Бука

Бука је сваки нежељен звук.[1] Ова дефиниција проширује се напоменом да подразумева и штетно деловање звука на људски организам.[2][3] У закону дефиниција је нешто другачија и гласи да бука у животној средини јесте нежељен или штетан звук.[4] У Директиви ЕУ под буком се подразумева штетан звук само као звук у спољашњој средини који је настао услед људских активности а које се експлицитно наводе.[5] Штетни ефекти су негативни ефекти на здравље људи.[5] Под овим се по правилу подразумевају јаки звуци који доводе до оштећења органа слуха, повећања крвног притиска и сл., насупрот нежељеном звуку који се по правилу односи на звуке мале јачине.
Акустични шум је сваки звук у акустичком домену, било намеран (нпр. музика или говор) или ненамеран. Насупрот томе, бука у електроници можда неће бити чујна за људско ухо и може захтевати инструменте за детекцију.[6]
У аудио инжењерингу, шум се може односити на нежељени преостали електронски шум који изазива акустичну буку која се чује као шиштање. Овај шум сигнала се обично мери коришћењем А-пондерисања[7] или ИТУ-Р 468 мерења.[8]
У експерименталним наукама, шум се може односити на било које насумичне флуктуације података које ометају перцепцију сигнала.[9][10]
Звучна заштита
[уреди | уреди извор]Звучна заштита је скуп мера којим се обезбеђује да звук (бука) при преносу од извора до места пријема, односно, у објекту из једног у други простор, буде ослабљен. Звучна заштита дели се на:
- звучну заштиту објеката (зграде, објекти високоградње) и
- звучну заштиту у спољашњем простору.
Звучна заштита објекта се реализује погодним пројектованим решењем и распоредом просторија односно извођењем звучне изолације конструкција и заштитом од буке.
Звучна заштита у спољашњем простору обезбеђује се просторним и акустичким планирањем, урбанистичким решењем, звучним (акустичким) баријерама и др.
Заштита од буке (друмског) саобраћаја
[уреди | уреди извор]Меродавна изолациона моћ баријере DLР[11]
[уреди | уреди извор]Меродавна изолациона моћ баријере представља једнобројну вредност звучне изолационе моћи која је претходно нормализована спектром друмског саобраћаја. Звучна изолациона моћ баријере по терцама Ри одређује се по стандардној процедури према ИСО 140-3 за терцне опсеге од 100 Хз-5 кХз (18 опсега). На основу овако измерених вредности Ри, а претходном пондеризацијом нормализованим спектром буке друмског саобраћаја израчунава се меродавна изолациона моћ баријере као једнобројна вредност на основу релације:
На основу овако добијених меродавних вредности одређује се категорија изолације баријере од ваздушног звука према табели 1:
Категорија | DLР [дБ] |
---|---|
Меродавна апсорпција баријере
[уреди | уреди извор]Меродавна апсорпција баријере представља једнобројну вредност коефицијентом звучне апсорпције који је претходно нормализован спектром друмског саобраћаја.[12][13] Коефицијент (звучне) апсорпције по терцама αи одређује се по стандардној процедури према ИСО 354 за терцне опсеге од 100 Хз-5 кХз (18 опсега). На основу овако измерених вредности αСи, а претходном пондеризацијом нормализованим спектром буке друмског саобраћаја израчунава се коефицијент апсорпције баријере као једнобројна вредност на основу релације:
На основу овако добијених меродавних вредности одређује се категорија изолације баријере од ваздушног звука према табели 2:
Категорија | DLα [дБ] |
---|---|
Нормализовани спектар саобраћајне буке
[уреди | уреди извор]За потребе израчунавања карактеристика баријере користи се нормализовани спектар саобраћајне буке дат на сл.3. и у табели 3. Овај спектар у себи садржи А пондеризацију.

