Џон Драјден
Џон Драјден | |
---|---|
Датум рођења | 19 август 1631 |
Место рођења | Олдвинкл, Нортхемптоншир Енглеска |
Датум смрти | 12. мај 1700. (68 год.) |
Место смрти | Лондон Енглеска |
Пребивалиште | Енглеска |
Држављанство | енглеско |
Универзитет | Вестминстерска школа Тринити колеџ, Кембриџ |
Занимање | песник, књижевни критичар, драматичар, либретиста |
Џон Драјден (19. август 1631 – 12. мај 1700) био је енглески песник, књижевни критичар, преводилац и драматург, који је први добио звање енглеског песника лауреата 1668. године.[1]
Он се сматра доминантном личношћу у књижевном животу рестораторске Енглеске. Његов утицај је био изражен до те мере да је то раздобље постало познато у књижевним круговима као драјденско доба. Романтичарски писац, Сер Волтер Скот, га је назвао „Славним Џоном”.[2]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Драјден је рођен у сеоској парохији Олдвинкл близу Трапстона у Нортхемптонширу, где је његов деда по мајци био ректор Свих Светих. Он је био најстарије од четрнаесторо деце рођене у породици Еразма Драјдена и Мери Пикеринг, унука сер Еразма Драјдена, првог барона (1553–1632), и супруге Франсис Вилкс, пуританског земљопоседника који је подржавао пуритански покрет и парламент. Он је био је рођак Џонатана Свифта. Као дечак, Драјден је живео у оближњем селу Тичмарш, где је вероватно и стекао своје прво образовање. Године 1644, послат је у Вестминстерску школу као краљевски стипендиста, где је управник био др Ричард Базби, харизматични учитељ и строги дисциплинар.[3] Пошто је у установу поново основала Елизабета I, Вестминстер је током овог периода прихватио сасвим другачији верски и политички дух који је подстицао ројализам и високо англиканство. Шта год да је Драјден одговорио на ово, он је очигледно поштовао управника и касније ће послати два своја сина у школу у Вестминстеру.
Као хуманистичка јавна школа, Вестминстер је одржавао наставни план и програм који је обучавао ученике у уметности реторике и представљању аргумената за обе стране датог питања. Ово је вештина која ће остати код Драјдена и утицати на његово касније писање и размишљање, јер велики његовог рада део показује ове дијалектичке обрасце. Вестминстерски наставни план и програм укључивао је недељне преводилачке задатке који су развили Драјденову способност асимилације. Ово је такође било изложено у његовим каснијим радовима. Његове године у Вестминстеру нису биле без икаквих догађаја, а његова прва објављена песма, елегија са снажним ројалистичким осећајем о смрти његовог школског друга Хенрија, лорда Хејстингса од малих богиња, алудира на погубљење краља Чарлса I, које се догодило 30. јануара 1649. године, веома близу школе у којој се др Базби прво молио за краља, а затим закључао своје ђаке како би спречио да присуствују спектаклу.
Године 1650, Драјден је отишао на Тринити колеџ у Кембриџу.[4] Овде је доживео повратак религиозном и политичком етосу свог детињства: учитељ Тројства је био пуритански проповедник по имену Томас Хил који је био ректор у Драјденовом родном селу.[5] Иако постоји мало конкретних информација о Драјденовим додипломским годинама, он је сигурно следио стандардни наставни план и програм класика, реторике и математике. Године 1654, стекао је диплому и дипломиравши на врху листе за Тринити те године. У јуну исте године умро је Драјденов отац, оставивши му посед која је донела мало прихода, али је то било недовољно за живот.[6]
Вративши се у Лондон током протектората, Драјден је добио посао код државног секретара Оливера Кромвела, Џона Тарлоа. Ово именовање је можда било резултат утицаја који је у његово име вршио његов рођак Лорд Чамберлејн, сер Гилберт Пикеринг. На Кромвеловој сахрани 23. новембра 1658. Драјден је учествовао са пуританским песницима Џоном Милтоном и Ендруом Марвелом. Убрзо након тога објавио је своју прву важну песму, Хероиц Станзас (1659), хвалоспев о Кромвеловој смрти, који је опрезан и разборит у свом емотивном приказу. Године 1660, Драјден је прославио рестаурацију монархије и повратак Чарлса II са Астраеа Редуx, аутентичним ројалистичким панегириком. У овом делу међувлада је илустрована као време хаоса, а Чарлс је виђен као обновитељ мира и реда.
