорачуне. Увео је идеју о ономе којим ће се Бог очитовати, месијанској фигури која ће донети већу поруку од његове властите.[3]
За бахајисте, Баб врши сличну улогу као Илија или Јован Крститељ; претходник или претеча који је трасирао пут својој религији. Бахаула, оснивач бахајске вере, био је Бабов следбеник и тврдио је 1863. годину да је испуњење Бабовог пророчанства, 13 година након Бабове смрти.
Живот
[уреди | уреди извор]
Баб је рођен 20. октобра 1819. (1. мухарем 1235. АХ) у Ширазу у трговачкој породици средње класе. Његово име по рођењу је било Али Мухамед. Отац му је био Мухамед Рида, а мајка Фатима (1800–1881), ћерка истакнутог трговца у Ширазу. Касније је постала бахаиста. Он је постао сироче када му је отац умро, док је био сасвим млад, а његов ујак Хаџи Мирза Сајид Али, трговац, га је одгајио.[4][5] Он је потомак Мухамеда, сајид, преко Хусејна ибн Алија преко оба родитеља.[6][7][8] У Ширазу га је ујак послао у мектеб, основну школу, коју је похађао шест или седам година.[9][10] Негде између 15 и 20 године придружио се ујаку у породичном послу, трговачкој кући, и постао трговац у граду Бушеру у Ирану, близу Персијског залива.[4][9] Неки од његових ранијих радова указују на то да није уживао у послу и уместо тога се посвећивао проучавању верске литературе.[9] Један од његових савремених следбеника описао га је као „веома уздржаног и [никада] не би изговорио ни реч осим ако је то апсолутно неопходно. Није чак одговарао ни на наша питања. Он је непрестано је био заокупљен властитим мислима, и преокупиран понављањем својих молитви и стихова. Он је описан су као згодан човек са танком брадом, обучен у чисту одећу, који је носио зелени шал и црни турбан.”[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Броwне, Едwард Гранвилле (1961). Тхе Бáбí Религион (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. стр. 220. ИСБН 9780521043427. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ Смитх, Петер (2013). А Цонцисе Енцyцлопедиа оф тхе Бахáʼí Фаитх (на језику: енглески). Онеwорлд Публицатионс. стр. 71. ИСБН 9781780744803. Приступљено 20. 9. 2017.
- ^ Буцк, Цхристопхер (2004). „Тхе есцхатологy оф Глобализатион: Тхе мултипле-мессиахсхип оф Бахā'у'ллāх ревиситед”. Ур.: Схарон, Мосхе. Студиес ин Модерн Религионс, Религиоус Мовементс анд тхе Бāбī-Бахā'ī Фаитхс. Бостон: Брилл. стр. 143—178. ИСБН 90-04-13904-4.
- ^ а б Баусани, А. (1999). „Бāб”. Енцyцлопедиа оф Ислам. Леиден, Тхе Нетхерландс: Конинклијке Брилл НВ.
- ^ Балyузи, Х.M. (1973). Тхе Бáб: Тхе Хералд оф тхе Даy оф Даyс. Оxфорд, УК: Георге Роналд. стр. 30—41. ИСБН 978-0-85398-048-3.
- ^ Балyузи, Х.M. (1973). Тхе Бáб: Тхе Хералд оф тхе Даy оф Даyс. Оxфорд, УК: Георге Роналд. стр. 32. ИСБН 978-0-85398-048-3.
- ^ „Овервиеw оф тхе Бáби Фаитх”. Бахáʼí Интернатионал Цоммунитy. Архивирано из оригинала 14. 3. 2008. г. Приступљено 9. 4. 2008.
- ^ „Тхе Генеалогy оф Баб, схоwинг цоннецтион wитх Бахáʼу'ллáх'с десцендантс, бy Мирза Абид, Публисхед ин Набил'с Даwнбреакерс”. бахаи.либрарy.орг. Архивирано из оригинала 05. 08. 2011. г. Приступљено 9. 4. 2008.
