Девана
Девана је била словенска богиња чије су функције најсличније грчкој Артемиди и римској Дијани. С обзиром на то да су имена Деване и Дијане веома слична сматра се да су Словени ово божанство примили од Римљана. Њено дуго име Дзиеwона, односно, Дзевана, како су је звали Пољаци, још више подсећа на име римске богиње лова што је један аргумент више у прилог теорији да Девана није изворно словенско божанство.
Порекло
[уреди | уреди извор]Веровање у првобитну богињу сличну Девани постојало је одвајкада на овим просторима. Становници Балкана клањали су се Шумској Мајци, господарици шума и шумских бића. Управо су Дијана и Девана шумске богиње, заштитнице дивљих животиња и богиње лова.
Особине
[уреди | уреди извор]Само име Деване садржи у себи ову одлику јер она је дева, девица или млада девојка. Богиња шуме свакако означава жену која у себи још има нешто дивље и необуздано, будући да се још увек није предала мушкарцу. Њена света животиња била је кобила, а она сама се сматра богињом-кобилом. На планини Девици, која је очигледно повезана са Деваном, нађен је камен на коме се налази слика кобиле. Александра Бајић сматра да се у српским епским песмама Девана појављује као мајка Милоша Обилића за чије презиме — Обилић знамо да потиче од презимена Кобилић. Неки митолози попут Александре Бајић сматрају да је Девана била Велесова жена.
Топонимија
[уреди | уреди извор]Девана је превасходно заступљена у обичајности и култу код западних Словена, па тако су код западних Словена чешћи и топоними, тако се у Чешкој могу наћи три топонима са именом Девин, један код Братиславе, где се улива Морава у Дунав. Међутим, такође постоји и у Србији планина Девица код Сокобање.
Референце
[уреди | уреди извор]- Систем Српске Митологије — Сретен Петровић
- Девана на www.старисловени.цом
- Озрен — једно истраживање Балканске топографије — Александра Бајић
