Пређи на садржај

Ралф Стајнман

С Википедије, слободне енциклопедије
Ралф Стајнман
Ралф Стајнман
Лични подаци
Датум рођења(1943-01-14)14. јануар 1943.
Место рођењаМонтреал, Квебек, Канада
Датум смрти30. септембар 2011.(2011-09-30) (68 год.)
Место смртиМенхетн, Њујорк, САД
Пребивалиште Канада
 САД
ОбразовањеУниверзитет Харвард
Научни рад
ПољеИмунологија, Ћелијска биологија
ИнституцијаУниверзитет Рокфелер Њујорк
Познат поОткрићу дендритичних ћелија и њихове улоге у адаптивном имунитету
Награде Нобелова награда за медицину
Нобелову награду је добио заједно са Жилом Хофманом и Брусом Бојтлером за истраживања у области имунског система

Ралф Стајнман (Монтреал, 14. јануар 1943 — 30. септембар 2011) је био канадски имунолог и ћелијски биолог на Рокфелеровом Универзитету, који је 1973. осмислио термин дендритске ћелије, док је радио као постдипломац у лабораторији Занвил А Кон, на Рокфелер универзитету и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011.[1]

Ралф Стајнман је рођен (14. јануара 1943) у болници краљице Викторије у Монтреалу, Канада, као друго од четворо деце, у породици јеврејских имиграната Ирвина Стајнмана и Нети Стајнман (рођене 1917).[2][3][4][5] Убрзо након његовог рођења породица се преселила у Шербрук (Квебек), где је његов отац отворио продавницу одеће. У њој је Ралф са браћом Симором и Марком и сестром Џони, радио викендом помажући оцу и мајци.[6]

Основно образовање стекао је Шербруку. Дипломирао је 1963. на Универзитету Макгил, а докторирао 1968. у Медицинској школи на Харварду. Након проласка кроз обавезну лекарску праксу у Масачусетској Главној болници током 1970. Стајнман започиње свој рад и истраживања у лабораторији за физиологију ћелија и имунологију, на Универзитету Рокфелер. Следе нова унапређења и звања: 1972. вишег предавача, 1976. ванредни професор и 1988. професор, Да би 1998. Стајнман био именован за директора Центра за имунолошка истраживања и имунопатологију „Кристофер Браун”.

Нажалост, Стајнман је умро 30. септембра, 2011, само неколико сати пре званичног објављивања да је један од три добитника Нобелове награде за физиологију или медицину за 2011. Додела ове награде тиме је постала коначно и највеће признање Стајнману за његово животно дело. Сахрањен је на гробљу у Њујорку. Сахрани (у кругу породице) су поред његове мајке (92) и сестре, присуствовали његов син Адам, ћерке Алексеја и Лесли и његова три унука.[7]

Допринос науци

[уреди | уреди извор]

Стајнманов најзначајнији допринос науци је откриће функција дендритских ћелија имунског система и других компоненти имунског система које су у стању да спрече појаву инфекције и других заразних болести. За ово и друга открића у имунологију Ралфу Стајнману је заједно са Брусом Бојтлером и Жилом Офманом додељена Нобелова награда за физиологију или медицину за 2011.

Нажалос Стајнман је преминуо 30. септембра у 68, не примивши ово велико признање. Он је четири године пре смрти оболео од рака панкреаса и његов живот је продужен управо захваљујући његовим открићима. Наиме он је користећи комбинацију оперативног лечења, стандардне хемотерапије и имунотерапију експерименталним дендритичним-ћелијама које је сам произвео. Иако се Нобелова награда не додељује постхумно, Нобелов комитет је најавио да награду неће преименовати, јер одбор није знао за Стајнманову смрт све до доношења одлуке.

Стајнманова ћерка, Алексис Стајнман, о допринос науци, свог оца овако каже;


Стајнманова рана истраживање, спроведена у сарадњи са покојним Занвил Коном у Институту Рокфелер, почела су као покушај да се објасни функција примарних белих ћелија имунског система — великог „прождрљивог” макрофага и специфичних лимфоцита, који функционишу на различите начине како би са лица места, уклонили и уништили заразне микроорганизама и туморске ћелије.[8]

Својим истраживањима у имунологији, Стајнманово откриће дендритских ћелије створило је терапијске могућности за велики број тешких болести. Способност дендритских ћелија за одбрану организма од аутоимуних агенаса може бити каналисан и употребљен у лечењу алергија, трансплантацији и аутоимуним болестима попут дијабетеса типа 1, мултипле склерозе и псоријазе. Осим тога, техника развијена од стране Стајнмана, којом је он омогућио да дендритске ћелије могу ефикасно функционисати у епрувети утрла је пут развоју бројних форми дендритских ћелија туморских вакцина за различите врсте рака, од којих су неке сада у клиничким испитивањима.[9]

Стајнман је боловао од тешке прогресивне малигне болести али је вероватно продужио свој живот терапијом која је била заснована на његовом оригиналном истраживању тврде његови најближи рођаци. Стајнман се „борио” са раком панкреаса последњих 4,5 година живота, а његово здравље се нагло погоршало последњих неколико недеља пред смрт. О томе Линда Стајнман каже;

"Он је користио сопствену имуно терапије за лечење своје болести… Не могу вам рећи како је он то радио јер је превише сложено.. Он је радио са колегама са Универзитета Харвард и Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору на овој врсти терапије. Ми чврсто верујемо да му је терапија коју је он развио помогла — да продужи сопствени живот, јер је рак панкреаса од кога је боловао био у смртоносној форми ".[7]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Steinman RM, Cohn ZA (1973). „Identification of a novel cell type in peripheral lymphoid organs of mice. I. Morphology, quantitation, tissue distribution”. Journal of Experimental Medicine. 137 (5): 1142—62. PMC 2139237Слободан приступ. PMID 4573839. doi:10.1084/jem.137.5.1142. , Приступљено 8. октобар 2011
  2. ^ (језик: енглески) „Canadian scientist wins Nobel prize days after death”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  3. ^ (језик: енглески)„Bar-Mitzvah of Steinman’s brother Mark Charles (Canadian Jewish Review)”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2011. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  4. ^ (језик: енглески) „Seymour David Steinman”. Приступљено 8. 10. 2011. 
  5. ^ (језик: енглески) „Canadian Jewish Review: Mark Charles Steinman”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2012. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  6. ^ (језик: енглески) „ASCB Profile: Ralph M. Steinman” (PDF). Приступљено 8. 10. 2011. 
  7. ^ а б (језик: енглески) Aaron Derfel, Canadian scientist wins Nobel prize days after death. „The Montreal Gazette 2011”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  8. ^ (језик: енглески) Rockefeller University scientist Ralph Steinman, honored today with Nobel Prize for discovery of dendritic cells, dies at 68. „The Rockefeller University 2011”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 8. 10. 2011. 
  9. ^ (језик: енглески) Henry G. Kunkel, Ralph M. Steinman (1943—2011)-2011 Nobel Prize in Physiology or Medicine. „The Rockefeller University 2011”. Приступљено 8. 10. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]