ф [Хз] | 100 | 125 | 160 | 200 | 250 | 315 | 400 | 500 | 630 | 800 | 1 к | 1,25 к | 1,6 к | 2 к | 2,5 к | 3,15 к | 4 к | 5 к |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Lи [дБ] |
Примарна и секундарна звучна заштита
[уреди | уреди извор]Сама звучна заштита може да се класификује у примарну или секундарну. Под примарном заштитом подразумевају се мере које се спроводе директно на извору, а под секундарним заштитне мере које се спроводе на путу простирања. Тако на пример примарна заштита у саобраћају обухвата мере смањења нивоа израчене акустичке енергије директно са мотора и других агрегата на возилу, мере за пригушење у издувном систему, мере на смањењу аеродинамичког генерисања акустичке енергије, али и мере на контакту пнеуматик - коловозни застор. Ова последња поменута, не улазећи у могућу и другачију филозофију разматрања, може да буде сврстана и у групу секундарних мера, али обрађивачи овог чланка ипак сматрају да је адекватно груписање како је то дато овим текстом. Примарна заштита система за климатизацију подразумева мере које се спроводе на самом извору као нпр. вентилатору, компресору, чилеру, мотору и др. Тако нпр. на неком мотору конструктивним мерама делује се на кућиште мотора, на избор материјала за осовину и лежишта, њихову обраду, толеранције и сл. Под секундарним мерама заштите од буке која потиче од друмског саобраћаја подразумевају се све мере које се предузимају на путу простирања звучних таласа од извора до места имисије, тачније човека као основног субјекта заштите.
Секундарне мере у оквиру система за вентилацију и климатизацију могу да буду: уградња пригушивача буке у каналској мрежи, спољашња обрада канала за вентилацију, избор материјала и дебљине канала, укрућења канала и сл.
Активна и пасивна заштита
[уреди | уреди извор]Звучна заштита према начину деловања може да се дели на активну и пасивну заштиту. Активне мере заштите, у првом реду према стандардној акустичкој класификацији, подразумевају поступак који се реализује на следећи начин:
- звучна енергија се системом микрофона снима и прикупља,
- затим сложеним поступком обрађује у временском и фреквенцијском домену,
- а затим реемитује на такав начин да у тачкама или зонама имисије, услед ефекта суперпозиције са примарно генерисаном акустичком енергијом, доводи до смањивања нивоа звука или чак његовог поништавања.
Пасивне мере заштите односе се на слабљење које се реализује на путу преноса од извора до места имисије. У првом реду, као мере заштите од буке друмског саобраћаја, овде треба поменути фасаду и фасадне елементе (прозоре, балконска врата и сл.) и затим звучне баријере.[14]
Ове две поделе мера заштите на примарне и секундарне односно активне и пасивне често се у постојећим студијама процене утицаја на животну средину користе на погрешан и неадекватан начин, па су стога у овом чланку експлицитно изнесене дефиниције и објашњење како их треба примењивати да би исти појмови били усаглашени са релевантном регулативом, стручном терминологијом и међународним документима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ СРПС У.Ј6.001:2000, Основни термини и дефиниције.
- ^ Елерт, Гленн. „Тхе Натуре оф Соунд – Тхе Пхyсицс Хyпертеxтбоок”. пхyсицс.инфо. Приступљено 2016-06-20.
- ^ „Тхе Пропагатион оф соунд”. пагес.јх.еду. Приступљено 2016-06-20.
- ^ „Закон о заштити од буке у животној средини“, Сл. гласник РС 36, 2009.
- ^ а б ДИРЕЦТИВЕ 2002/49/ЕЦ ОФ ТХЕ ЕУРОПЕАН ПАРЛИАМЕНТ АНД ОФ ТХЕ ЦОУНЦИЛ оф 25 Јуне 2002 релатинг то тхе ассессмент анд манагемент оф енвиронментал ноисе, Оффициал Јоурнал оф тхе Еуропеан Цоммунитиес L 189, 2002.
- ^ „Wхат'с Тхе Дифференце Бетwеен Ацоустицал Анд Елецтрицал Ноисе Ин Цомпонентс?”. елецтроницдесигн.цом. 2012-10-03. Приступљено 2016-06-20.
