Димер (хемија)
Димер је хемијски ентитет који се састоји од две структурно сличне подјединица, мономера, који су везани било јаким или слабим везама.[1]
Димер који је стабилнији у свом побуђеном у односу на основно стање је егзимер.
Органска хемија
[уреди | уреди извор]
Молекуларни димери се често формирају реакцијом два идентична једињења, нпр.: 2А → А-А. У овој реакцији мономер "А" се димеризује и даје димер "А-А". На пример Диаминокарбени се димеризују у тетрааминоетилене[2]:
- 2 C(NR2)2 → (R2N)2C=C(NR2)2
Сирћетна киселина формира димер у гасној фази, у коме су мономерне јединице везане водоничним везама. Под специјалним условима, већина молекула који садрже ОХ-групе формира димере, нпр. димер воде.
Дициклопентадиен је асиметрични димер два молекула циклопентадиена који су реаговали у Диелс-Алдеровој реакцији. Након загревање, он се разлаже (подлеже ретро-Диелс-Алдеровој реакцији) и даје два идентична мономера:
- C10H12 → 2 C5H6
Термин хомодимер се користи кад су два молекула идентична (е.г. А-А), и хетеродимер кад нису (е.г. А-Б). Реверзна реакције димеризације се назива дисоцијацијом.
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ИУПАЦ. „димеризатион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
