Pređi na sadržaj

Zdravlje

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Zdravlje (višeznačna odrednica).
Plava zvezdica, simbol zdravlja

Zdravlje je nivo funkcionalne i metaboličke efikasnosti živog organizma. Kod ljudi to je sposobnost individua ili zajednica da se adaptiraju i vladaju sobom prilikom suočavanja sa fizičkim, mentalnim, psihološkim i društvenim promenama u svom okruženju.[1] Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše zdravlje u njegovom najširem smislu i svojoj konstituciji iz 1948. godine kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti”.[2][3] Ova definicija je bila predmet kontroverze, posebno zbog njenog nedostatka operativnih vrednosti, dvosmislenosti u razvoju kohezivnih zdravstvenih strategija i zbog problema nastalog korišćenjem reči „kompletan”.[4][5][6] Druge definicije su bile predložene, među kojima je nedavna definicija koja povezuje zdravlje i ličnu satisfakciju.[7][8] Klasifikacioni sistemi kao što je SZO familija međunarodnih klasifikacija, obuhvataju međunarodnu klasifikaciju funkcionisanja, nesposobnosti i zdravlja (ICF) i međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD), i oni se obično koriste za definisanje i merenje komponenti zdravlja.

Po negativnoj definiciji, zdravlje predstavlja odsustvo bolesti. Kod svih organizama, zdravlje je vid homeostaze u stanju balansa sa unosom i iznosom energije i stvari u ekvilibrijumu (koji dozvoljava rast).

Neki od uslova zdravlja su uravnotežena ishrana, redovna telesna aktivnost i higijena, kao i stabilne porodične i društvene okolnosti.

Zdravstveno stanje Oznaka Psihološka dimenzija Fizička dimenzija Socijalna dimenzija
1 Normalno zdrav Zdrav Zdrav Zdrav
2 Pesimističan Bolestan Zdrav Zdrav
3 Socijalno bolestan Zdrav Zdrav Bolestan
4 Hipohondar Bolestan Zdrav Bolestan
5 Fizički bolestan Zdrav Bolestan Zdrav
6 Mučenik Bolestan Bolestan Zdrav
7 Optimista Zdrav Bolestan Bolestan
8 Ozbiljno bolestan Bolestan Bolestan Bolestan

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Definicija zdravlja je evoluirala tokom vremena. U skladu sa biomedicinskom perspektivom, rane definicije zdravlja fokusirane su na temu sposobnosti tela da funkcioniše. Zdravlje je posmatrano kao stanje normalne funkcije koja bi se s vremena na vreme poremetila usled bolesti. Primer takve definicije zdravlja je: „stanje koja se odlikuje anatomskim, fiziološkim i psihološkim integritetom, sposobnost obavljanja lično vrednosnih porodičnih, radnih i zajedničkih uloga; sposobnost podnošenja fizičkog, biološkog, psihološkog i društvenog stresa”.[9] Zatim je 1948. godine, u radikalnom odstupanju od prethodnih definicija, Svetska zdravstvena organizacija predložila je definiciju koja je imala viši cilj: povezivanje zdravlje sa blagostanjem, u smislu „fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustva bolesti i slabosti”.[10] Iako je ovu definiciju prihvatili neki kao inovativnu, ona je bila kritikovana kao nejasna, preterano široka i nije smatrana merljivom. Dugo vremena je izdvajana kao nepraktičan ideal i većina diskusija o zdravlju se vratila u praktičnost biomedicinskog modela.[11]

