Пређи на садржај

Здравље

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Здравље (вишезначна одредница).
Плава звездица, симбол здравља

Здравље је ниво функционалне и метаболичке ефикасности живог организма. Код људи то је способност индивидуа или заједница да се адаптирају и владају собом приликом суочавања са физичким, менталним, психолошким и друштвеним променама у свом окружењу.[1] Светска здравствена организација (СЗО) дефинише здравље у његовом најширем смислу и својој конституцији из 1948. године као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести или слабости”.[2][3] Ова дефиниција је била предмет контроверзе, посебно због њеног недостатка оперативних вредности, двосмислености у развоју кохезивних здравствених стратегија и због проблема насталог коришћењем речи „комплетан”.[4][5][6] Друге дефиниције су биле предложене, међу којима је недавна дефиниција која повезује здравље и личну сатисфакцију.[7][8] Класификациони системи као што је СЗО фамилија међународних класификација, обухватају међународну класификацију функционисања, неспособности и здравља (ICF) и међународну класификацију болести (ICD), и они се обично користе за дефинисање и мерење компоненти здравља.

По негативној дефиницији, здравље представља одсуство болести. Код свих организама, здравље је вид хомеостазе у стању баланса са уносом и износом енергије и ствари у еквилибријуму (који дозвољава раст).

Неки од услова здравља су уравнотежена исхрана, редовна телесна активност и хигијена, као и стабилне породичне и друштвене околности.

Здравствено стање Ознака Психолошка димензија Физичка димензија Социјална димензија
1 Нормално здрав Здрав Здрав Здрав
2 Песимистичан Болестан Здрав Здрав
3 Социјално болестан Здрав Здрав Болестан
4 Хипохондар Болестан Здрав Болестан
5 Физички болестан Здрав Болестан Здрав
6 Мученик Болестан Болестан Здрав
7 Оптимиста Здрав Болестан Болестан
8 Озбиљно болестан Болестан Болестан Болестан

Историја

[уреди | уреди извор]

Дефиниција здравља је еволуирала током времена. У складу са биомедицинском перспективом, ране дефиниције здравља фокусиране су на тему способности тела да функционише. Здравље је посматрано као стање нормалне функције која би се с времена на време пореметила услед болести. Пример такве дефиниције здравља је: „стање која се одликује анатомским, физиолошким и психолошким интегритетом, способност обављања лично вредносних породичних, радних и заједничких улога; способност подношења физичког, биолошког, психолошког и друштвеног стреса”.[9] Затим је 1948. године, у радикалном одступању од претходних дефиниција, Светска здравствена организација предложила је дефиницију која је имала виши циљ: повезивање здравље са благостањем, у смислу „физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуства болести и слабости”.[10] Иако је ову дефиницију прихватили неки као иновативну, она је била критикована као нејасна, претерано широка и није сматрана мерљивом. Дуго времена је издвајана као непрактичан идеал и већина дискусија о здрављу се вратила у практичност биомедицинског модела.[11]

Као што је дошло до промене са гледишта болести од стања до њеног разматрања у смислу процеса, исти помак се десио у дефиницијама здравља. Опет је СЗО одиграла водећу улогу када је подстакла развој покрета за промоцију здравља у осамдесетим годинама. Ово је довело до нове концепције здравља, не као стања, већ у динамичном смислу отпорности, другим речима, као „ресурса за живот”. Ревидирана дефиниција здравља СЗО из 1984. године дефинисана је као „степен до којег појединац или група може да реализује аспирације и задовољи потребе, као и да промени или да се суочи са животном средином. Здравље је ресурс за свакодневни живот, а не циљ живљења, то је позитиван концепт, који наглашавајући друштвене и личне ресурсе, као и физичке капацитете”.[12] Према томе, здравље се односило на способност одржавања хомеостазе и опоравак од повреда. Ментално, интелектуално, емоционално и социјално здравље се односило на способност особе да се носи са стресом, стиче вештине, одржава односе, а све то формира ресурсе за отпорност и самосталан живот.[11]

Одреднице

[уреди | уреди извор]
Види још: Друштвене одреднице здравља и Фактори ризика

Генерално, контекст у којем индивидуа живи је од великог значаја и за њен здравствени статус и за квалитет живота те особе.[13] Све је више признато да се здравље одржава и побољшава не само кроз напредак и примену здравства, већ и кроз напоре и интелигентне изборе животног стила индивидуе и друштва. Према Светској здравственој организацији, главне детерминанте здравља обухватају социјално и економско окружење, физичко окружење и индивидуалне особине и понашања.[14]

Специфичније, кључни фактори за које је утврђено да утичу на здравље људи, или његово одсуство, обухватају следеће:[14][15][16]

Доналд Хендерсон као члан ЦДЦ тима за ерадикацију великих богиња 1966. године.

