Флуороводоник
Изглед
| |||
Идентификација | |||
---|---|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.028.759 | ||
КЕГГ[1] | |||
RTECS | МW7875000 | ||
УНИИ | |||
| |||
Својства | |||
FH | |||
Моларна маса | 20,01 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | безбојни гас | ||
Густина | 1,15 g/L, gas (25 °C) 0.99 g/mL, tečnost (19.5 °C) | ||
Тачка топљења | −836 °C (−1.473 °F; −563 K) | ||
Тачка кључања | 195 °C (383 °F; 468 K) | ||
меша се | |||
Киселост (пКа) | 3.2 | ||
Индекс рефракције (nD) | 1.00001 | ||
Структура | |||
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | Линеар | ||
Диполни момент | 1.86 D | ||
Термохемија | |||
Стандардна моларна ентропија S |
8.687 J/g K (гас) | ||
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
−13.66 kJ/g (гас) −14.99 kJ/g (течност) | ||
Опасности | |||
НФПА 704 | |||
Сродна једињења | |||
Други ањони
|
Хлороводоник Бромоводоник Јодоводник | ||
Други катјони
|
Натријум флуорид | ||
Сродна једињења
|
Флуороводонична киселина | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Флуороводоник или хидроген флуорид (HF) је једињење у којем флуор има оксидационо стање -1.
Добијање
[уреди | уреди извор]Добија се реакцијом између калцијум флуорида и сумпорне киселине:
Безводни HF се добија по реакцији:
Особине
[уреди | уреди извор]Због присуства водоничне везе, флуороводоник је течност, чија је тачка кључања +20 °C. Меша се с водом и комерцијално долази као 40%-тни раствор. Водени раствор флуороводоника се назива флуороводонична киселина. Ако раствор доспе на кожу, узрокује гнојне ране.
Безводни HF није хемијски реактиван, али у присуству трагова воде реагује с металима и њиховим оксидима. Флуороводоник реагује са силицијум диоксидом, при чему се ослобађа гасовити SiF4. Како је силицијум диоксид главна компонента стакла, HF се не сме држати у стакленој боци.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]