Пређи на садржај

Франц Ксавер Мешко

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц Ксавер Мешко
Франц Ксавер Мешко у младости
Датум рођења(1874-11-28)28. новембар 1874.
Место рођењаГорњи КључаровциАустроугарска, данас Словенија
Датум смрти11. јануар 1964.(1964-01-11) (89 год.)
Место смртиСловењ ГрадецСФР Југославија, данас Словенија

Франц Ксавер Мешко, словеначки римокатолички свештеник, песник и писац, рођен 28. новембра 1874. године, Горњи Кључаровци код Орможа, за време Аустроугарске, а умро је 11. јануара 1964. године у Словењ Градецу, СФР Југославија.

Ксавер Мешко је студирао богословију, те био капелан и жупник у различитим местима у Корушкој. Већи део свог живота је проживео као жупник у Селама код Словењ Градеца.

Мешко је писао песме, приче, романе, новеле, цртице, драме и омладинске приповетке. Поред лирике и драме, писао је и прозу. Своје место у словеначкој књижевности је придобио пре свега и највише због писања прозе.[1]

У његовом раду преовладава католичко-хришћански поглед на свет са јаким народносним нагласцима. Слоговно је на њега утицао Иван Цанкар.

Приповедна:

  • Кам пловемо, - Тисковна задруга, Љубљана, 1927.,
  • На Пољани, - Словенска Матица, Љубљана, 1907.,
  • Об тихих вечерих, - I. Клеинмаyр & Ф. Бамберг, Љубљана, 1904.,
  • Мир божји, - I. Клеинмаyр & Ф. Бамберг, Љубљана, 1906.

Драма:

  • Мати, - Католишка букварна, Љубљана, 1914.

Омладинска:

  • Младим срцем, шест свезака, Дружба св. Мохорја / Мохорјева дружба, Цеље / Преваље / Целовец, 1911, 1914, 1922, 1940, 1951, 1964.
  • Легенде о св. Франчишку, Мохорјева дружба, Цеље 1975. Објављено први пута у Дом ин свет 1917 ин 1919; затим Дружба св. Мохорја, Горица 1927; наредне године Марибор 1928.

Дела хронолошки

[уреди | уреди извор]
  • Слике ин повести (1898.)
  • Об тихих вечерих (1904.)
  • Мир божји (1906.)
  • На Пољани (1907.)
  • На смрт обсојени? (Драма у три чина) (1908.)
  • Чрна смрт (1911.)
  • Младим срцем I (1911.)
  • Младим срцем II (1914.)
  • Повести ин слике (1914.)
  • Мати (Драма у три чина) (1914.)
  • Две слики (1916.)
  • Њива (1916.)
  • Слике (1918.)
  • Младим срцем III (1922.)
  • Волк спокорник ин друге повести за младино (1922.)
  • Наше живљење (1922.)
  • Листки (1924.)
  • Нашим малим (1925.)
  • Младини (1927.)
  • Легенде о светем Франчишку (1927.)
  • Кам пловеме (1927.)
  • Чртице (1931.)
  • Хенрик, гобави витез (Игра у четири чина) (1934.)
  • Пасијон (Пасијон у седам отајства и у три чина) (1936.)
  • При Храстових. (Драма у три чина) (1939.)
  • Младим срцем IV (1940.)
  • Дела 1 (1940.)
  • Придиге (1944.)
  • Из срца ин света (1945.)
  • Новеле (1946.)
  • Романце ин повести (1948.)
  • V корошких горах. Новеле (1950.)
  • Пожгана Радовна ин друге згодбе (1950.)
  • Младим срцем V (1951.)
  • Избрано дело I-VI (1954-1960.)
  • V кресни ночи (1957.)
  • Пољанчев Ценцек ин друге згодбе за младино (1957.)
  • Духовник с својим Богом (1960.)
  • Младим срцем VI (1964.)

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Црквена власт га је одликовала са више одликовања: духовни саветник (1924), монсињор (папа Пије XI га је именовао 1934.) декан "Старог трга" (1933 - 1962.), почасни каноник мариборске бискупије (1948).[2]

Државна власт је такође одликовала писца Мешка. Године 1924. је словењградецко градско веће прогласило Ксавера Мешка за почасног мештана града Словењ Градеца, градска читаоница пак за почасног члана. У Словењ Градецу су године 1930. преименовали Црквену улицу у Мешкову улицу. Градска библиотека је године 1974. додала још његово име: Библиотека Ксаверја Мешка Словењ Градец. Године 1984. је вајар Раде Николић израдио Мешков попрсни кип. Портрет су приликом 120-годишњице његовог рођења и 30-годишњице смрти поставили испред Шпиталске цркве Светога Духа у Словењ Градецу.[3]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Виктор Смолеј у: Ксавер Мешко, Легенде о св. Франчишку, Мохорјева дружба, Цеље 1975, пп. 148.
  2. ^ Дружина,15. II.1964, пп. 29.
  3. ^ Сложенка Мешкова беседа ин беседа о Мешку, са програмом приредби у Мешковој години 2004.