Бакар(II) арсенат
-arsenate-constituent-ions-2D.png)
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| As2Cu3O8 | |
| Моларна маса | 468,476 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Бакар(II) арсенат је хемијско једињење, које има молекулску масу од 468,476 Da.
Osobine
[уреди | уреди извор]| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 8 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | -6,4 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | 1,7 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 246,4 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Гхосе, Аруп К.; Висwанадхан, Велларкад Н.; Wендолоски, Јохн Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагментал Метходс: Ан Аналyсис оф АЛОГП анд ЦЛОГП Метходс”. Тхе Јоурнал оф Пхyсицал Цхемистрy А. 102 (21): 3762—3772. Бибцоде:1998ЈПЦА..102.3762Г. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Тетко, I. V.; Танцхук, V. Y.; Касхева, Т. Н.; Вилла, А. Е. (2001). „Естиматион оф аqуеоус солубилитy оф цхемицал цомпоундс усинг Е-стате индицес”. Јоурнал оф Цхемицал Информатион анд Цомпутер Сциенцес. 41 (6): 1488—1493. ПМИД 11749573. дои:10.1021/ци000392т.
- ^ Ертл, П.; Рохде, Б.; Селзер, П. (2000). „Фаст цалцулатион оф молецулар полар сурфаце ареа ас а сум оф фрагмент-басед цонтрибутионс анд итс апплицатион то тхе предицтион оф друг транспорт пропертиес”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 43 (20): 3714—3717. ПМИД 11020286. дои:10.1021/јм000942е.
Литература
[уреди | уреди извор]- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
