Бренеров тумор

Бренеров тумор
Бренеров тумор
	Макроскопски препарата великог Бреенеровог тумора јајника
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	гинекологија, онкологија

Бренеров тумор (БТ) (енг. Бреннер'с тумоур) један је од ретких тумора јајника фоликуларног порекла, који се обично јавља код старијих жена. Скоро увек је једнострани фиброепителиом јајника, без познате ендокрине активности. Тумор карактерише присуство острва стратификованих епителних ћелија. Лумен тумора у неким жариштима може бити испуњена гломазном масом која подсећа на дегенерацију јајних ћелија у фоликелима који пролазе кроз процес атрезије. Скоро увек је доброћудан (бениган). Етиологија тумора је непозната.^[1]

Дијагноза БТ обично је случајна у клиничком налазу или током лапаротомије. Патолошки се може класификовати као неуобичајени површински епителни тумор. Првобитно познат као тумор прелазних ћелија због своје хистолошке сличности са уротелијумом, БТ је обично дијагностикован као једнострани и бенигни тумор, лолализован претежно у јајнику (мада се врло ретко може јавити на другим локацијама укључујући и тестис).^[2]

Порекло назива и његова примена

Епоним — Бренеров тумор настао је у част Фрица Бренера (Фритз Бреннер 1877–1969) немачког хирурга који га је први описао као болест 1907. године.^[3]

Назив Бренеров тумор за ретких тумор јајника фоликуларног порекла, први пут је употребио у клиничкој пракси Роберт Мајер 1932. године.^[4]

Епидемиологија

Овај не тако чест доброћудни тумор јавља се углавном код жена између 30. и 70. године живота, са наглим скоком око 50. године живота.

Претежно се јавља једнострано, док је обострано присутан код 7% болесница. Може настати синхроно са муцинозним цистаденомом.

Малигна алтерација је описана, али се сматра за велику реткост.^[5]

Етиологија

Етиологија Бренеровог тумора јајника за сада је непозната.

Патохистологија

Бренеров тумор је начелно доброћудни (бенигни) тумор фиброепителијалног порекла. По правилу је солидне (чврсте) конзистенције и изузетно мешовите грађе. Може достићи величину пречника и од 30 цм.

Бренеров туморумор може настати синхроно са муцинозним цистаденомом.

Малигна алтерација Бренеровог тумора је описана, али се сматра за велику реткост.^[6] Први пут га је описао Мац-Наугхтон-Јонес 1898. док је Вон Нумерс 1945. године навео први малигни облик који представља 2% тумора. На основу лзвештаја и 160 случајева наведених у литератури, малигни Бренеров тумор настаје углавном у пери и постменопаузи. Клинички знаци нису специфични. Хистолошки преглед поставља проблем избора хистолошких малигних критеријума. Метастазе се јављају у половини случајева. Они су углавном локо-регионални.^[7]

Микрографија: патохистолошке промене у ткиву Бренеровог тумора

Дијагноза

Дијагноза тумора је лака јер је његова конзистенција чврста, а микроскопска слика добро препознатљива. Тумор је споља лобуларне површина, која је сивожућкасто пребојена, тако да се већ по изгледу туморске масе може поставити коректна дијагноза.^[8]^[9]

Применом колор доплер ултрасонографије дијагноза болести се на једноставан и неинвазиван начин брзо и поуздано поставља.^[10]

Клиничка слика

Симптоматологија тумора је слична оној код осталих тумора јајника:^[6]

надимање
карлични или трбушни бол
тешкоће приликом јела (осећај ситости убрзо након започињања оброка)
симптоми инфекције уринарног тракта (нагла потреба за мокрењем или често мокрење)

Терапија

Лечење је оперативно, док је ефикасност адитивног третмана дискутабилна.^[2]

Галерија

Бренеров тумор са означеним језгрима у облику зрна кафе
Бреннеров тумор са микроцистама
Бреннер тумор високог малигнитета

