Дикалцијум фосфат
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
Kalcijum hidrogenfosfat
| |
Drugi nazivi
Kalcijum monohidrogen fosfat
Fosforna kiselina, kalcijumova so (1:1) | |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.028.933 |
E-brojevi | E341(ii) (antioksidansi, ...) |
UNII | |
| |
Svojstva | |
CaHPO4 | |
Molarna masa | 136,06 g/mol |
Agregatno stanje | beo prah |
Gustina | 2,929 g/cm3 |
0.02 g/100 mL | |
Opasnosti | |
NFPA 704 | |
Tačka paljenja | Nije zapaljiv |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Dikalcijum fosfat (kalcijum monohidrogen fosfat) je dibazični kalcijum fosfat.[3][4] On se obično nalazi kao dihidrat, sa hemijskom formulom CaHPO4 • 2H2O, ali se može termički konvertovati u anhidratnu formu. On je praktično nerastvoran u vodi, i.e. 0.02 g / 100 mL na 25 °C. On sadrži oko 29.5 procenata kalcijuma u anhidratnoj formi.
Priprema
[уреди | уреди извор]Dikalcijum fosfat se može formirati reakcijom stehiometrijskih količina kalcijum oksida i fosforne kiselina:
- CaCO3 + H3PO4 → CaHPO4 + H2O + CO2
Upotreba
[уреди | уреди извор]Dikalcijum fosfat se uglavnom koristi kao prehrambeni suplement u pripremi cerealija, hrane za pse, obogaćenog brašna, i testenina. On se takođe koristi u pripremi tableta, kao i nekih proizvoda za eliminisanja telesnog zadaha. On se koristi u hrani za živinu. On se isto tako koristi u nekim pastama za zube kao sredstvo za sprečavanje kamenca.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.