- ^ Рицхард L. Ст. Пиерре, Јр.; Даниел Ј. Магуире (јул 2004), Тхе Импацт оф А-wеигхтинг Соунд Прессуре Левел Меасурементс дуринг тхе Евалуатион оф Ноисе Еxпосуре (ПДФ), Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г., Приступљено 2011-09-13
- ^ „РЕЦОММЕНДАТИОН ИТУ-Р БС.468-4 – Меасуремент оф аудио-фреqуенцy ноисе волтаге” (ПДФ). www.иту.инт. Интернатионал Телецоммуницатион Унион. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 18. 10. 2016.
- ^ „Дефинитион оф НОИСЕ”. www.мерриам-wебстер.цом. Приступљено 2016-06-20.
- ^ „ноисе: дефинитион оф ноисе ин Оxфорд дицтионарy (Америцан Енглисх) (УС)”. www.оxфорддицтионариес.цом. Архивирано из оригинала 14. 6. 2013. г. Приступљено 2016-06-20.
- ^ ЕН 1793-2, Роад траффиц ноисе редуцинг девицес - Тест метход фор детермининг тхе ацоустиц перформанце. Интринсиц цхарацтеристицс оф аирборне соунд инсулатион.
- ^ ЕН 1793-1, Роад траффиц ноисе редуцинг девицес - Тест метход фор детермининг тхе ацоустиц перформанце. Интринсиц цхарацтеристицс оф соунд абсорптион.
- ^ Ацоустиц Абсорберс анд Диффусерс: Тхеорy, Десигн анд Апплицатио.ЦРЦ Пресс .2009.Петер D'Антони
- ^ Дицк, Стевен Ј., ур. (2010). НАСА'с Фирст 50 Yеарс: Хисторицал Перспецтивес (ПДФ). У.С. Говернмент Принтинг Оффице. ИСБН 978-0-16-084965-7. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2017-12-25. г. Приступљено 2017-07-12.
Литература
[уреди | уреди извор]- Коско, Барт (2006). Ноисе
. Викинг Пресс. ИСБН 978-0-670-03495-6.
- Урбан, Фелиx (2016). Инвестигатинг сониц емпоwермент ин урбан цултурес. Баден-Баден, Тецтум. ISBN 978-3-8288-3683-9
- Schwartz, Hillel (2011). Making Noise: From Babel to the Big Bang & Beyond. New York: Zone Books. ISBN 978-1-935408-12-3.
- Alberti PW (фебруар 1992). „Noise induced hearing loss”. BMJ. 304 (6826): 522. PMC 1881413
. PMID 1559054. doi:10.1136/bmj.304.6826.522.
- National Institute for Occupational Safety and Health, CDC (1996). Preventing Occupational Hearing Loss - A Practical Guide. Cincinnati: DHHS- 96-110. стр. iii.
- Henderson D, Hamernik RP, Dosanjh DS, Mills JH (1976). Noise-induced hearing loss. New York: Raven. стр. 41—68.
- „CDC - Engineering Noise Control - NIOSH Workplace Safety and Health Topic”. www.cdc.gov. 5. 2. 2018.
- Saunders GH, Griest SE (2009). „Hearing loss in veterans and the need for hearing loss prevention programs”. Noise & Health. 11 (42): 14—21. PMID 19265249. doi:10.4103/1463-1741.45308
.
- Carter L, Williams W, Black D, Bundy A (2014). „The leisure-noise dilemma: hearing loss or hearsay? What does the literature tell us?”. Ear and Hearing. 35 (5): 491—505. PMID 25144250. S2CID 5606442. doi:10.1097/01.aud.0000451498.92871.20.
- Agius B. „Noise induced hearing loss”. Health, Work & Environment. Архивирано из оригинала 17. 06. 2023. г. Приступљено 30. 05. 2023.
- Phatak SA, Yoon YS, Gooler DM, Allen JB (новембар 2009). „Consonant recognition loss in hearing impaired listeners”. The Journal of the Acoustical Society of America. 126 (5): 2683—94. Bibcode:2009ASAJ..126.2683P. PMC 2787079
. PMID 19894845. doi:10.1121/1.3238257.
- Lowth, Mary (2013). „Hearing Problems”. Patient.
