Карл Лахман
Карл Лахман | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Карл Конрад Фридрих Вилхелм Лајхман |
Датум рођења | 4. март 1793. |
Место рођења | Брауншвајг, Немачка |
Датум смрти | 13. март 1851.58 год.) ( |
Место смрти | Берлин, Немачка |
Образовање | Универзитет у Гетингену |
Научни рад | |
Поље | филологија лингвистика |
Институција | Пруска академија наука Руска академија наука |
Карл Конрад Фридрих Вилхелм Лахман (нем. Karl Konrad Friedrich Wilhelm Lachmann; 4. март 1793 — 13. март 1851) био је немачки филолог и критичар.[1]
У библијској науци Лахман је познат по томе што је 1831. први начинио прву критичку верзију грчког текста Новог завета, која није била заснована на Textus Receptus-у Еразма Ротердамског.[2] После више од 300 година, свету је најзад дато издање Новог завета на грчком засновано искључиво на рукописима из антике.[2]
Он је такође веома битан за развоје текстологије, јер је 1842. године установио чувену методу за класификацију рукописа на темељу упоређивања садржаја текста, која полази од тражења такозване заједничке грешке у кодексима; наиме, истој фамилији припадају кодекси који садрже исту значајну грешку.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]- Betrachtungen über Homers Ilias (Берлин, 1837)
- Observationes criticae (Гетинген, 1815)
- De choricis systematis tragicorum graecorum (Берлин, 1819)
- De mensura tragoediarum (1822)
- Über die ursprüngliche Gestalt des Gedichts der Nibelunge Noth (Гентинген, 1816)
- Über die Leiche der deutschen Dichter des 12. und 13. Jahrhunderts (1829)
- Über althochdeutsche Betonung und Verskunst (1831)
- Über das Hildebrandslied (1833)
- Über Singen und Sagen (1833)
- Über den Eingang des Parzival (1835)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rudolf von Raumer, Geschichte der germanischen Philologie, 1870.
- ^ а б Bart Ehrman - Isus to nije rekao (scribd)
- ^ Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)