Све већи број студија и извештаја различитих организација и различитим контекстима испитује везе између здравља и различитих фактора, укључујући начин живота, окружење, организације здравствене неге и здравствену политику, као и једног специфичног здравственог приступа многих земаља током задњих година оличеног увођењем пореза на шећер. Порези на пиће су произашли из све веће забринутости због гојазности, нарочито међу младима. Пића која су заслађена шећером постала су мета иницијатива против гојазности са све већим доказима о њиховој повезаности са гојазношћу.[17]. Примери докумената који иду у прилог овој иницијативи су канадски Лоландов извештај из 1974;[16] студија округа Аламида у Калифорнији;[18] и серија Светских извештаја о здрављу Светске здравствене организације, који имају фокус на проблемима глобалног здравља, укључујући приступ здравственој нези и побољшање исхода јавног здравља, посебно у земљама у развоју.[19]

Концепт „здравственог поља” који се разликује од медицинске неге је произашао из Лалондовог канадског извештаја. У том извештају су идентификована три независна поља као одреднице индивидуалног здравља. Она су:[16]

  • Животни стил: скуп личних одлука (тј., оних над којима индивидуа има контролу) за које се може рећи да доприносе, или узрокују, болест или смрт;
  • Животно окружење: сви аспекти који се односе на здравље који су спољашњи људском телу и над којима индивидуа има мало или нема контроле;
  • Биомедицински: сви аспекти здравља, физичког и менталног, развијени унутар људског тела под утицајем генетичког устројства.

Одржавање и промоција здравља се остварује путем различитих комбинација физичког, менталног, и друштвеног добростања, што се све заједно понекад назива „здравственим троуглом”.[20][21] Документ СЗО из 1986. под насловом Отавска повеља за промоцију здравља даље наводи да здравље није само стање, већ и „ресурс за свакодневни живот, а не циљ живљења. Здравље је позитиван концепт који наглашава друштвене и личне ресурсе, као и физичке капацитете”.[22]

Фокусирајући се више на проблеме начина живота и њихових односа са функционалним здрављем, подаци из студија округа Аламеда сугеришу да људи могу да побољшају своје здравље путем вежбања, довољном количином спавања, одражавањем здраве телесне тежине, ограничавањем употребе алкохолних пића, и избегавањем пушења.[23] Здравље и болест могу да коегзистирају, јер чак и људи са вишеструким хроничним болестима или терминалним болестима могу себе да сматрају здравим.[24]

Окружење се често се наводи као важан фактор који утиче на здравствени статус појединаца. Овим се обухватају карактеристике животне средине, стамбеног окружења и друштвене средине. За факторе као што су чиста вода и ваздух, адекватни смештај, и безбедне заједнице и путеви, установљено је да сви доприносе добром здрављу, а посебно здрављу бега и деце.[14][25] Неке од студија су показале да недостатак рекреативних простора у суседству, укључујући природно окружење, доводе до нижих нивоа личног задовољства и виших нивоа гојазности, што је повезано са смањењем свеукупног здравља и добробити.[26] Ово указује на то да позитивне здравствене користи природног простора у урбаним насељима треба да буду узете у обзир у јавној управи и коришћењу земљишта.

Генетика, или наслеђене одлике од родитеља, такође имају улогу у одређивању здравственог стања појединаца и популације. Ово може обухватити предиспозицију на поједине болести и здравствене услове, као и навике и понашања појединаца која су развијене кроз животни стил њихових породица. На пример, генетика може да игра улогу у начину на који људи подносе стрес, било ментални, емотивни или физички. Гојазност је значајан проблем у Сједињеним Државама који доприноси лошем душевном здрављу и узрокује стрес у животима великог броја људи[27]. (Једна потешкоћа је питање постављено у дебати о релативној јачини генетике и других фактора; интеракције између генетике и животне средине могу бити од посебне важности.)

