Франсис Крик
Франсис Крик | |
---|---|
Рођен | Вестон Фавел, Нортемптоншир, УК 8. јун 1916. |
Умро | 28. јул 2004. (88 год.) Сан Дијего, Калифорнија, САД Рак дебелог црева |
Пребивалиште | УК, САД. |
Националност | Британска |
Поља | Физика, Молекуларна биологија |
Институције | Институт за унапређење генетичких испитвања |
Алма матер | Универзитетски колеџ Лондон Универзитет у Кембриџу |
Ментор | Маx Перутз |
Познат по | ДНК структура |
Значајна признања | Нобелова Награда (1962) |
Потпис |
Франсис Хари Комптон Крик[1][2] (енгл. Francis Crick; 8. јун 1916 — 28. јул 2004) је био енглески молекуларни биолог, биофизичар, и неуро научник. Најпознатији је по открићу структуре ДНК молекула 1953. заједно са Џејмсом D. Вотсоном. Он, Вотсон и Морис Вилкинс су заједно награђени 1962. Нобеловом наградом за физиологију или медицину „за откриће молекулске структуре нуклеинских киселина и њиховог значаја за трансфер информација у живим материјалима“.[3][4]
Крик је био важан теоретски молекуларни биолог и имао је кључну улогу у истраживањима везаним за откриће генетичког кода. Познат је такође и по употреби термина “централна догма” којом се сумира идеја да генетске информације теку у ћелијама искључиво у једном правцу, од ДНК до РНК до протеина.[5][6]
Био је професор на Салк институту за биолошке студије у Ла Џоли, Калифорнија. Његова каснија истраживања односила су се на област теоријске неуробиологије.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Анон (2015). „Феллоwсхип оф тхе Роyал Социетy 1660–2015”. Лондон: Роyал Социетy. Архивирано из оригинала 15. 10. 2015. г.
- ^ Бретсцхер, Марк С.; Митцхисон, Граеме (2017). „Францис Харрy Цомптон Црицк ОМ. 8 Јуне 1916 – 28 Јулy 2004”. Биограпхицал Мемоирс оф Феллоwс оф тхе Роyал Социетy. 63: 159—196. ИССН 0080-4606. дои:10.1098/рсбм.2017.0010 .
- ^ Тхе Нобел Призе ин Пхyсиологy ор Медицине 1962. Нобел Призе Сите фор Нобел Призе ин Пхyсиологy ор Медицине 1962.
- ^ Рицх, А.; Стевенс, C. Ф. (2004). „Обитуарy: Францис Црицк (1916–2004)”. Натуре. 430 (7002): 845—847. Бибцоде:2004Натур.430..845Р. ПМИД 15318208. С2ЦИД 686071. дои:10.1038/430845а .
- ^ Ридлеy 2006, стр. 192.
- ^ Црицк ФХ (1958). „Он протеин сyнтхесис” (ПДФ репринт). Сyмп. Соц. Еxп. Биол. 12: 138—63. ПМИД 13580867.
- ^ Схермер, Мицхаел (30. 7. 2004). „Астонисхинг Минд: Францис Црицк 1916–2004”. Скептицс Социетy. Приступљено 25. 8. 2006.
Литература
[уреди | уреди извор]- Оф Молецулес анд Мен (Прометхеус Боокс. 2004.; оригинал едитион ). 1967. ISBN 978-1-59102-185-8.
- Лифе Итселф: Итс Оригин анд Натуре (Симон & Сцхустер). 1981. ISBN 978-0-671-25562-6.
- Wхат Мад Пурсуит: А Персонал Виеw оф Сциентифиц Дисцоверy (Басиц Боокс репринт едитион). 1990. ISBN 978-0-465-09138-6.
- Тхе Астонисхинг Хyпотхесис: Тхе Сциентифиц Сеарцх Фор Тхе Соул (Сцрибнер репринт едитион). 1995. ISBN 978-0-684-80158-2.
- Креиселиана: абоут анд ароунд Георг Креисел. ISBN 978-1-56881-061-4.; 495 пагес. Фор пагес 25 – 32 "Георг Креисел: а Феw Персонал Рецоллецтионс" цонтрибутед бy Францис Црицк.
- Јохн Банкстон, Францис Црицк анд Јамес D. Wатсон (2002). Францис Црицк анд Јамес Wатсон: Пионеерс ин ДНА Ресеарцх. (Митцхелл Лане Публисхерс, Инц.). ИСБН 978-1-58415-122-7.
- Брyсон, Билл (2003). А Схорт Хисторy оф Неарлy Еверyтхинг. (Броадwаy Боокс). ИСБН 978-0-7679-0817-7.
