Пређи на садржај

Флуороводоник

С Википедије, слободне енциклопедије
Флуороводоник
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.759
КЕГГ[1]
RTECS МW7875000
УНИИ
  • F
Својства
FH
Моларна маса 20,01 g·mol−1
Агрегатно стање безбојни гас
Густина 1,15 g/L, gas (25 °C)
0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C)
Тачка топљења −836 °C (−1.473 °F; −563 K)
Тачка кључања 195 °C (383 °F; 468 K)
меша се
Киселост (пКа) 3.2
Индекс рефракције (nD) 1.00001
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) Линеар
Диполни момент 1.86 D
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298 8.687 J/g K (гас)
−13.66 kJ/g (гас)
−14.99 kJ/g (течност)
Опасности
НФПА 704
НФПА 704 фоур-цолоред диамондКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Хеалтх цоде 4: Верy схорт еxпосуре цоулд цаусе деатх ор мајор ресидуал ињурy. Е.г., ВX гасРеацтивитy цоде 1: Нормаллy стабле, бут цан бецоме унстабле ат елеватед температурес анд прессурес. Е.г., цалциумСпециал хазардс (wхите): но цоде
0
4
1
Сродна једињења
Други ањони
Хлороводоник
Бромоводоник
Јодоводник
Други катјони
Натријум флуорид
Сродна једињења
Флуороводонична киселина
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Флуороводоник или хидроген флуорид (HF) је једињење у којем флуор има оксидационо стање -1.

Добијање

[уреди | уреди извор]

Добија се реакцијом између калцијум флуорида и сумпорне киселине:

Безводни HF се добија по реакцији:

Водонична веза између молекула HF

Због присуства водоничне везе, флуороводоник је течност, чија је тачка кључања +20 °C. Меша се с водом и комерцијално долази као 40%-тни раствор. Водени раствор флуороводоника се назива флуороводонична киселина. Ако раствор доспе на кожу, узрокује гнојне ране.

Безводни HF није хемијски реактиван, али у присуству трагова воде реагује с металима и њиховим оксидима. Флуороводоник реагује са силицијум диоксидом, при чему се ослобађа гасовити SiF4. Како је силицијум диоксид главна компонента стакла, HF се не сме држати у стакленој боци.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]