Бану Сабах

У оквиру научног погледа историје IX века у исламској цивилизацији, често се сусрећемо са ученом породицом Бану Сабах коју су углавном представљала три брата: Мухамед, Ибрахим и Хасан.

Посебно су познати због тога што су у оновременим научним институцијама и едукативним академијама радили на пројектима чији је циљ био да понуде научне одговоре на многе значајне астрономске нејасноће.

Дела

За собом су оставили велики број научних дела. Међу њиховим плодотворним истраживачким радовима можемо издвојити оне о квалитету Сунчевог кретања на основу Птолемејевог геоцентричног система, као и радове у вези са мерењем простирања амплитуда (ортиве амплитуде цирцле). Мухамед ибн Сабах ширину амплитуда израчунао је опсерваторијском методом. Ширина амплитуда је у ствари обимна величина лука на хоризонту између изласка и заласка сунца и означава његов најпространији ниво. Мухамед је до поменуте ширине дошао након трипартитних опсерваторијских подухвата које је обавио у једнаком временском распону у истој годишњој сезони. Према тој методи, лук изласка сунца се на основу његовог пролећног астрномског положаја мери у три периода с временским размацима од 30 дана.

Од бројних дела чланова породице Сабах једино је остао трактат са називом Fi amali as-sa’a al-mabsuta bi al-hindisa fi aji iklimin aradta. Но, иако су оригинални примерци великог дела њихових начних списа нестали, баштину коју су оставили за собом с лакоћом можемо препознати у делима каснијих астронома. Међу насловима тих дела можемо издвојити значајне научне трактате Хасан ибн Сабаха О положају Сунца и о његовој еклиптичкој укошености и О ширини амплитуда и дужини кретања, затим његов опсежан спис са називом О еклиптици и њеним карактеристикама, који представља аргментовано научно дело о методи прављења астролаба, те трактат о производњи мермера и, најзад, научне списе о анализи разних кружних фигура и о мерењу њихових површина.