Филолошка критика

Филолошка критика или текстологија је наука која се бави текстом са становишта његове историје. То није књижевна критика, вец критика текста. Она је заузимала централно место у позитивизму. Према Ренеу Велеку и Остину Ворену највише је везана за историју књижевности. У позитивизму се практични рад углавном сводио на: критичко издавање књижевних текстова, истраживање извора и историјата настанка дела и испитивање околности у којима је живео песник.

Колевка филологије је Александријска школа у 3.веку пре нове ере. Ту су се чували текстови, испитивала аутентичност и слично. Текстологија у данашњем смислу настаје у XIX веку. Основна питања су: питање аутентичности, питање ауторства и питање датирања текста.

Прво се бави самим текстом и спада у нижу филолошку критику, а друга два у вишу филолошку критику (филолошка критика је везана за Библију чији је аутор Бог и зато је то виша филолошка критика). Утемељена је у Немачкој где су вршена проучавања Библије. Значајан је текстолог Карл Лахман. Задатак филолошке критике се најбоље остварује преко материјалних доказа, никако преко естетике.