Каснији живот и каријера
[уреди | уреди извор]Након рестаурације, како се Драјден брзо успоставио као водећи песник и књижевни критичар свог времена, он је своју оданост пренео на нову владу. Заједно са Астраеа Редуx, Драјден је поздравио нови режим са још два хвалоспева: Његовом светом величанству: Хвалоспев о његовом крунисању (1662) и Мом лорду канцелару (1662). Ове песме сугеришу да је Драјден настојао да се додвори могућем покровитељу, али је уместо тога требало да зарађује за живот писањем за издаваче, а не за аристократију, а тиме и за читалачку публику. Ове и друге његове недрамске песме су повремене - то јест, оне славе јавне догађаје. Дакле, оне су писане за нацију, а не за себе, а песник лауреат (као што ће касније постати) дужан је да годишње напише известан број њих.[7] У новембру 1662. године, Драјден је предложен за чланство у Краљевском друштву и изабран је за раног члана. Међутим, Драјден је био неактиван у пословима тог друштва и 1666. године је избачен због неплаћања дажбина.
Око 20 часова 18. децембра 1679, Драјдена су напали у Роуз алеји иза гостионице Лам & Флаг, у близини његове куће у Ковент Гардену. Напад су извели насилници које је унајмио гроф од Рочестера,[8][9] са којим је имао дугорочни стални сукоб.[10] Та гостионица је била позната по организовању наградних борби, због чега је добила надимак „Канта крви“.[11]
Драјденова песма, „Есеј о сатири“, садржала је бројне нападе на краља Чарлса II, његове љубавнице и дворјанке, али највише на грофа од Рочестера, озлоглашеног женскароша.[12]
Изабрани радови
[уреди | уреди извор]Драмски радови
[уреди | уреди извор]Наведени датуми се односе на прву представу или објављивање дела, и уколико то није другачије наведено он су преузети и шкотских издања.[13]
- Тхе Wилд Галлант, комедија (1663/1669)
- Тхе Ривал Ладиес, траги-комедија (1663/1664)
- Тхе Индиан Qуеен, трагедија (1664/1665)
- Тхе Индиан Емперор, или Шпанско освајање Мексика (1665/)
- Сецрет Лове, или тхе Маиден Qуеен (1667/)
- Сир Мартин Мар-алл, или Лажна невиност, комедија (1667/1668)
- Тхе Темпест, или Зачарано острво, комедија (1667/1670), адаптација са Вилијамом Давенантом из Шекспировске Буре
- Ан Евенинг'с Лове, или Ругобна астрологија, комедија (1668/1668)
- Тyранницк Лове, или Краљевски мученик, трагедија (1668 или 1669/1670)
- Алманзор и Алмахида, или Шпанско Освајање Гранаде, трагедија, Део I & Део II (1669 или 1670/1672)
- Марриаге-а-ла-Моде, комедија (1673/1673)
- Тхе Ассигнатион, или Љубав у самостану, комедија (1672/1673)
- Амбоyна; или Окрутности Холанђана према енглеским трговцима, трагедија (1673/1673)
- Тхе Мистакен Хусбанд (комедија) (1674/1675)[14]
- Тхе Стате оф Инноценце, и Пад човека, опера (/1674)
- Ауренг-Зебе, трагедија (1676/1676)
- Алл фор Лове, или Светски добро изгубљен, трагедија (1678/1678)
- Лимберхам, ор тхе Кинд Кеепер, комедија (/1678)
- Оедипус, трагедија (1678 или 1679/1679), адаптација Софокловог Едипа са Натаниелом Лиом
- Троилус анд Црессида, или Прекасно нађена истина, трагедија (/1679)
- Тхе Спанисх Фриар, или Двоструко откриће (1681 или 1682/)
- Тхе Дуке оф Гуисе, трагедија (1682/1683) са Натаниелом Лиом
- Албион анд Албаниус, опера (1685/1685)
- Дон Себастиан, трагедија (1690/1690)
- Ампхитрyон, или Две сосије, комедија (1690/1690)
- Кинг Артхур, или Британско богатсво, драмска опера (1691/1691)
- Цлеоменес, тхе Спартан Херо, трагедија (1692/1692)
- Лове Триумпхант, или Природа ће надвладати, трагедија (1693 или 1694/1693 или 1694)
- Тхе Сецулар Масqуе (1700/1700)
Други радови
[уреди | уреди извор]- Astraea Redux, 1660
- Annus Mirabilis (poema), 1667
- An Essay of Dramatick Poesie, 1668
- Absalom and Achitophel, 1681
- Mac Flecknoe, 1682
- The Medal, 1682
- Religio Laici, 1682
- Threnodia Augustalis, 1685
- The Hind and the Panther, 1687
- A Song for St. Cecilia's Day, 1687
- Britannia Rediviva, 1688, delo napisano radi obeležavanja rođenja Džejmsa, Princa od Velsa.
