Хистерофобија

Хистерофобија је облик психолошког страха - фобије, који се манифестује у избегавању било каквог конверзационог конфликта. Особе које пате од овог облика фобије, нису способне да издрже притисак, ако је наметнут од стране вољене особе. Болест настаје услед недостатака одређених протеина у амигдали, који утичу на решавање или реаговање на постављени емотивни стрес у одређеном тренутку. Као главни симптом овог поремећаја, особа избегава, гледа да се одаљи, на било који начин, од (за њу) непријатне конверзације и повлачи се сама у себе. При томе настају опсесивно агресивне мисли, које неконтролисано круже кроз мисаони ток, тако да особа често губи самопоуздање, емоционалну интелигенцију и нормално расположење.

Класификација

Хистерофобија се класификује као тежак психолошки поремећај и лечи се јако дуго, због тога што када особа једном има овакав проблем, уверење у сопствену реалност постаје толико јако, да су понекад потребне године да се промени процес размишљања. Један од главних узрока оваквог поремећаја су чланови породице, који негативно утичу на појединца. Настају трауме нанесене од стране вољене особе, па таква личност губи апсолутно поверење у цивилизованост. Особа се отуђује од околине, престаје да верује у било кога, па као последица могу настати параноични поремећаји (страх од праћења или прогањања). Још више се губи контакт са реалношћу, када хистерофобик мисли да це бити преварен, опљачкан, отрован или искоришћен. Такве особе постају веома обазриве и агресивне, имају потребу да патолошки лажу, како би се уклопиле у њихов исцепани концепт реалности. Такође, ако проблем није откривен и третиран терапијама, могу се развити анксиозност и тахикардија, које варирају у зависности од присуства страха. Како је страх окидач за све људске емотивне комплексе, тако директним утицањем на страх код хистерофобика, може се кориговати и његово понашање и постићи постепено враћање у нормално функционисање здравог разума. За функционисање здравог разума служи радна меморија, која је због овог поремећаја онемогућена и замењена емотивном, која је јако лоша за појединца у току размишљања и доношења животних одлука.

Настанак и развој поремећаја

Ова врста поремећаја настаје код деце и почиње да се развија у добу адолесценције. Када поремећај наступи, симптоми се манифестују као афективни поремећај код детета теже уочљиви, и могу се утврдити психолошким тестовима. Оваква манифестација даје предност да се поремећај развија касније много прогресивније кроз адолсценцију. Уколико се не третира, последице могу бити кобне, јер се може јавити психоза након развијања личности особе.

Лечење

Овај поремећај се третира у зависности од степена развоја болести. Врло позитивне резултате показала је психотерапија, која може укључити и лекове, као што су неуролептици, нпр. Халоперидол код лечења симптома параноје и анксиолитици за лечење симптома анксиозности. Од психотерапија највише обећава асертивни тренинг и бихевиорална терапија.

Извори

Др Павле Ковачевић, Психологија Личности, стр. 23

Види још

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).