- ^ а б в МацЕоин, Денис (1989). „Бāб, Саyyед ʻАли Мохаммад Сирази”. Енцyцлопæдиа Ираница.
- ^ Ламбден, Степхен (1986). „Ан Еписоде ин тхе Цхилдхоод оф тхе Бáб”. Ур.: Смитх, Петер. Студиес ин Бáбí анд Бахáʼí Хисторy – волуме тхрее – Ин Иран. Калимáт Пресс. стр. 1—31. ИСБН 978-0-933770-16-4. Архивирано из оригинала 25. 09. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2019.
- ^ Хајји Мухаммад Хусаyн, qуотед ин. Аманат, Аббас (1989). Ресуррецтион анд Ренеwал: Тхе макинг оф тхе Баби Мовемент ин Иран, 1844–1850
. Итхаца: Цорнелл Университy Пресс. стр. 132–33.
Литература
[уреди | уреди извор]- ʻАбду'л-Бахá (1891). А Травеллер'с Нарративе: Wриттен то иллустрате тхе еписоде оф тхе Баб. Броwне, Е.Г. (транс.). Цамбридге Университy Пресс. Приступљено 21. 2. 2007.
- ʻАбду'л-Бахá (1891). А Травеллер'с Нарративе: Wриттен то иллустрате тхе еписоде оф тхе Баб. Броwне, Е.Г. (транс.) (2004 репринт, wитх транслатор'с нотес изд.). Лос Ангелес, УС: Калимáт Пресс. ИСБН 978-1-890688-37-0. Приступљено 21. 2. 2007.
- Афнáн, Мíрзá Хабíбу'ллáх (н.д). Тхе Бáб ин Схираз: Ан Аццоунт бy Мíрзá Хабíбу'ллáх Афнáн (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 05. 2008. г. Приступљено 23. 5. 2008.
- Афнáн, Мирза Хабибу'ллах (2008). Тхе Генесис оф тхе Бâбí-Бахáʼí Фаитхс ин Схíрáз анд Фáрс. Превод: Раббани, Аханг. БРИЛЛ. ИСБН 978-90-04-17054-4.
- Балyузи, Х.M. (1973). Тхе Бáб: Тхе Хералд оф тхе Даy оф Даyс. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-048-3.
- Еффенди, Схогхи (1944). Год Пассес Бy. Wилметте, Иллиноис, УС: Бахáʼí Публисхинг Труст. ИСБН 978-0-87743-020-9. Приступљено 21. 2. 2007.
- Феррабy, Јохн (1975). Алл Тхингс Маде Неw: А Цомпрехенсиве Оутлине оф тхе Бахáʼí Фаитх. Бахáʼí Дистрибутион Сервице. ИСБН 978-81-86953-01-3.
- Лаwсон, Тодд; Гхаеммагхами, Омид, ур. (2012). А Мост Нобле Паттерн: Цоллецтед Ессаyс он тхе Wритингс оф тхе Бáб, 'Алí Мухаммад Схирази (1819-1850). Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-556-3.
- Набíл-и-Зарандí (1932). Схогхи Еффенди (транслатор), ур. Тхе Даwн-Бреакерс: Набíл'с Нарративе (Хардцовер изд.). Wилметте, Иллиноис, УС: Бахáʼí Публисхинг Труст. ИСБН 978-0-900125-22-5. Приступљено 21. 2. 2007.
- Саиеди, Надер (2008). Гате оф тхе Хеарт: Ундерстандинг тхе Wритингс оф тхе Бáб. Цанада: Wилфрид Лауриер Университy Пресс. ИСБН 978-1-55458-056-9.
- Тахерзадех, А. (1976). Тхе Ревелатион оф Бахáʼу'ллáх, Волуме 1: Багхдад 1853–63. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-270-8.
- Тахерзадех, А. (1977). Тхе Ревелатион оф Бахáʼу'ллáх, Волуме 2: Адрианопле 1863–68. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-071-1.
- Тахерзадех, А. (1984). Тхе Ревелатион оф Бахáʼу'ллáх, Волуме 3: 'Акка, Тхе Еарлy Yеарс 1868–77. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-144-2.
- Тахерзадех, А. (1987). Тхе Ревелатион оф Бахáʼу'ллáх, Волуме 4: Мазра'их & Бахји 1877–92. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-270-8.
- Аманат, Аббас (1989). Ресуррецтион анд Ренеwал. Итхаца, Неw Yорк, УС: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 978-0-8014-2098-6.
- Анонyмоус (1910). Броwне, Е.Г., ур. Китаб-и Нуqтат ал-Каф: Беинг тхе Еарлиест Хисторy оф тхе Бáбис. Леиден, Тхе Нетхерландс: Е.Ј. Брилл. Приступљено 21. 2. 2007.
- Бритисх Броадцастинг Цорпоратион (2002). „ББЦ Религион анд Етхицс Специал: Бахáʼí”. Приступљено 21. 2. 2007.
- Броwне, Е.Г. (1889). „Тхе Бáбис оф Персиа”. Јоурнал оф тхе Роyал Асиатиц Социетy: 485—526, & 881—1009. дои:10.1017/С0035869X00165803.
- Броwне, Е.Г. (1890). „Бабисм”. Религиоус Сyстемс оф тхе Wорлд: А Цонтрибутион то тхе Студy оф Цомпаративе Религион. Лондон: Сwанн Сонненсцхеин. стр. 333—53. Приступљено 21. 2. 2007.
- Хусеyн оф Хамадан, Мирза (1893). Тхе Тарикх-и-Јадид, ор Неw Хисторy оф Мирза 'Али Мухаммад Тхе Баб. Броwне, Е.Г. (транс.). Цамбридге: Университy Пресс. Приступљено 21. 2. 2007.
- МацЕоин, Денис (1992). Тхе Соурцес фор Еарлy Бāбī Доцтрине анд Хисторy. Леиден: Брилл. ИСБН 90-04-09462-8.
- МацЕоин, Денис (2008). Тхе Мессиах оф Схираз: Студиес ин Еарлy анд Миддле Бабисм. Леиден: Брилл. ИСБН 978-9004170353. Архивирано из оригинала 27. 02. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2019.
- Ницолас, А. L. M. (1905). Сеyyед Али Мохаммед дит Ле Баб. Парис: Дујарриц & Цие, Едитеурс. Приступљено 18. 9. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Баб на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Баб на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
- Баб на сајту ЛибриВоx (језик: енглески)
- Selected Writings of the Báb at Baháʼí Reference Library
- Prayers of the Báb
- Works of the Bab at H-Bahai Discussion Network
- Haykal: Selections, Notes and Translations from the Arabic and Persian Writings of Sayyid ʻAli Muhammad Shirazi, the Bab (1819–1850 CE) by Stephen Lambden
- Commentary on the Surih of Joseph revealed by the Báb, provisional translation by B. Todd Lawson
- Броwне, Едwард Гранвилле (1987). „А Суммарy оф тхе Персиан Баyан”. Ур.: Момен, Моојан. Селецтионс фром тхе Wритингс оф Е.Г. Броwне он тхе Бáбí анд Бахáʼí Религионс. Оxфорд, УК: Георге Роналд. ИСБН 978-0-85398-247-0. Архивирано из оригинала 14. 10. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2012.
- "The Primal Point's Will and Testament", Sepehr Manuchehri; Research Notes in Shaykhi, Bábí and Baháʼí Studies. 7 (2): (September, 2004)
- The Gate: Dawn of the Baháʼí Faith (2018 documentary)
- Dawn of the Light (2019 bicentenary film)
