Бактериостатички агенс
Бактериостатички агенс или бактериостатик, скраћено Бстатик, је биолошки или хемијски агенс који зауставља бактеријску репродукцију, и који не утиче на бактерије на друге начине. У зависности од њихове примене, разликују се бактериостатички антибиотици, дизинфектанти, антисептици и презервативи. Након уклањања бактериостатика, бактерија обично почиње поново да расте. То је у конрасту са бактерицидима, који убијају бактерије.[1]
Бактериостатици се често користе у пластици да би се спречио раст бактерија на површинама. Бактериостатици се широком употребом у лабораторијској пракси су натријум азид (који је акутно токсичан) и тиомерсал (који је мутаген у ћелијама сисара).
Бактериостатички антибиотици
[уреди | уреди извор]Бактериостатички антибиотици ограничавају раст бактерија путем ометања бактеријске протеинске продукције, ДНК репликације, или других аспеката бактеријског ћелијског метаболизма. Они морају да делују заједно са имунским системом да би се отклонили микроорганизми из тела. Међутим, нема увек прецизне разлике између бактериостатичких и бактерицидних антибиотика. Високе концентрације поједних бактериостатичких агенаса су бактерицидне, док су ниске концентрације поједних бактериоцидних агенаса бактериостатичке.
У ову групу се убрајају[2]
- Тетрациклински антибиотици
- Сулфонамиди
- Спектиномицин
- Триметоприм
- Хлорамфеникол
- Макролиди
- Линкозамиди
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Панкеy ГА, Сабатх ЛД (2004). „Цлиницал релеванце оф бацтериостатиц версус бацтерицидал мецханисмс оф ацтион ин тхе треатмент оф Грам-поситиве бацтериал инфецтионс”. Цлин. Инфецт. Дис. 38 (6): 864—70. ПМИД 14999632. дои:10.1086/381972.
- ^ Схеттy Н, Ааронс Е, Андреwс Ј (2009). „Цхаптер 5: Генерал принциплес оф антимицробиал тхерапy”. Ур.: Андреwс Ј, Схеттy Н, Танг ЈW. Инфецтиоус Дисеасе: Патхогенесис, Превентион анд Цасе Студиес. Wилеy-Блацкwелл. ISBN 978-1-4051-3543-6.