- Цхадаревиан, Сораyа Де (2002). Десигнс Фор Лифе: Молецулар Биологy Афтер Wорлд Wар II. Цамбридге Университy Пресс. стр. 444. ИСБН 978-0-521-57078-7.
- Родерицк Браитхwаите. ""'Стрикинглy Аливе', Тхе Хисторy оф тхе Милл Хилл Сцхоол Фоундатион 1807-2007; публисхед Пхиллиморе & Цо. ISBN 978-1-86077-330-3.
- Едwин Цхаргафф (1978). Херацлитеан Фире. Роцкефеллер Пресс..
- С. Цхомет (Ед.), "D.Н.А. Генесис оф а Дисцоверy", 1994, Неwман- Хемиспхере Пресс, Лондон
- Дицкерсон, Рицхард Е.. "Пресент ат тхе Флоод: Хоw Струцтурал Молецулар Биологy Цаме Абоут", Синауер. 2005. ISBN 978-0-87893-168-2.
- Едwард Еделсон. "Францис Црицк Анд Јамес Wатсон: Анд тхе Буилдинг Блоцкс оф Лифе"' Оxфорд Университy Пресс. 2000. ISBN 978-0-19-513971-6.
- Јохн Финцх; 'А Нобел Феллоw Он Еверy Флоор', Медицал Ресеарцх Цоунцил. 2008. ISBN 978-1-84046-940-0. стр. 381.
- Хагер, Тхомас. "Форце оф Натуре: Тхе Лифе оф Линус Паулинг", Симон & Сцхустер. 1995. ISBN 978-0-684-80909-0.
- Хунтер, Граеме (2004). Лигхт Ис А Мессенгер, тхе лифе анд сциенце оф Wиллиам Лаwренце Брагг. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-852921-7..
- Цапе, Јонатхан (1977). Хораце Фрееланд Јудсон. "Тхе Еигхтх Даy оф Цреатион. Макерс оф тхе Револутион ин Биологy"; Пенгуин Боокс. 1995., фирст публисхед. ИСБН 978-0-14-017800-5.
- Еррол C. Фриедберг. "Сyднеy Бреннер: А Биограпхy", пуб. ЦСХЛ Пресс Оцтобер. 2010. ISBN 978-0-87969-947-5.
- Круде, Торстен, ур. (2003). ДНА Цхангинг Сциенце анд Социетy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82378-4.. (Тхе Дарwин Лецтурес фор 2003, инцлудинг оне бy Сир Аарон Клуг он Росалинд Франклин'с инволвемент ин тхе детерминатион оф тхе струцтуре оф ДНА).
- Маддоx, Бренда (2002). Росалинд Франклин: Тхе Дарк Ладy оф ДНА. ИСБН 978-0-00-655211-6.
- Роберт Олбy; Тхе Патх то Тхе Доубле Хелиx: Дисцоверy оф ДНА; фирст публисхед ин Оцтобер 1974 бy МацМиллан, wитх фореwорд бy Францис Црицк. ISBN 978-0-486-68117-7.; revised in 1994, with a 9-page postscript.
- Robert Olby; Oxford National Dictionary article: ‘Crick, Francis Harry Compton (1916–2004)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, January 2008.
- Olby, Robert (2009). Francis Crick: Hunter of Life's Secrets. Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-798-3.
- Ridley, Matt (2006). Francis Crick: Discoverer of the Genetic Code (Eminent Lives). HarperCollins Publishers. стр. 192. ISBN 978-0-06-082333-7.
- Sayre, Anne (1975). Rosalind Franklin and DNA. New York: W.W. Norton and Company. ISBN 978-0-393-32044-2.
- Watson, James D. (1980). The Double Helix: A Personal Account of the Discovery of the Structure of DNA. Atheneum. ISBN 978-0-689-70602-8. (first published in 1968) is a very readable firsthand account of the research by Crick and Watson. The book also formed the basis of the award winning television dramatization Life Story by BBC Horizon (also broadcast as Race for the Double Helix).
- Stent, Gunther S. James D. Watson. The Double Helix: A Personal Account of the Discovery of the Structure of DNA; The Norton Critical Edition, which was published in 1980, edited. ISBN 978-0-393-01245-3.
- James D. Watson; "Avoid boring people and other lessons from a life in science" New York. . Random House. ISBN 978-0-375-41284-4.., 366пп.
- Маурице Wилкинс. (2003). Тхе Тхирд Ман оф тхе Доубле Хелиx: Тхе Аутобиограпхy оф Маурице Wилкинс. ИСБН 978-0-19-860665-9.
- Сиегел РМ, Цаллаwаy ЕМ (децембар 2004). „Францис Црицк'с Легацy фор Неуросциенце: Бетwеен тхе α анд тхе Ω”. ПЛОС Биологy. 2 (12): е419. ПМЦ 535570 . ПМИД 17593891. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0020419.