Потенцијални проблеми

[уреди | уреди извор]

Бројни типови здравствених проблема су широко заступљени широм света, при чему су болести један од најчешћих. Према подацима GlobalIssues.org, приближно 36 милиона људи умире сваке године од болести које нису заразне, чиме су обухваћене кардиоваскуларне болести, канцер, шећерна болест и хроничне болести плућа.[28]

Међу заразним болестима, како вирусним тако и бактеријским, сида/ХИВ, туберкулоза, у маларија су највише заступљене, и узрокују милионе смртних случајева сваке године.[28] Још једно здравствено питање које изазива смрт или доприноси другим здравственим проблемима је неухрањеност, посебно међу децом. Приближно 7,5 милиона деце са до пет година живота умере услед неухрањености, обично узроковане недостатком средстава да се прибави или припреми храна.[28]

Телесне повреде су такође често здравствено питање широм света. Овим се у повреде укључују сломљене кости, преломи и опекотине који могу да смање квалитет живота особе или могу да проузрокују смртне случајеве, услед инфекција које настају услед повреда или генералне озбиљности повреда.[28]

Избори животног стила су доприносећи фактори лошег здравља у многим случајевима. Овим је обухваћено пушење цигарета, а може бити обухваћена и лоша исхрана, било да се ради о преједању или прекомерно ограничавајућој дијети. Неактивност такође може да допринесе здравственим проблемима, као и недостатак спавања, прекомерно конзумирање алкохола и занемаривања оралне хигијене. Постоје и генетски поремећаји које особа наслеђује и који могу да варирају у погледу величине утицаја на особу и времена испољавања.