Kao što je došlo do promene sa gledišta bolesti od stanja do njenog razmatranja u smislu procesa, isti pomak se desio u definicijama zdravlja. Opet je SZO odigrala vodeću ulogu kada je podstakla razvoj pokreta za promociju zdravlja u osamdesetim godinama. Ovo je dovelo do nove koncepcije zdravlja, ne kao stanja, već u dinamičnom smislu otpornosti, drugim rečima, kao „resursa za život”. Revidirana definicija zdravlja SZO iz 1984. godine definisana je kao „stepen do kojeg pojedinac ili grupa može da realizuje aspiracije i zadovolji potrebe, kao i da promeni ili da se suoči sa životnom sredinom. Zdravlje je resurs za svakodnevni život, a ne cilj življenja, to je pozitivan koncept, koji naglašavajući društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete”.[12] Prema tome, zdravlje se odnosilo na sposobnost održavanja homeostaze i oporavak od povreda. Mentalno, intelektualno, emocionalno i socijalno zdravlje se odnosilo na sposobnost osobe da se nosi sa stresom, stiče veštine, održava odnose, a sve to formira resurse za otpornost i samostalan život.[11]

Odrednice

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Društvene odrednice zdravlja i Faktori rizika

Generalno, kontekst u kojem individua živi je od velikog značaja i za njen zdravstveni status i za kvalitet života te osobe.[13] Sve je više priznato da se zdravlje održava i poboljšava ne samo kroz napredak i primenu zdravstva, već i kroz napore i inteligentne izbore životnog stila individue i društva. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, glavne determinante zdravlja obuhvataju socijalno i ekonomsko okruženje, fizičko okruženje i individualne osobine i ponašanja.[14]

Specifičnije, ključni faktori za koje je utvrđeno da utiču na zdravlje ljudi, ili njegovo odsustvo, obuhvataju sledeće:[14][15][16]

Donald Henderson kao član CDC tima za eradikaciju velikih boginja 1966. godine.

Sve veći broj studija i izveštaja različitih organizacija i različitim kontekstima ispituje veze između zdravlja i različitih faktora, uključujući način života, okruženje, organizacije zdravstvene nege i zdravstvenu politiku, kao i jednog specifičnog zdravstvenog pristupa mnogih zemalja tokom zadnjih godina oličenog uvođenjem poreza na šećer. Porezi na piće su proizašli iz sve veće zabrinutosti zbog gojaznosti, naročito među mladima. Pića koja su zaslađena šećerom postala su meta inicijativa protiv gojaznosti sa sve većim dokazima o njihovoj povezanosti sa gojaznošću.[17]. Primeri dokumenata koji idu u prilog ovoj inicijativi su kanadski Lolandov izveštaj iz 1974;[16] studija okruga Alamida u Kaliforniji;[18] i serija Svetskih izveštaja o zdravlju Svetske zdravstvene organizacije, koji imaju fokus na problemima globalnog zdravlja, uključujući pristup zdravstvenoj nezi i poboljšanje ishoda javnog zdravlja, posebno u zemljama u razvoju.[19]

Koncept „zdravstvenog polja” koji se razlikuje od medicinske nege je proizašao iz Lalondovog kanadskog izveštaja. U tom izveštaju su identifikovana tri nezavisna polja kao odrednice individualnog zdravlja. Ona su:[16]

  • Životni stil: skup ličnih odluka (tj., onih nad kojima individua ima kontrolu) za koje se može reći da doprinose, ili uzrokuju, bolest ili smrt;
  • Životno okruženje: svi aspekti koji se odnose na zdravlje koji su spoljašnji ljudskom telu i nad kojima individua ima malo ili nema kontrole;
  • Biomedicinski: svi aspekti zdravlja, fizičkog i mentalnog, razvijeni unutar ljudskog tela pod uticajem genetičkog ustrojstva.