Извори

^ „Бреннер'с тумоур Релатед пеопле Ернст Готтлоб Ортхманн, Фритз Бреннер”. Wхонамедит? - А дицтионарy оф медицал епонyмс. Приступљено 06. 12. 2018.
^ ^а ^б Равицхандран, Мадхумитха; Хуссаин, Тоузеен (2022). „Бреннер'с тумоур оф тхе оварy”. БМЈ Цасе Репортс (на језику: енглески). 15 (8): е249648. ИССН 1757-790X. ПМЦ 9422801 . ПМИД 36007970. дои:10.1136/бцр-2022-249648.
^ Ф. Бреннер (1907). „Дас Оопхорома фоллицуларе”. Франкфуртер Зеитсцхрифт фüр Патхологие, Мüнцхен. 1: 150—171. .
^ Пхилипп, Еллиот Елиас; О'Доwд, Мицхаел Ј. Тхе хисторy оф обстетрицс анд гyнаецологy. 2000. стр. 586. Царнфортх, Ланцс: Партхенон.
^ Пелуси, Г.; Тарони, Б.; Фламигни, C. (1996). „Бенигн овариан туморс.”. Фронт Биосци. 1: 16—9. .
^ ^а ^б Марwах Н, Матхур СК, Марwах С, Сингх С, Карwасра РК, Арора Б (2005). „"Малигнант Бреннер тумоур--а цасе репорт"”. Индиан Ј Патхол Мицробиол. 48 (2): 251—2. ПМИД 16758686. .
^ Боухани, Малек (2019). „Малигнант Бреннер тумор оф тхе оварy: оне сингле институте еxпериенце анд а ревиеw оф тхе литературе”. Тхе Анатолиан Јоурнал оф Фамилy Медицине. ИССН 2651-3455. дои:10.5505/анатољфм.2019.66375.
^ Е. Г. Ортхманн (1899). „Зур Цасуистик еинигер селтенер Овариал- унд Тубен-Туморен”. Монатссцхрифт фüр Гебуртсхüлфе унд Гyнäкологие. 9: 771—782. .
^ Е. Г. Ортхманн (1899). „Üбер дие Ентстехунгсwеисен дер Сацросалпинген унд Тубо-Овариалцyстен. [Вирцхоwс]”. Арцхив фüр патхологисцхе Анатомие унд Пхyсиологие, унд фüр клинисцхе Медизин. 155: 220—234. .
^ Дукиц M, Јурисиц А, Марковиц С, Ракиц С, Руниц С, Анделић С. „Дијагностићка вредност колор доплер ултрасонографије у откривању малигних тумора оваријума.”. 1996: 409—15. Зборник радова XL гинекол. акус. нед, Београд: .

Литература

Ј. V. Рицци (1945). Оне Хундред Yеарс оф Гyнецологy. Пхиладелпхиа: Блацкистон. .

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] „Бреннер'с тумоур Релатед пеопле Ернст Готтлоб Ортхманн, Фритз Бреннер”. Wхонамедит? - А дицтионарy оф медицал епонyмс. Приступљено 06. 12. 2018.

[:0-2] а ^б Равицхандран, Мадхумитха; Хуссаин, Тоузеен (2022). „Бреннер'с тумоур оф тхе оварy”. БМЈ Цасе Репортс (на језику: енглески). 15 (8): е249648. ИССН 1757-790X. ПМЦ 9422801 . ПМИД 36007970. дои:10.1136/бцр-2022-249648.

[3] Ф. Бреннер (1907). „Дас Оопхорома фоллицуларе”. Франкфуртер Зеитсцхрифт фüр Патхологие, Мüнцхен. 1: 150—171. .

[4] Пхилипп, Еллиот Елиас; О'Доwд, Мицхаел Ј. Тхе хисторy оф обстетрицс анд гyнаецологy. 2000. стр. 586. Царнфортх, Ланцс: Партхенон.

[5] Пелуси, Г.; Тарони, Б.; Фламигни, C. (1996). „Бенигн овариан туморс.”. Фронт Биосци. 1: 16—9. .

[:1-6] а ^б Марwах Н, Матхур СК, Марwах С, Сингх С, Карwасра РК, Арора Б (2005). „"Малигнант Бреннер тумоур--а цасе репорт"”. Индиан Ј Патхол Мицробиол. 48 (2): 251—2. ПМИД 16758686. .

[7] Боухани, Малек (2019). „Малигнант Бреннер тумор оф тхе оварy: оне сингле институте еxпериенце анд а ревиеw оф тхе литературе”. Тхе Анатолиан Јоурнал оф Фамилy Медицине. ИССН 2651-3455. дои:10.5505/анатољфм.2019.66375.

[8] Е. Г. Ортхманн (1899). „Зур Цасуистик еинигер селтенер Овариал- унд Тубен-Туморен”. Монатссцхрифт фüр Гебуртсхüлфе унд Гyнäкологие. 9: 771—782. .

[9] Е. Г. Ортхманн (1899). „Üбер дие Ентстехунгсwеисен дер Сацросалпинген унд Тубо-Овариалцyстен. [Вирцхоwс]”. Арцхив фüр патхологисцхе Анатомие унд Пхyсиологие, унд фüр клинисцхе Медизин. 155: 220—234. .

[10] Дукиц M, Јурисиц А, Марковиц С, Ракиц С, Руниц С, Анделић С. „Дијагностићка вредност колор доплер ултрасонографије у откривању малигних тумора оваријума.”. 1996: 409—15. Зборник радова XL гинекол. акус. нед, Београд: .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]