- Epigram on Milton, 1688
- Creator Spirit, by whose aid, 1690. prevod Raban Mavrovog Veni Creator Spiritus[15]
- The Works of Virgil, 1697
- Alexander's Feast, 1697
- Fables, Ancient and Modern, 1700
- Umetnost satire
- To the Memory of Mr. Oldham, 1684
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „John Dryden (British author)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 5. 2014.
- ^ Scott, W. Waverley, vol. 12, chap 14, The Pirate: "I am desirous to hear of your meeting with Dryden". "What, with Glorious John?"
- ^ Hopkins, David, John Dryden, ed. by Isobel Armstrong, (Tavistock: Northcote House Publishers, 2004), 22
- ^ „Dryden, John (DRDN650J)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу.
- ^ John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987), ix–x
- ^ John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987), x
- ^ Abrams, M.H., and Stephen Greenblatt eds. 'John Dryden' in The Norton Anthology of English Literature, 7th ed., (New York: Norton & Co, 2000), 2071
- ^ John Richardson, The Annals of London. University of California Press. 2000. стр. 156. ISBN 978-0520227958. Приступљено 30. 7. 2010.
- ^ Wilson, Harold J (1939). „Rochester, Dryden, and the Rose-Street Affair”. The Review of English Studies. 15 (59): 294—301. JSTOR 509792. doi:10.1093/res/os-XV.59.294.
- ^ „John Wilmot, 2nd Earl of Rochester”. luminarium.org. Приступљено 2. 8. 2010.
- ^ „The Lamb & Flag - Fuller's Pub and Restaurant London”. lambandflagcoventgarden.co.uk. Приступљено 5. 2. 2019.
- ^ Peschel, Bill (18. 12. 2008). „John Dryden Suffers For His Art (1679)”. Bill Peschel (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 02. 2022. г. Приступљено 5. 2. 2019.
- ^ Walter Scott, ур. (1808). The Works of John Dryden. London: William Miller.
- ^ Authorship is unresolved; not included in Scott.
- ^ Hatfield, Edwin F., ed., The Church Hymn book, 1872 (n. 313, pp. 193–94), New York and Chicago
Literatura
[уреди | уреди извор]- The Works of John Dryden, 20 vols., ed. H.T. Swedenberg Jr. et al. (Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1956–2002)
- John Dryden The Major Works, ed. by Keith Walker, (Oxford: Oxford University Press, 1987)
- The Works of John Dryden, ed. by David Marriott (Hertfordshire: Wordsworth Editions, 1995)
- John Dryden Selected Poems, ed. by David Hopkins (London: Everyman Paperbacks, 1998)
- John Dryden Selected Poems, ed. by Steven N. Swicker and David Bywaters (London: Penguin Books, 2001) ISBN 978-0140439144
- Wинн, Јамес Андерсон. Јохн Дрyден анд Хис Wорлд (Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 1987)
- Елиот, Т. С., "Јохн Дрyден," ин Селецтед Ессаyс (Лондон: Фабер анд Фабер, 1932)
- Хопкинс, Давид, Јохн Дрyден, ед. бy Исобел Армстронг (Тавистоцк: Нортхцоте Хоусе Публисхерс, 2004)
- Оден, Рицхард, L. Дрyден анд Схадwелл, Тхе Литерарy Цонтроверсy анд 'Мац Флецкное (1668–1679) (Сцхоларс' Фацсимилес анд Репринтс, Инц., Делмар, Неw Yорк, 1977)
- Wилдинг, Мицхаел, 'Аллусион анд Иннуендо ин МацФлецкное', Ессаyс ин Цритицисм, 19 (1969) 355-70
- Ван Дорен, Марк (2007). Јохн Дрyден: А Студy оф Хис Поетрy. Реад Боокс. ИСБН 978-1406724882.
- Старк, Рyан. "Јохн Дрyден, Неw Пхилосопхy, анд Рхеториц," ин Рхеториц, Сциенце, анд Магиц ин Севентеентх-Центурy Енгланд (Wасхингтон: Цатхолиц Университy оф Америца Пресс, 2009)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јохн Дрyден на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Џон Драјден на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
- Џон Драјден на сајту ЛибриВоx (језик: енглески)
- Poems by John Dryden at PoetryFoundation.org
- John Dryden at the National Portrait Gallery, London