Održavanje i promocija zdravlja se ostvaruje putem različitih kombinacija fizičkog, mentalnog, i društvenog dobrostanja, što se sve zajedno ponekad naziva „zdravstvenim trouglom”.[20][21] Dokument SZO iz 1986. pod naslovom Otavska povelja za promociju zdravlja dalje navodi da zdravlje nije samo stanje, već i „resurs za svakodnevni život, a ne cilj življenja. Zdravlje je pozitivan koncept koji naglašava društvene i lične resurse, kao i fizičke kapacitete”.[22]

Fokusirajući se više na probleme načina života i njihovih odnosa sa funkcionalnim zdravljem, podaci iz studija okruga Alameda sugerišu da ljudi mogu da poboljšaju svoje zdravlje putem vežbanja, dovoljnom količinom spavanja, odražavanjem zdrave telesne težine, ograničavanjem upotrebe alkoholnih pića, i izbegavanjem pušenja.[23] Zdravlje i bolest mogu da koegzistiraju, jer čak i ljudi sa višestrukim hroničnim bolestima ili terminalnim bolestima mogu sebe da smatraju zdravim.[24]

Okruženje se često se navodi kao važan faktor koji utiče na zdravstveni status pojedinaca. Ovim se obuhvataju karakteristike životne sredine, stambenog okruženja i društvene sredine. Za faktore kao što su čista voda i vazduh, adekvatni smeštaj, i bezbedne zajednice i putevi, ustanovljeno je da svi doprinose dobrom zdravlju, a posebno zdravlju bega i dece.[14][25] Neke od studija su pokazale da nedostatak rekreativnih prostora u susedstvu, uključujući prirodno okruženje, dovode do nižih nivoa ličnog zadovoljstva i viših nivoa gojaznosti, što je povezano sa smanjenjem sveukupnog zdravlja i dobrobiti.[26] Ovo ukazuje na to da pozitivne zdravstvene koristi prirodnog prostora u urbanim naseljima treba da budu uzete u obzir u javnoj upravi i korišćenju zemljišta.

Genetika, ili nasleđene odlike od roditelja, takođe imaju ulogu u određivanju zdravstvenog stanja pojedinaca i populacije. Ovo može obuhvatiti predispoziciju na pojedine bolesti i zdravstvene uslove, kao i navike i ponašanja pojedinaca koja su razvijene kroz životni stil njihovih porodica. Na primer, genetika može da igra ulogu u načinu na koji ljudi podnose stres, bilo mentalni, emotivni ili fizički. Gojaznost je značajan problem u Sjedinjenim Državama koji doprinosi lošem duševnom zdravlju i uzrokuje stres u životima velikog broja ljudi[27]. (Jedna poteškoća je pitanje postavljeno u debati o relativnoj jačini genetike i drugih faktora; interakcije između genetike i životne sredine mogu biti od posebne važnosti.)

Potencijalni problemi

[uredi | uredi izvor]

Brojni tipovi zdravstvenih problema su široko zastupljeni širom sveta, pri čemu su bolesti jedan od najčešćih. Prema podacima GlobalIssues.org, približno 36 miliona ljudi umire svake godine od bolesti koje nisu zarazne, čime su obuhvaćene kardiovaskularne bolesti, kancer, šećerna bolest i hronične bolesti pluća.[28]

Među zaraznim bolestima, kako virusnim tako i bakterijskim, sida/HIV, tuberkuloza, u malarija su najviše zastupljene, i uzrokuju milione smrtnih slučajeva svake godine.[28] Još jedno zdravstveno pitanje koje izaziva smrt ili doprinosi drugim zdravstvenim problemima je neuhranjenost, posebno među decom. Približno 7,5 miliona dece sa do pet godina života umere usled neuhranjenosti, obično uzrokovane nedostatkom sredstava da se pribavi ili pripremi hrana.[28]

Telesne povrede su takođe često zdravstveno pitanje širom sveta. Ovim se u povrede uključuju slomljene kosti, prelomi i opekotine koji mogu da smanje kvalitet života osobe ili mogu da prouzrokuju smrtne slučajeve, usled infekcija koje nastaju usled povreda ili generalne ozbiljnosti povreda.[28]

Izbori životnog stila su doprinoseći faktori lošeg zdravlja u mnogim slučajevima. Ovim je obuhvaćeno pušenje cigareta, a može biti obuhvaćena i loša ishrana, bilo da se radi o prejedanju ili prekomerno ograničavajućoj dijeti. Neaktivnost takođe može da doprinese zdravstvenim problemima, kao i nedostatak spavanja, prekomerno konzumiranje alkohola i zanemarivanja oralne higijene. Postoje i genetski poremećaji koje osoba nasleđuje i koji mogu da variraju u pogledu veličine uticaja na osobu i vremena ispoljavanja.

