Бранко Станковић (сликар, 1952)

За другу употребу, погледајте страницу Бранко Станковић.

Бранко Станковић
Бранко Станковић у атељеу
Лични подаци
Датум рођења	1952.
Место рођења	Славонска Пожега, Хрватска
Породица
Супружник	сликар, дизајнер
Уметнички рад
Правац	експресионизам

Бранко Станковић (Славонска Пожега, 1952) српски је сликар и дизајнер који тренутно живи и ствара у Београду.

Биографија

Завршио дизајнерску школу за индустријско обликовање у Београду 1971. године код професора Бранка Суботића, Раденка Мишевића, Љубомира Павићевића, Николе Масниковића, Милоша Гвозденовића и осталих. Након тога је завршио Вишу педагошку школу у Београду 1979. године, одсек за наставнике ликовног васпитања у класи Здравка Вајагића. Усавршавао се у периоду 1979—1990. године у Уметничком павиљону на Старом сајмишту у Београду код Михаила Станића, Миће Поповића, Марија Маскарелија, Фила Филиповића, Милоша Гвозденовића и Драгана Васића.

Од 1974. до 1976. године радио је као самостални дизајнер у штампарији у Грачаници, БиХ. Након тога, у периоду 1979—81. радио је као наставник ликовног васпитања у Београду, да би следећих 9 година (1981—90) радио као ликовни уредник у Београду. Од 1990. године до данас, као самостални уметник ради у свом атељеу у Сремчици и Сутомору.

Члан је УЛУПУДС-а. од 1985. године. Од 1984. до 2006. учествовао је у раду више ликовних колонија у Србији и Црној Гори. Радио је на извођењу више монументалних мозаика (фабрика 1. мај у Пироту,...), сликао и рестаурирао иконе (црква Свете Текле и црква Свете Марије у Сутомору). Писао је критике за изложбе (Неопходност промене, Богоопштење-Негосава Павловић), учествовао на донаторским аукцијским изложбама (Хомер у Хајату, Срећно дете).

Добитник је више ауторских-откупних награда за графички дизајн, логотип и визуелни идентитет (Траде-Транс-Беч, Центар за генетику-Загреб, Југобицикл-Београд).

Стваралаштво и филозофија

Првенствено слика уља на платну, средњих и већих формата. Када је реч о тематици, првенствено преовладавају пејзаж, портрет и понекад фигурална апстракција, исказани у некој врсти лирског експресионизма са увек наглашеним колоритом. Његове слике често имају приморски мотив и природу, али обавезно и грађевину, а заједничка им је плава боја и обиље светла који понекад имају задатак да дефинишу или приближе више или мање деформисане предмете.

Уметнички развој и фазе:

• надреализам или сиреализам (ЈА, Цвијета Зузорић, УЛУС 1981; Призивање, 4. Отворени октобарски салон 1981)
• графика/сериграфије/: пероцртеж у сериграфији највише са приморским мотивима
• апстрактна фаза: боја-терпентин-платно, са случајним ефектима и накнадном интервенцијом у техници лазура (трајала је од 1984. до 1988)
• Највећи број уља настао је под утицајем експресионизма са наглашеним колоритом и лирским изразом. То су пејзажи у којима је понекад присутна и људска фигура. Мотиви су увек аутентични, зеленог или плавичастог колорита, са призорима ливада или приморског крша. Слике: Ливада I-V, Град, Маслина, На острву, Разговор, Грм, Заграђе, На пољани, Стари Бар II...

У својим 20-им годинама почео је са изучавањем филозофије и књижевности Индије, Кине, Јапана. Међутим, касније на њега велики утисак остављају савремени филозофи, међу којима су Берђајев, Соловјов, Сиоран и други. Не може се рећи да се то баш на први поглед све одражава и на његовим сликама, али несумњиво да има своје место у есхатолошком поимању света и личног учешћа у њему, а самим тим посредно и на сликама. Ако је уметност — у овом случају слика — „наша обмана“, која је прерађена и сублимирана од стране „неуротичног уметника“, онда прихватамо и тврдњу да таква обмана представља већу стварност и истину од оне сирове основе која нас на окружује... Самим тим, у свакој креативности Станковић види искључиво тежњу за вечним животом и личним усавршавањем као једином оправдању живота и нашег ограниченог постојања у њему. Његове намере, како у животу, тако и у уметности, нису ништа друго осим прихватања људске судбине и активног удела у њој према својим снагама и могућностима.

Као поборник хришћанског егзистенцијализма, написао је книгу Обасјање и својим „ангажованим” визуелним креацијама активно учествовао у антикомунистичком покрету 90-их година у Београду.

Од изведених, реализованих и откупљених дела највише је из области графичког дизајна: логотипи фирми, опрема књига, проспекти, каталози, плакати, значке, мозаици, мурали...

Уља Бранка Станковића се налазе у многим приватним збиракама у Србији, Шведској, Немачкој, Аустралији, Америци и Канади.

Изложбе

Самосталне изложбе

• 1984. Уља на платну, галерија Св сава, Београд
• 1985. Пејсажи, галерија СО Стари град, Београд
• 1995. Вишак искрености, галерија Коларац, београд
• 1998. Аура плавог, галерија Врачар, Београд

Колективне изложбе

• 1981. Изложба УЛУС-а, галерија Цвијета Зузорић, Београд
• 1981. Мајска изложба ликовних уметника Новог Београда, галерија 11. април
• 1981. Отворени Октобарски салон, галерија Пинки-Земун
• 1982. Мајска изложба Ликовних уметника Новог Београда, галерија 11. април
• 1985. Изложба чланова УЛУПУДС-а, галерија Сингидунум, Београд
• 1990. Мирослављевом јеванђељу, Народни музеј Београд
• 1991. Ликовни март, галерија Сингидунум, Београд
• 1992. Хомер, галерија хотел Хајат, Београд
• 1996. Народни музеј и УЛУС — Дечија клиника, Београд
• 1998. Изложба чланова УЛУС-а, Музеј 25. мај, Београд
• 1998. Мајска изложба Ликовних уметника Новог Београда, галерија 11. април
• 2000. Мајска изложба Ликовних уметника Новог Београда, галерија 11. април
• 2001. Мајска изложба Ликовних уметника Новог Београда, галерија 11. април
• 2002. Барски љетопис, галерија-дворац краља Николе, Бар
• 2006. Изложба колоније Рајац, галерија Веселин Маслеша, Београд
• 2008. Сремчица као ликовна инспирација, Галерија Траг
• 2008. Хроника ликовне Сремчице, Галерија 73, Београд
• 2008. Хроника ликовне Сремчице, Шабац

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Спољашње везе

• „Бранко Станковић, Изложба слика”. Yоутубе. Приступљено 18. 12. 2017.