Пређи на садржај

Биосигурност

С Википедије, слободне енциклопедије

Биосигурност или биолошка сигурност је превенција великог губитка биолошког интегритета, фокусирајући се и на екологију и здравље људи.[1]

Ови механизми превенције укључују спровођење редовних прегледа биолошке безбједности у лабораторијским поставкама, као и строге смјернице које треба поштовати. Биосигурност се користи за заштиту од штетних инцидената. Многе лабораторије које рукују биолошким опасносним тварима и поступцима користе континуирану процјену управљања ризиком и процес извршења биолошке сигурности. Непоштовање таквих протокола може довести до повећаног ризика од изложености биолошким опасностима или патогенима. Људска грешка и лоша техника доприносе непотребном излагању и компромитују најбоље заштитне мјере постављене у циљу заштите.[2]

Опрема за биосигурност са позитивним притиском

Међународни Картагенски протокол о биолошкој сигурности првенствено се бави дефиницијом у пољопривреди, али многе групе заговарача теже ширењу и укључују постгенске пријетње: нове молекуле, вјештачке облике живота, па чак и роботе који се директно могу такмичити у природном ланцу исхране.

Биосигурност у пољопривреди, хемији, медицини, егзобиологији и шире вјероватно ће захтијевати примјену принципа предострожности, а нова дефиниција се фокусира на биолошку природу угроженог организма, а не на природу пријетње.[3][4][5]

Биосигурност се односи на неколико области:

  • У екологији (односи се на увезене животне форме ван граница екорегиона)
  • У пољопривреди (смањење ризика од ванземаљских вирусних или трансгенских гена, генетичког инжењерства или приона као што је БСЕ / "МадЦоw", смањујући ризик од контаминације бактеријама хране),
  • У медицини (што се односи на органе или ткива биолошког поријекла, или производе генске терапије, вирусе; лабораторијски протоколи мјерени као 1, 2, 3, 4 у растућем реду опасности),
  • У хемији (тј. нитрати у води, нивои ПЦБ-а који утичу на плодност)
  • У егзобиологији (нпр. НАСА политика за задржавање ванземаљских микроба који могу постојати на узорцима простора планетарне заштите и интерпланетарна контаминација), и
  • У синтетској биологији (који се односе на ризике везане за ову врсту лабораторијске праксе).

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биосафетy анд тхе енвиронмент: Ан интродуцтион то тхе Цартагена Протоцол он Биосафетy (ПДФ). ГЕ.03-01836/Е. Унитед Натионс Енвиронмент Программе. стр. 8. 
  2. ^ Ибруљ С., Хаверић С., Хаверић А. (2008). Цитогенетичке методе – Примјена у медицини. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-5-2. 
  3. ^ „Лабораторy Сафетy ат ЦДЦ”. 
  4. ^ „Федерал Селецт Агент Програм”. 
  5. ^ Гиги Кwик Гронвалл; Маттхеw П Схеарер; Ханнах Цоллинс (јул 2016). „НАТИОНАЛ БИОСАФЕТY СYСТЕМ” (ПДФ). УПМЦ Центер фор Хеалтх Сецуритy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 9. 11. 2016. г. Приступљено 26. 4. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Biosigurnost&oldid=26730838”