Iako se većina ovih zdravstvenih problema može sprečiti, glavni doprinos globalnom lošem zdravlju je činjenica da oko jedne milijarde ljudi nema pristup zdravstvenim sistemima.[28] Jedno od najčešćih i najproblematičnijih pitanja zdravstva je da veliki broj ljudi nema pristup kvalitetnim lekovima.[29][30]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Huber M, Knottnerus JA, Green, L, van der Horst H, Jadad AR, Kromhout D, Smid H (2011). „How should we define health?” (PDF). BMJ. 343: d4163. PMID 21791490. S2CID 19573798. doi:10.1136/bmj.d4163. hdl:1885/17067. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 10. 2020. g. Pristupljeno 04. 11. 2017. 
  2. ^ World Health Organization. WHO definition of Health, Preamble to the Constitution of the World Health Organization as adopted by the International Health Conference, New York, 19–22 June 1946; signed on 22 July 1946 by the representatives of 61 States (Official Records of the World Health Organization, no. 2, p. 100) and entered into force on 7 April 1948. In Grad, Frank P. (2002). „The Preamble of the Constitution of the World Health Organization”. Bulletin of the World Health Organization. 80 (12): 982. PMC 2567708 Slobodan pristup. PMID 12571728. 
  3. ^ World Health Organization. (2006). Constitution of the World Health Organization – Basic Documents, Forty-fifth edition, Supplement, October 2006.
  4. ^ Jadad AR, O’Grady L (2008). „How should health be defined?”. BMJ (Clinical Research Ed.). 337: a2900. PMID 19073663. S2CID 8842596. doi:10.1136/bmj.a2900. 
  5. ^ Callahan D. (1973). „The WHO definition of 'health'”. The Hastings Center Studies. 1 (3): 77—87. JSTOR 3527467. PMID 4607284. doi:10.2307/3527467. 
  6. ^ Taylor S, Marandi A (2008). „How should health be defined?”. BMJ. 337: a290. PMID 18614520. S2CID 19081214. doi:10.1136/bmj.a290. 
  7. ^ Bellieni CV, Buonocore G (2009). „Pleasing desires or pleasing wishes? A new approach to pain definition”. Ethics Med. 25 (1): 7. 
  8. ^ Sport, Disability and an Original Definition of Health. Zenit.org (February 27, 2013).
  9. ^ Stokes, J.; Noren, J.; Shindell, S. (01. 01. 1982). „Definition of terms and concepts applicable to clinical preventive medicine”. Journal of Community Health. 8 (1): 33—41. ISSN 0094-5145. PMID 6764783. S2CID 1748896. doi:10.1007/bf01324395. 
  10. ^ World Health Organization (1958). The first ten years of the World Health Organization. Geneva: WHO. 
  11. ^ a b „Part 1 – Theory: Thinking About Health Chapter 1 Concepts of Health and Illness”. phprimer.afmc.ca. Arhivirano iz originala 12. 08. 2016. g. Pristupljeno 22. 06. 2016. 
  12. ^ World Health Organization. Regional Office for Europe (1984). Health promotion : a discussion document on the concept and principles : summary report of the Working Group on Concept and Principles of Health Promotion, Copenhagen, 9–13 July 1984 (ICP/HSR 602(m01)5 p). Copenhagen: WHO Regional Office for Europe. 
  13. ^ Simandan, D. (2018). „Rethinking the health consequences of social class and social mobility. Social Science & Medicine.”. Social Science & Medicine (1982). 200: 258—261. PMID 29301638. doi:10.1016/j.socscimed.2017.11.037. 
  14. ^ a b v World Health Organization. The determinants of health. Geneva. Pristupljeno 12 May 2011.
