Хидрон (хемија)

Хидрон
Називи
	Системски IUPAC назив Хидрон (супститутивно); Хидроген(1+) (адитивно)
Идентификација
CAS број	12408-02-5;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:15378;
ChemSpider	1010 ;
КЕГГ	Ц00080 ;
PubChem C ID	1038;
	SMILES [H+]; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	H+;
Моларна маса	1,00794 g mol-1
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298	108.95 J K-1 mol-1
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

У хемији, хидрон је генерално име за катјонску форму атомског водоника H⁺, што је најчешће "протон". Хидрон обухвата катјоне водоника независно од њихове изотопске композиције. Он је колективни назив за: протоне (¹H⁺), деутероне (²H⁺ или D⁺), и тритоне(³H⁺ or T⁺). За разлику од других јона, хидрон садржи само атомско језгро.

Хидрон (комплетно слободно или огољено атомско језгро водоника) је сувише реактивно да би се јавило у већини течности. Слободни хидрон би реаговао са молекулима течности да формира комплексније катјоне. Примери су хидронијум јон у на води базираним киселинама, и H₂SbF₆⁺, нестабилни катјон флуороантимонске киселине, најјаче суперкиселине. Из тог разлога, у таквим течностима хидрони се крећу дифузијом путем контакта од једног комплексног катјона до другог, путем Гротусовог механизма.^[5]

Референце

^ ^а ^б „хyдрон (ЦХЕБИ:15378)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте.
^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)

Види још

Спољашње везе

[hydron_(CHEBI:15378)-1] а ^б „хyдрон (ЦХЕБИ:15378)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте.

[2] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика