Пређи на садржај

Џон Драјден

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Драјден
Датум рођења19 август 1631(1631-08-19)
Место рођењаОлдвинкл, Нортхемптоншир
 Енглеска
Датум смрти12. мај 1700.(1700-05-12) (68 год.)
Место смртиЛондон
 Енглеска
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
УниверзитетВестминстерска школа
Тринити колеџ, Кембриџ
Занимањепесник, књижевни критичар, драматичар, либретиста

Џон Драјден (19. август 1631 – 12. мај 1700) био је енглески песник, књижевни критичар, преводилац и драматург, који је први добио звање енглеског песника лауреата 1668. године.[1]

Он се сматра доминантном личношћу у књижевном животу рестораторске Енглеске. Његов утицај је био изражен до те мере да је то раздобље постало познато у књижевним круговима као драјденско доба. Романтичарски писац, Сер Волтер Скот, га је назвао „Славним Џоном”.[2]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Драјден је рођен у сеоској парохији Олдвинкл близу Трапстона у Нортхемптонширу, где је његов деда по мајци био ректор Свих Светих. Он је био најстарије од четрнаесторо деце рођене у породици Еразма Драјдена и Мери Пикеринг, унука сер Еразма Драјдена, првог барона (1553–1632), и супруге Франсис Вилкс, пуританског земљопоседника који је подржавао пуритански покрет и парламент. Он је био је рођак Џонатана Свифта. Као дечак, Драјден је живео у оближњем селу Тичмарш, где је вероватно и стекао своје прво образовање. Године 1644, послат је у Вестминстерску школу као краљевски стипендиста, где је управник био др Ричард Базби, харизматични учитељ и строги дисциплинар.[3] Пошто је у установу поново основала Елизабета I, Вестминстер је током овог периода прихватио сасвим другачији верски и политички дух који је подстицао ројализам и високо англиканство. Шта год да је Драјден одговорио на ово, он је очигледно поштовао управника и касније ће послати два своја сина у школу у Вестминстеру.

Као хуманистичка јавна школа, Вестминстер је одржавао наставни план и програм који је обучавао ученике у уметности реторике и представљању аргумената за обе стране датог питања. Ово је вештина која ће остати код Драјдена и утицати на његово касније писање и размишљање, јер велики његовог рада део показује ове дијалектичке обрасце. Вестминстерски наставни план и програм укључивао је недељне преводилачке задатке који су развили Драјденову способност асимилације. Ово је такође било изложено у његовим каснијим радовима. Његове године у Вестминстеру нису биле без икаквих догађаја, а његова прва објављена песма, елегија са снажним ројалистичким осећајем о смрти његовог школског друга Хенрија, лорда Хејстингса од малих богиња, алудира на погубљење краља Чарлса I, које се догодило 30. јануара 1649. године, веома близу школе у којој се др Базби прво молио за краља, а затим закључао своје ђаке како би спречио да присуствују спектаклу.

Године 1650, Драјден је отишао на Тринити колеџ у Кембриџу.[4] Овде је доживео повратак религиозном и политичком етосу свог детињства: учитељ Тројства је био пуритански проповедник по имену Томас Хил који је био ректор у Драјденовом родном селу.[5] Иако постоји мало конкретних информација о Драјденовим додипломским годинама, он је сигурно следио стандардни наставни план и програм класика, реторике и математике. Године 1654, стекао је диплому и дипломиравши на врху листе за Тринити те године. У јуну исте године умро је Драјденов отац, оставивши му посед која је донела мало прихода, али је то било недовољно за живот.[6]

Вративши се у Лондон током протектората, Драјден је добио посао код државног секретара Оливера Кромвела, Џона Тарлоа. Ово именовање је можда било резултат утицаја који је у његово име вршио његов рођак Лорд Чамберлејн, сер Гилберт Пикеринг. На Кромвеловој сахрани 23. новембра 1658. Драјден је учествовао са пуританским песницима Џоном Милтоном и Ендруом Марвелом. Убрзо након тога објавио је своју прву важну песму, Хероиц Станзас (1659), хвалоспев о Кромвеловој смрти, који је опрезан и разборит у свом емотивном приказу. Године 1660, Драјден је прославио рестаурацију монархије и повратак Чарлса II са Астраеа Редуx, аутентичним ројалистичким панегириком. У овом делу међувлада је илустрована као време хаоса, а Чарлс је виђен као обновитељ мира и реда.

Каснији живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Након рестаурације, како се Драјден брзо успоставио као водећи песник и књижевни критичар свог времена, он је своју оданост пренео на нову владу. Заједно са Астраеа Редуx, Драјден је поздравио нови режим са још два хвалоспева: Његовом светом величанству: Хвалоспев о његовом крунисању (1662) и Мом лорду канцелару (1662). Ове песме сугеришу да је Драјден настојао да се додвори могућем покровитељу, али је уместо тога требало да зарађује за живот писањем за издаваче, а не за аристократију, а тиме и за читалачку публику. Ове и друге његове недрамске песме су повремене - то јест, оне славе јавне догађаје. Дакле, оне су писане за нацију, а не за себе, а песник лауреат (као што ће касније постати) дужан је да годишње напише известан број њих.[7] У новембру 1662. године, Драјден је предложен за чланство у Краљевском друштву и изабран је за раног члана. Међутим, Драјден је био неактиван у пословима тог друштва и 1666. године је избачен због неплаћања дажбина.

