Franc Ksaver Meško
Франц Ксавер Мешко | |
---|---|
Датум рођења | 28. новембар 1874. |
Место рођења | Gornji Ključarovci, Austrougarska, danas Slovenija |
Датум смрти | 11. јануар 1964.89 год.) ( |
Место смрти | Slovenj Gradec, SFR Jugoslavija, данас Словенија |
Franc Ksaver Meško, slovenački rimokatolički sveštenik, pesnik i pisac, rođen 28. novembra 1874. godine, Gornji Ključarovci kod Ormoža, za vreme Austrougarske, a umro je 11. januara 1964. godine u Slovenj Gradecu, SFR Jugoslavija.
Ksaver Meško je studirao bogosloviju, te bio kapelan i župnik u različitim mestima u Koruškoj. Veći deo svog života je proživeo kao župnik u Selama kod Slovenj Gradeca.
Meško je pisao pesme, priče, romane, novele, crtice, drame i omladinske pripovetke. Pored lirike i drame, pisao je i prozu. Svoje mesto u slovenačkoj književnosti je pridobio pre svega i najviše zbog pisanja proze.[1]
U njegovom radu preovladava katoličko-hrišćanski pogled na svet sa jakim narodnosnim naglascima. Slogovno je na njega uticao Ivan Cankar.
Dela
[уреди | уреди извор]Pripovedna:
- Kam plovemo, - Tiskovna zadruga, Ljubljana, 1927.,
- Na Poljani, - Slovenska Matica, Ljubljana, 1907.,
- Ob tihih večerih, - I. Kleinmayr & F. Bamberg, Ljubljana, 1904.,
- Mir božji, - I. Kleinmayr & F. Bamberg, Ljubljana, 1906.
Drama:
- Mati, - Katoliška bukvarna, Ljubljana, 1914.
Omladinska:
- Mladim srcem, šest svezaka, Družba sv. Mohorja / Mohorjeva družba, Celje / Prevalje / Celovec, 1911, 1914, 1922, 1940, 1951, 1964.
- Legende o sv. Frančišku, Mohorjeva družba, Celje 1975. Objavljeno prvi puta u Dom in svet 1917 in 1919; zatim Družba sv. Mohorja, Gorica 1927; naredne godine Maribor 1928.
Dela hronološki
[уреди | уреди извор]- Slike in povesti (1898.)
- Ob tihih večerih (1904.)
- Mir božji (1906.)
- Na Poljani (1907.)
- Na smrt obsojeni? (Drama u tri čina) (1908.)
- Črna smrt (1911.)
- Mladim srcem I (1911.)
- Mladim srcem II (1914.)
- Povesti in slike (1914.)
- Mati (Drama u tri čina) (1914.)
- Dve sliki (1916.)
- Njiva (1916.)
- Slike (1918.)
- Mladim srcem III (1922.)
- Volk spokornik in druge povesti za mladino (1922.)
- Naše življenje (1922.)
- Listki (1924.)
- Našim malim (1925.)
- Mladini (1927.)
- Legende o svetem Frančišku (1927.)
- Kam ploveme (1927.)
- Črtice (1931.)
- Henrik, gobavi vitez (Igra u četiri čina) (1934.)
- Pasijon (Pasijon u sedam otajstva i u tri čina) (1936.)
- Pri Hrastovih. (Drama u tri čina) (1939.)
- Mladim srcem IV (1940.)
- Dela 1 (1940.)
- Pridige (1944.)
- Iz srca in sveta (1945.)
- Novele (1946.)
- Romance in povesti (1948.)
- V koroških gorah. Novele (1950.)
- Požgana Radovna in druge zgodbe (1950.)
- Mladim srcem V (1951.)
- Izbrano delo I-VI (1954-1960.)
- V kresni noči (1957.)
- Poljančev Cencek in druge zgodbe za mladino (1957.)
- Duhovnik s svojim Bogom (1960.)
- Mladim srcem VI (1964.)
Odlikovanja
[уреди | уреди извор]Crkvena vlast ga je odlikovala sa više odlikovanja: duhovni savetnik (1924), monsinjor (papa Pije XI ga je imenovao 1934.) dekan "Starog trga" (1933 - 1962.), počasni kanonik mariborske biskupije (1948).[2]
Državna vlast je takođe odlikovala pisca Meška. Godine 1924. je slovenjgradecko gradsko veće proglasilo Ksavera Meška za počasnog meštana grada Slovenj Gradeca, gradska čitaonica pak za počasnog člana. U Slovenj Gradecu su godine 1930. preimenovali Crkvenu ulicu u Meškovu ulicu. Gradska biblioteka je godine 1974. dodala još njegovo ime: Biblioteka Ksaverja Meška Slovenj Gradec. Godine 1984. je vajar Rade Nikolić izradio Meškov poprsni kip. Portret su prilikom 120-godišnjice njegovog rođenja i 30-godišnjice smrti postavili ispred Špitalske crkve Svetoga Duha u Slovenj Gradecu.[3]
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Meškova beseda in beseda o Mešku – biografija (na slovenačkom)