- Münzel, Thomas; Kröller-Schön, Swenja; Oelze, Matthias; Gori, Tommaso; Schmidt, Frank P.; Steven, Sebastian; Hahad, Omar; Röösli, Martin; Wunderli, Jean-Marc; Daiber, Andreas; Sørensen, Mette (2020). „Adverse Cardiovascular Effects of Traffic Noise with a Focus on Nighttime Noise and the New WHO Noise Guidelines”. Annual Review of Public Health. 41: 309—328. PMID 31922930. doi:10.1146/annurev-publhealth-081519-062400
.
- Münzel T, Schmidt FP, Steven S, Herzog J, Daiber A, Sørensen M (фебруар 2018). „Environmental Noise and the Cardiovascular System”. Journal of the American College of Cardiology. 71 (6): 688—697. PMID 29420965. doi:10.1016/j.jacc.2017.12.015
.
- Kerns E, Masterson EA, Themann CL, Calvert GM (јун 2018). „Cardiovascular conditions, hearing difficulty, and occupational noise exposure within US industries and occupations”. American Journal of Industrial Medicine. 61 (6): 477—491. PMC 6897488
. PMID 29537072. doi:10.1002/ajim.22833.
- Passchier-Vermeer W, Passchier WF (март 2000). „Noise exposure and public health”. Environmental Health Perspectives. 108 Suppl 1 (Suppl 1): 123—31. JSTOR 3454637. PMC 1637786
. PMID 10698728. doi:10.1289/ehp.00108s1123.
- Rosenhall U, Pedersen K, Svanborg A (август 1990). „Presbycusis and noise-induced hearing loss”. Ear and Hearing. 11 (4): 257—63. PMID 2210099. doi:10.1097/00003446-199008000-00002.
- Schmid RE (2007-02-18). „Aging nation faces growing hearing loss”. CBS News. Архивирано из оригинала 2007-11-15. г. Приступљено 2007-02-18.
- „Noise: Health Effects and Controls” (PDF). University of California, Berkeley. Архивирано из оригинала (PDF) 2007-09-25. г. Приступљено 2007-12-22.
- Kerns, Ellen; Masterson, Elizabeth A.; Themann, Christa L.; Calvert, Geoffrey M. (2018). „Cardiovascular conditions, hearing difficulty, and occupational noise exposure within US industries and occupations”. American Journal of Industrial Medicine (на језику: енглески). 61 (6): 477—491. PMC 6897488
. PMID 29537072. doi:10.1002/ajim.22833.
- Kryter, Karl D. (1994). The handbook of hearing and the effects of noise: physiology, psychology, and public health. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-427455-6.
- „10. Noise” (PDF). Natural Resources and the Environment 2006. 2006. стр. 188—189. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2011. г.
- Li, Ang; Martino, Erika; Mansour, Adelle; Bentley, Rebecca (2022). „Environmental Noise Exposure and Mental Health: Evidence From a Population-Based Longitudinal Study”. American Journal of Preventive Medicine. 63 (2): e39—e48. doi:10.1016/j.amepre.2022.02.020.
- „Noise in Europe 2014”. European Environment Agency.
- Godwin, Richard (3. 7. 2018). „Sonic doom: how noise pollution kills thousands each year”. The Guardian — преко www.theguardian.com.
- „Refraction of Sound”. Архивирано из оригинала 2013-03-18. г. Приступљено 2013-02-20.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Guidelines for Community Noise, World Health Organization, 1999
- Audio Measuring Articles – Electronics Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. август 2016)
- Мохр он Рецеивер Ноисе: Цхарацтеризатион, Инсигхтс & Сурприсес
- Ноисе волтаге – Цалцулатион анд Меасуринг оф Тхермал Ноисе
- Ноисе ат wорк Еуропеан Агенцy фор Сафетy анд Хеалтх ат Wорк (ЕУ-ОСХА)
- Моунтаин & Плаинс ЕРЦ: А НИОСХ Едуцатион анд Ресеарцх Центер фор Оццупатионал & Енвиронментал Хеалтх & Сафетy Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. август 2011)
- US National Institute for Occupational Safety and Health, – Noise
- European noise laws
- Noise Pollution Clearing House
- Introduction to the fundamentals of acoustic engineering