- Бретсцхер M, Лаwренце П (август 2004). „Францис Црицк 1916–2004”. Цуррент Биологy. 14 (16): Р642—5. ПМИД 15324677. дои:10.1016/ј.цуб.2004.08.006 .
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Регистар важних чланака Франциса Крика
- Крикове публикације
- Тхе Францис Црицк Институте
- Франсис Крик на сајту Финд а Граве (језик: енглески)
- "Францис Харрy Цомптон Црицк (1916–2004)" бy А. Андреи ат тхе Ембрyо Пројецт Енцyцлопедиа
- Франсис Крик на сајту Nobelprize.org
- Франсис Крик на сајту НПГ (језик: енглески)
- Цомпрехенсиве лист оф пдф филес оф Црицк'с паперс фром 1950 то 1990 – Натионал Либрарy оф Медицине.
- Францис Црицк паперс – Натуре.цом
- фор Црицк'с цомментс он ЛСД
- Манусцриптс анд Цорреспонденце – Марк Бретсцхер Дисцоверy оф Црицк'с оригинал сциентифиц материал ин Цамбридге, Енгланд.
- Кеy Партиципантс: Францис Х. C. Црицк Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2012) – Линус Паулинг анд тхе Раце фор ДНА: А Доцументарy Хисторy
- Ан интервиеw wитх Францис Црицк анд Цхристоф Коцх, 2001 Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009)
- Листен то Францис Црицк
- Тхе Qуест фор Цонсциоуснесс Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) – Тхе Qуест фор Цонсциоуснесс – 65 минуте аудио програм — а цонверсатион он Цонсциоуснесс wитх неуробиологист Францис Црицк оф тхе Салк Институте анд неуробиологист Цхристоф Коцх фром Цалтецх.
- Листен то Францис Црицк анд Јамес Wатсон талкинг он тхе ББЦ ин 1962, 1972, анд 1974.
- Тхе Импацт оф Линус Паулинг он Молецулар Биологy Архивирано на сајту Wayback Machine (20. септембар 2012) – а 1995 талк деливеред бy Црицк ат Орегон Стате Университy
- "Qуиет дебут фор тхе доубле хелиx" бy Профессор Роберт Олбy, Натуре 421 (23 Јануарy 2003): 402–405.
- Реадинг лист фор дисцоверy оф ДНА сторy фром тхе Натионал Центре фор Биотецхнологy Едуцатион.
- Паперс оф Францис Црицк, 1953-1969 хелд ат Цхурцхилл Арцхивес Центре
- Олбy'с Аустралиан лецтуре, Марцх 2010
- Салк Институте Пресс Релеасе он тхе деатх оф Францис Црицк.
- ББЦ Неwс: Францис Црицк диес агед 88
- Францис Црицк (Арцхивед 2009-10-31) – МСН Енцарта
- Тхе Францис Црицк Паперс – Профилес ин Сциенце, Натионал Либрарy оф Медицине
- Натионал ДНА Даy, 25 Април 2006 Модератед Цхат Трансцрипт Арцхиве
- Обитуарy[мртва веза] ин Тхе Тимес (Лондон) оф Францис Црицк, 30 Јулy 2004.
- Индепендент Он Лине артицле абоут Цонсциоуснесс, 7 Јуне 2006.
- Францис Црицк Обитуарy Тхе Биоцхемист
- 100 Сциентистс анд Тхинкерс: Јамес Wатсон анд Францис Црицк фром Тиме магазине.
- Францис Црицк: Нобел Призе 1962, Пхyсиологy ор Медицине
- Ассоциатед Пресс сторy он тхе деатх оф Францис Црицк
- Фирст пресс сториес он ДНА бут фор тхе 'сецонд' ДНА сторy ин Тхе Неw Yорк Тимес, сее: https://www.nytimes.com/packages/pdf/science/dna-article.pdf — фор репродуцтион оф тхе оригинал теxт ин Јуне 1953.
- Лyнне Елкинс' артицле он Франклин.
- 50тх анниверсарy сериес оф артицлес -фром Тхе Неw Yорк Тимес.
- Qуотес Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2009) оф Роберт Олбy он еxацтлy wхо маy хаве дисцоверед тхе струцтуре оф ДНА.
- листен то Матт Ридлеy Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2009) талкинг абоут Францис Црицк.
- А целебратион оф Францис Црицк'с лифе ин сциенце.
- Францис Црицк теллс хис лифе сторy ат Wеб оф Сториес
- Одиле Црицк'с Артwорк анд биограпхy
- Артицле бy Марк Стеyн фром Тхе Атлантиц ин 2004.
- Ревиеw оф Францис Црицк: Хунтер оф Лифе'с Сецретс ин Цуррент Биологy.