  15. ^ Public Health Agency of Canada. What Determines Health? Ottawa. Pristupljeno 12 May 2011.
  16. ^ a b v Lalonde, Marc (1974). "A New Perspective on the Health of Canadians." Ottawa: Minister of Supply and Services. Arhivirano 2014-10-28 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ Andreyeva, Tatiana; Chaloupka, Frank J.; Brownell, Kelly D. (2011). „Estimating the potential of taxes on sugar-sweetened beverages to reduce consumption and generate revenue”. Preventive Medicine. 52 (6): 413—416. PMID 21443899. doi:10.1016/j.ypmed.2011.03.013. 
  18. ^ Housman, Jeff; Dorman, Steve (2005). „The Alameda County Study: A Systematic, Chronological Review” (PDF). American Journal of Health Education. 36 (5): 302—308. ISSN 1055-6699. S2CID 39133965. doi:10.1080/19325037.2005.10608200. ERIC document number EJ792845. Приступљено 27. 12. 2011. 
  19. ^ World Health Organization. The world health report. Geneva.
  20. ^ Georgia State University. 1998. Health Triangle Slides Архивирано на сајту Wayback Machine (11. avgust 2019).
  21. ^ Nutter S.: The Health Triangle. 2003. ISBN 978-0-9748760-0-9. . Anchor Points, Inc.
  22. ^ World Health Organization. The Ottawa Charter for Health Promotion. Adopted at the First International Conference on Health Promotion, Ottawa, 21 November 1986 – WHO/HPR/HEP/95.1.
  23. ^ Housman & Dorman 2005, str. 303–304. "The linear model supported previous findings, including regular exercise, limited alcohol consumption, abstinence from smoking, sleeping 7–8 hours a night, and maintenance of a healthy weight play an important role in promoting longevity and delaying illness and death." Citing Wingard DL, Berkman LF, Brand RJ (1982). „A multivariate analysis of health-related practices: a nine-year mortality follow-up of the Alameda County Study”. Am J Epidemiol. 116 (5): 765—775. PMID 7148802. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a113466. 
  24. ^ Jadad, A.R. (2013). „On Living a Long, Healthy, and Happy Life, Full of Love, and with no Regrets, until Our Last Breath”. Verhaltenstherapie. 23 (4): 287—289. S2CID 57620113. doi:10.1159/000357490. 
  25. ^ UNESCO. The UN World Water Development Report: Facts and Figures – Meeting basic needs. Accessed 12 May 2011.
  26. ^ Björk J, Albin M, Grahn P, Jacobsson H, Ardö J, Wadbro J, Ostergren PO (2008). „Recreational Values of the Natural Environment in Relation to Neighborhood Satisfaction, Physical Activity, Obesity and Well being” (PDF). Journal of Epidemiology & Community Health. 62 (4): e2. PMID 18365329. S2CID 13859588. doi:10.1136/jech.2007.062414. 
  27. ^ Advances in Human Factors, Business Management, Training and Education | SpringerLink. Advances in Intelligent Systems and Computing (na jeziku: engleski). 498. 2017. ISBN 978-3-319-42069-1. doi:10.1007/978-3-319-42070-7. 
  28. ^ a b v g d Shah, Anup (5 January 2014). "Health Issues." Global Issues.
  29. ^ „United Nations Global Issues”. Un.org. Arhivirano iz originala 08. 06. 2016. g. 
  30. ^ „The Top 10 Global Health Issues to Watch in 2013”. Intrahealth.org. 15. 1. 2013. Pristupljeno 01. 03. 2014. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
  • World Health Organization: Equity, Social Determinants and Public Health Programmes. ISBN 9789241563970. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравље&oldid=28464736”