Око 20 часова 18. децембра 1679, Драјдена су напали у Роуз алеји иза гостионице Лам & Флаг, у близини његове куће у Ковент Гардену. Напад су извели насилници које је унајмио гроф од Рочестера,[8][9] са којим је имао дугорочни стални сукоб.[10] Та гостионица је била позната по организовању наградних борби, због чега је добила надимак „Канта крви“.[11]

Драјденова песма, „Есеј о сатири“, садржала је бројне нападе на краља Чарлса II, његове љубавнице и дворјанке, али највише на грофа од Рочестера, озлоглашеног женскароша.[12]

Изабрани радови

[уреди | уреди извор]
Насловна страна дела Хинд и пантер
Илустрација у Александовој гозби

Драмски радови

[уреди | уреди извор]

Наведени датуми се односе на прву представу или објављивање дела, и уколико то није другачије наведено он су преузети и шкотских издања.[13]

Други радови

[уреди | уреди извор]
Принц о Велса као дете чије је рођење Драјден прослављао у делу Britannia Rediviva

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „John Dryden (British author)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 5. 2014. 
  2. ^ Scott, W. Waverley, vol. 12, chap 14, The Pirate: "I am desirous to hear of your meeting with Dryden". "What, with Glorious John?"
  3. ^ Hopkins, David, John Dryden, ed. by Isobel Armstrong, (Tavistock: Northcote House Publishers, 2004), 22
  4. ^ „Dryden, John (DRDN650J)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу. 
  5. ^ John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987), ix–x
  6. ^ John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987), x
  7. ^ Abrams, M.H., and Stephen Greenblatt eds. 'John Dryden' in The Norton Anthology of English Literature, 7th ed., (New York: Norton & Co, 2000), 2071
  8. ^ John Richardson, The Annals of London. University of California Press. 2000. стр. 156. ISBN 978-0520227958. Приступљено 30. 7. 2010. 
  9. ^ Wilson, Harold J (1939). „Rochester, Dryden, and the Rose-Street Affair”. The Review of English Studies. 15 (59): 294—301. JSTOR 509792. doi:10.1093/res/os-XV.59.294. 
  10. ^ „John Wilmot, 2nd Earl of Rochester”. luminarium.org. Приступљено 2. 8. 2010. 
  11. ^ „The Lamb & Flag - Fuller's Pub and Restaurant London”. lambandflagcoventgarden.co.uk. Приступљено 5. 2. 2019. 
  12. ^ Peschel, Bill (18. 12. 2008). „John Dryden Suffers For His Art (1679)”. Bill Peschel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2022. г. Приступљено 5. 2. 2019. 
  13. ^ Walter Scott, ур. (1808). The Works of John Dryden. London: William Miller. 
  14. ^ Authorship is unresolved; not included in Scott.
  15. ^ Hatfield, Edwin F., ed., The Church Hymn book, 1872 (n. 313, pp. 193–94), New York and Chicago

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • The Works of John Dryden, 20 vols., ed. H.T. Swedenberg Jr. et al. (Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1956–2002)
  • John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987)
  • The Works of John Dryden, ed. by David Marriott (Hertfordshire: Wordsworth Editions, 1995)
  • John Dryden Selected Poems, ed. by David Hopkins (London: Everyman Paperbacks, 1998)
  • John Dryden Selected Poems, ed. by Steven N. Swicker and David Bywaters (London: Penguin Books, 2001) ISBN 978-0140439144
  • Wинн, Јамес Андерсон. Јохн Дрyден анд Хис Wорлд (Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 1987)
  • Елиот, Т. С., "Јохн Дрyден," ин Селецтед Ессаyс (Лондон: Фабер анд Фабер, 1932)
  • Хопкинс, Давид, Јохн Дрyден, ед. бy Исобел Армстронг (Тавистоцк: Нортхцоте Хоусе Публисхерс, 2004)
  • Оден, Рицхард, L. Дрyден анд Схадwелл, Тхе Литерарy Цонтроверсy анд 'Мац Флецкное (1668–1679) (Сцхоларс' Фацсимилес анд Репринтс, Инц., Делмар, Неw Yорк, 1977)
  • Wилдинг, Мицхаел, 'Аллусион анд Иннуендо ин МацФлецкное', Ессаyс ин Цритицисм, 19 (1969) 355-70
  • Ван Дорен, Марк (2007). Јохн Дрyден: А Студy оф Хис Поетрy. Реад Боокс. ИСБН 978-1406724882. 
  • Старк, Рyан. "Јохн Дрyден, Неw Пхилосопхy, анд Рхеториц," ин Рхеториц, Сциенце, анд Магиц ин Севентеентх-Центурy Енгланд (Wасхингтон: Цатхолиц Университy оф Америца Пресс, 2009)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јохн Дрyден на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Drajden&oldid=28519947”