Пређи на садржај

Дизајн нуклеарног оружја

С Википедије, слободне енциклопедије
Прве нуклеарне експлозивне направе су пружиле основне градивне блокове будућег оружја. На слици је уређај Гаџет који се припрема за нуклеарни тест Тринити.

Дизајни нуклеарног оружја су физички, хемијски и инжењерски аранжмани који узрокују детонацију физичког пакета[1] нуклеарног оружја. Постоје три основна типа дизајна:

  • Оружје са чистом фисијом је најједноставније и најмање технички захтевно. Оно је било прво нуклеарно оружје направљено и до сада једини тип икада коришћен у рату, од стране Сједињених Држава против Јапана у Другом светском рату
  • појачана фисиона оружја повећавају принос изнад имплозијског дизајна, користећи мале количине фузионог горива за побољшање ланчане реакције фисије. Појачавање може више него удвостручити принос енергије фисије оружја.
  • вишестепено термонуклеарно оружје су аранжмани од два или више „степена“, најчешће два. Прва фаза је обично појачано фисионо оружје као горе (осим најранијег термонуклеарног оружја, које је уместо тога користило чисто фисионо оружје). Његова детонација узрокује да оно интензивно зрачи рендгенским зрачењем, које осветљава и имплодира други степен испуњен великом количином фузионог горива. Ово покреће низ догађаја који резултира термонуклеарним или фузионим сагоревањем. Овај процес пружа потенцијалне приносе који су стотине пута већи од фисионог оружја.[2]

Оружје са чистом фисијом је први тип који су направиле нове нуклеарне силе. Велике индустријске државе са добро развијеним нуклеарним арсеналима имају двостепено термонуклеарно оружје, које је најкомпактнија, најскалабилнија и најисплативија опција, када се изгради неопходна техничка база и индустријска инфраструктура.

Већина познатих иновација у дизајну нуклеарног оружја настала је у Сједињеним Државама, мада су неке касније самостално развиле друге државе.[3]

У раним извештајима, оружје са чистом фисијом се звало атомске бомбе или А-бомбе, а оружје које укључује фузију називало се водоничним бомбама или Х-бомбама. Међутим, практичари нуклеарне политике фаворизују термине нуклеарни и термонуклеарни.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Тхе пхyсицс пацкаге ис тхе нуцлеар еxплосиве модуле инсиде тхе бомб цасинг, миссиле wархеад, ор артиллерy схелл, етц., wхицх деливерс тхе wеапон то итс таргет. Wхиле пхотограпхс оф wеапон цасингс аре цоммон, пхотограпхс оф тхе пхyсицс пацкаге аре qуите раре, евен фор тхе олдест анд црудест нуцлеар wеапонс. Фор а пхотограпх оф а модерн пхyсицс пацкаге сее W80.
  2. ^ „То тхе Оутсиде Wорлд, а Супербомб море Блуфф тхан Банг”, Лифе, Неw Yорк, св. 51 бр. 19, Новембер 10, 1961, стр. 34—37, 1961, Архивирано из оригинала 2021-09-04. г., Приступљено 2010-06-28 . Артицле он тхе Совиет Тсар Бомба тест. Бецаусе еxплосионс аре спхерицал ин схапе анд таргетс аре спреад оут он тхе релативелy флат сурфаце оф тхе еартх, нумероус смаллер wеапонс цаусе море деструцтион. Фром паге 35: "... фиве фиве-мегатон wеапонс wоулд демолисх а греатер ареа тхан а сингле 50-мегатоннер."
  3. ^ Тхе Унитед Статес анд тхе Совиет Унион wере тхе онлy натионс то буилд ларге нуцлеар арсеналс wитх еверy поссибле тyпе оф нуцлеар wеапон. Тхе У.С. хад а фоур-yеар хеад старт анд wас тхе фирст то продуце фиссиле материал анд фиссион wеапонс, алл ин 1945. Тхе онлy Совиет цлаим фор а десигн фирст wас тхе Јое 4 детонатион он Аугуст 12, 1953, саид то бе тхе фирст деливерабле хyдроген бомб. Хоwевер, ас Херберт Yорк фирст ревеалед ин Тхе Адвисорс: Оппенхеимер, Теллер анд тхе Супербомб (W.Х. Фрееман, 1976), ит wас нот а труе хyдроген бомб (ит wас а боостед фиссион wеапон оф тхе Слоика/Аларм Цлоцк тyпе, нот а тwо-стаге тхермонуцлеар). Совиет датес фор тхе ессентиал елементс оф wархеад миниатуризатион – боостед, холлоw-пит, тwо-поинт, аир ленс примариес – аре нот аваилабле ин тхе опен литературе, бут тхе ларгер сизе оф Совиет баллистиц миссилес ис офтен еxплаинед ас евиденце оф ан инитиал Совиет диффицултy ин миниатуризинг wархеадс.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]