Иако се већина ових здравствених проблема може спречити, главни допринос глобалном лошем здрављу је чињеница да око једне милијарде људи нема приступ здравственим системима.[28] Једно од најчешћих и најпроблематичнијих питања здравства је да велики број људи нема приступ квалитетним лековима.[29][30]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Huber M, Knottnerus JA, Green, L, van der Horst H, Jadad AR, Kromhout D, Smid H (2011). „How should we define health?” (PDF). BMJ. 343: d4163. PMID 21791490. S2CID 19573798. doi:10.1136/bmj.d4163. hdl:1885/17067. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2020. г. Приступљено 04. 11. 2017. 
  2. ^ World Health Organization. WHO definition of Health, Preamble to the Constitution of the World Health Organization as adopted by the International Health Conference, New York, 19–22 June 1946; signed on 22 July 1946 by the representatives of 61 States (Official Records of the World Health Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948. In Grad, Frank P. (2002). „The Preamble of the Constitution of the World Health Organization”. Bulletin of the World Health Organization. 80 (12): 982. PMC 2567708 Слободан приступ. PMID 12571728. 
  3. ^ World Health Organization. (2006). Constitution of the World Health Organization – Basic Documents, Forty-fifth edition, Supplement, October 2006.
  4. ^ Jadad AR, O’Grady L (2008). „How should health be defined?”. BMJ (Clinical Research Ed.). 337: a2900. PMID 19073663. S2CID 8842596. doi:10.1136/bmj.a2900. 
  5. ^ Callahan D. (1973). „The WHO definition of 'health'”. The Hastings Center Studies. 1 (3): 77—87. JSTOR 3527467. PMID 4607284. doi:10.2307/3527467. 
  6. ^ Taylor S, Marandi A (2008). „How should health be defined?”. BMJ. 337: a290. PMID 18614520. S2CID 19081214. doi:10.1136/bmj.a290. 
  7. ^ Bellieni CV, Buonocore G (2009). „Pleasing desires or pleasing wishes? A new approach to pain definition”. Ethics Med. 25 (1): 7. 
  8. ^ Sport, Disability and an Original Definition of Health. Zenit.org (February 27, 2013).
  9. ^ Stokes, J.; Noren, J.; Shindell, S. (01. 01. 1982). „Definition of terms and concepts applicable to clinical preventive medicine”. Journal of Community Health. 8 (1): 33—41. ISSN 0094-5145. PMID 6764783. S2CID 1748896. doi:10.1007/bf01324395. 
  10. ^ World Health Organization (1958). The first ten years of the World Health Organization. Geneva: WHO. 
  11. ^ а б „Part 1 – Theory: Thinking About Health Chapter 1 Concepts of Health and Illness”. phprimer.afmc.ca. Архивирано из оригинала 12. 08. 2016. г. Приступљено 22. 06. 2016. 
  12. ^ World Health Organization. Regional Office for Europe (1984). Health promotion : a discussion document on the concept and principles : summary report of the Working Group on Concept and Principles of Health Promotion, Copenhagen, 9–13 July 1984 (ICP/HSR 602(m01)5 p). Copenhagen: WHO Regional Office for Europe. 
  13. ^ Simandan, D. (2018). „Rethinking the health consequences of social class and social mobility. Social Science & Medicine.”. Social Science & Medicine (1982). 200: 258—261. PMID 29301638. doi:10.1016/j.socscimed.2017.11.037. 
  14. ^ а б в World Health Organization. The determinants of health. Geneva. Приступљено 12 May 2011.
  15. ^ Public Health Agency of Canada. What Determines Health? Ottawa. Приступљено 12 May 2011.
  16. ^ а б в Lalonde, Marc (1974). "A New Perspective on the Health of Canadians." Ottawa: Minister of Supply and Services. Архивирано 2014-10-28 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Andreyeva, Tatiana; Chaloupka, Frank J.; Brownell, Kelly D. (2011). „Estimating the potential of taxes on sugar-sweetened beverages to reduce consumption and generate revenue”. Preventive Medicine. 52 (6): 413—416. PMID 21443899. doi:10.1016/j.ypmed.2011.03.013. 
  18. ^ Housman, Jeff; Dorman, Steve (2005). „The Alameda County Study: A Systematic, Chronological Review” (PDF). American Journal of Health Education. 36 (5): 302—308. ISSN 1055-6699. S2CID 39133965. doi:10.1080/19325037.2005.10608200. ERIC document number EJ792845. Приступљено 27. 12. 2011. 
  19. ^ World Health Organization. The world health report. Geneva.
  20. ^ Georgia State University. 1998. Health Triangle Slides Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2019).
  21. ^ Nutter S.: The Health Triangle. 2003. ISBN 978-0-9748760-0-9. . Anchor Points, Inc.
  22. ^ World Health Organization. The Ottawa Charter for Health Promotion. Adopted at the First International Conference on Health Promotion, Ottawa, 21 November 1986 – WHO/HPR/HEP/95.1.
  23. ^ Housman & Dorman 2005, стр. 303–304. "The linear model supported previous findings, including regular exercise, limited alcohol consumption, abstinence from smoking, sleeping 7–8 hours a night, and maintenance of a healthy weight play an important role in promoting longevity and delaying illness and death." Citing Wingard DL, Berkman LF, Brand RJ (1982). „A multivariate analysis of health-related practices: a nine-year mortality follow-up of the Alameda County Study”. Am J Epidemiol. 116 (5): 765—775. PMID 7148802. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a113466. 
  24. ^ Jadad, A.R. (2013). „On Living a Long, Healthy, and Happy Life, Full of Love, and with no Regrets, until Our Last Breath”. Verhaltenstherapie. 23 (4): 287—289. S2CID 57620113. doi:10.1159/000357490. 
  25. ^ UNESCO. The UN World Water Development Report: Facts and Figures – Meeting basic needs. Accessed 12 May 2011.
  26. ^ Björk J, Albin M, Grahn P, Jacobsson H, Ardö J, Wadbro J, Ostergren PO (2008). „Recreational Values of the Natural Environment in Relation to Neighborhood Satisfaction, Physical Activity, Obesity and Well being” (PDF). Journal of Epidemiology & Community Health. 62 (4): e2. PMID 18365329. S2CID 13859588. doi:10.1136/jech.2007.062414. 
  27. ^ Advances in Human Factors, Business Management, Training and Education | SpringerLink. Advances in Intelligent Systems and Computing (на језику: енглески). 498. 2017. ISBN 978-3-319-42069-1. doi:10.1007/978-3-319-42070-7. 
  28. ^ а б в г д Shah, Anup (5 January 2014). "Health Issues." Global Issues.
  29. ^ „United Nations Global Issues”. Un.org. Архивирано из оригинала 08. 06. 2016. г. 
  30. ^ „The Top 10 Global Health Issues to Watch in 2013”. Intrahealth.org. 15. 1. 2013. Приступљено 01. 03. 2014. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • World Health Organization: Equity, Social Determinants and Public Health Programmes. ISBN 9789241563970. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравље&oldid=28464736”