Глицерофосфолипид
Глицерофосфолипиди (фосфоглицериди) су фосфолипиди са глицеролом основом. Они су главна компонента биолошких мембрана.[1][2]
Структура[уреди | уреди извор]
Термин глицерофосфолипид означава деривате sn-глицеро-3-фосфорне киселине који садрже бар један O-ацил, O-алкил, или O-алк-1'-енил остатак везан за глицеролну групу, као и поларну главу формирану од азотне базе, глицеролне или инозитолне јединице.
Две масне киселине и фосфорна киселина су везане естарким везама за глицерол. То је основна структура фосфатидата. Они су интермедијари у синтези многих фосфоглицерида. Присуство додатних група везаних за фосфат производи мноштво различитих фосфоглицерида.
Глицерофосфолипиди су у знатној мери асиметрични у погледу њихових C1 и C2 везаних група. C1 супституенти су углавном засићене масне киселине, док су у C2 позицији претежно незасићене киселине.
Фосфоглицериди се скоро ексклузивно јављају у биљним и животињским ћелијским мембранама. Плазмалогени и фосфатидати су примери.[3]
Метаболизам[уреди | уреди извор]
Метаболизам глицерофосфолипида је различит код еукариота и прокариота. Синтеза код прокариота обухвата синтезу глицерофосфолипида фосфатидне киселине и поларних чеоних група. Синтеза фосфатидне киселине се разликује код еукариота.
Прекурсори већине глицерофосфолипида су 1,2-диацил-сн-глицерол и фосфатидилна киселина. Активирани фосфатни естри поларне чеоне групе реагују са са C3-OH групом 1,2-диацил-сн-глицерола и формирају фосфолипидну фосфодиестарску везу. У неким случајевима фосфорилна група фосфатидилне киселине је активирана и реагује са неактивираном поларном чеоном групом.[1]
Механизам формирања активираног фосфатног естра је исти за обе поларне чеоне групе, етаноламин и холин.
- АТП прво фосфорилише OH групу холина или етаноламина.
- Фосфорилна група резултујућег фосфоетаноламина или фосфохолина затим напада CTP, замењује PPi, и формира кореспондирајући CDP дериват, који је активирани фосфатни естар поларне чеоне групе.
- C3-OH група 1,2-диацил-сн-глицерола напада фосфорилну групу активираног CDP-етаноламина или CDP-холина, замењује CMP, и тиме настаје глицерофосфолипид.
Јетра такође конвертује фосфатидилетаноламине до фосфатидилхолина путем триметилације његове амино групе, користећи S-аденозил метионин као донор метила.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Цхристиан Р. Х. Раетз (1986). „Молецулар генетицс оф мембране пхоспхолипид сyнтхесис”. Анн. Рев. Генет. 20: 253—95.
- ^ Yонг-Меи Зханг анд Цхарлес О. Роцк (2008). „Тхематиц Ревиеw Сериес: Глyцеролипидс. Ацyлтрансферасес ин бацтериал глyцеропхоспхолипид сyнтхесис”. Ј Липид Рес. 49 (9): 1867—1874. ПМЦ 2515527
. дои:10.1194/јлр.Р800005-ЈЛР200.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Глyцеропхоспхолипидс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Дијаграм фосфолипида
