Пређи на садржај

Хронични бол

С Википедије, слободне енциклопедије
Хронични бол
Класификација и спољашњи ресурси

Хронични бол је непријатно, индивидуално, субјективно, сензорно и емоционално искуство везано за актуелну хроничну болест, најчешће непознате етиологије. Хронични бол, за разлику од акутног, траје најмање 3 месеца, што је дуже, него очекивано време за оздрављење ткивна и резолуцију болести. Имајући у виду да је бол индивидуалан, субјективан феномен, под хроничним болом треба сматрати све оно што болесник саопшти да је за њега бол.[1]

Светска здравствена организација (СЗО) у сарадњи са ИАСП (Интернатионал Ассоциатион фор тхе Студy оф Паин) и ЕФИЦ (Еуропеан Федератион оф ИАСП цхаптерс), 2001. године су усвојиле Декларацију, којом се отклањање бола промовише као основно људско право. У Декларацији ИАСП-а и ЕФИЦ-а из 2004. године наводи се: акутни бол као симптом ткивног оштећења, а хронични бол, као болест сама по себи.[2][3]

Само се мултимодалним и мултидисциплинарним приступом лечењу хроничног бола може постићи аналгетички ефекат и минимизирати нежељене последице.[4][5][6]

Значај и последице

[уреди | уреди извор]
Значај

Хронични бол, поред физичких патњи, прате и соматске и психосоцијалне последице,[7] због зналаног нарушавања квалитет живота болесника, који пати од бола, али и оних, који заједно живе у окружењу са тим болесником. Хронични бол, умањује физичку активност, оболеле особе и доводи до слабљења мишића, нарушава функцију зглобова, изазива супресију имунског система и повећава склоности ка инфекцијама, поремећајима сна и губитак или слабљење апетита.[8]

Последице.[9]
  • Претерано коришћење система здравствене заштите (у зависности од начина лечења)
  • Ангажовање породице и других лица,
  • Неспособност за рад и изолација од друштва,
  • Склоност ка самоубиствима због анксиозности, страха, огорчење, фрустрација, беспомоћности, депресије.[10][11]

Високи материјални трошкови због директних и индиректних економских последица хроничног бола, грубо се изједначавају са трошковима, лечења малигних и срчаносудовних болести (цене медикације и здравствених услуга, одсуствовање са посла, непродуктивност на послу, финансијски терет за породицу и послодавца).[12]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Сматра се да хронични бол представља хроничну болест нервног система, при чему сензитизација има кључну улогу у испољавању хроничног бола, нарочито када је бол изазван лезијом нерва. Промене у нервном систему, клинички се могу испољити као:[13]

  • Повећан одговор на болни стимулус (хипералгезија),
  • Доживљај бола на дражи, које нормално не изазивају бол (алодинија),
  • Пролонгиран бол после пролазне болне стимулације (перзистентан бол),
  • Ширење бола изван регије повређеног ткива (пренесени бол).[14]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Дуготрајни, понављани и јаки болни надражаји могу довести до реверзибилних, а потом и иреверзибилних промена у периферном и централном нервном систему, које за последицу имају измењен одговор нервног система на болни надражај: сензитизација периферних ноцицептора и спонтано генерисање нервних импулса у периферним аферентним нервним влакнимаи и настанак централне сензитизације.[15] Централна сензитизација се испољава појачаном активацијом неурона задњих рогова кичмене мождине, а понављана или пролонгирана активност ноцицептора узрокује повећање фреквенце активације неурона и олакшање трансмисије болног надражаја. Централну сензитизацију прате и спонтана активности неурона, смањење централне инхибиције, активација неурона, који нормално реагују само на дражи мале јачине и проширење рецептивног поља неурона.

Најважнију улогу у процесу спиналне неуроналне хиперексцитабилности има глутамат, ексцитаторна аминокиселина, која активира НМДА (M-метил-D-аспартат) рецептор. Неадекватно лечен хронични бол прелази у хронични болни синдром (ХБС).

Неуропатски бол је неноцицептивни, бол који не настаје због активације ноцицептора, већ је изазван директном оштећењем или болестима соматосензорног система (постхерпетичка неуралгија, централни болни синдроми, болна мононеуропатија изазвана повредом, болна полинеуропатија, синдром комплексног регионалног бола, постоперативни болни синдроми).

Хронични нетуморски бол

[уреди | уреди извор]

Хронични нетуморски бол, је онај који није повезан са туморима (малигнитетом) и испољава се као ноцицептивни (висцерални и соматски површни и дубоки), неноцицептивни (неуропатски) и мешовит.

Соматски бол

Соматски бола настаје активацијом ноцицептора мишића, тетива, зглобова, фасција, костију. Локализован је или дифузан, туп, удружен са рефлексним спазмом мишића и системским аутономним знацима.

Висцерални бол

Ова врста бола настаје активацијом ноцицептора унутрашњих органа. Он има карактеристиеке оштрог бола, убодног карактера са пренесеном локализацијом у одређен дерматом и често је удружен са мучнином, повраћањем, презнојавањем.[16]

Неуропатски бол

Неуропатски бол је константан у виду „жарења“ или интермитентан у виду електричног удара.

Хронични нетуморски бол може настати транзицијом акутног у хронични или је узрокован различитим хроничним болним стањима: остеоаартритис, лумбосакрални бол, миофасцијални бол, фибромиалгија, главобоље, централни и периферни неуропатски бол (повреде кичмене мождине, CVI, мултипла склероза, периферне болне неуропатије, фантомски бол, ЦРПС тип I и II), хронични бол у трбуху (хронични панкреатит, иритабилни колон).

Хронични туморски бол

[уреди | уреди извор]

Туморски бол (неки га зову и канцерски бол) јавља се у свим стадијумима малигне (туморске) болести и код 14% до 100% болесника, који је са карактеристикама хроничног бола слабијег интензитета. У 25-30% болесника туморски бол је јаког интензитета. Ова врста бола изазвана је:

  • Директним дејством тумора (туморском инфилтрацијом или компресијом околних ткива),
  • Индиректним дејством малигне болести (декубиталним ранама, вирусним инфекцијама),
  • Придруженом немалигном болешћу (дијабетесна полинеуропатија, главобоље, реуматоидни артритис),
  • Антинеопластичном терапијом.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Тарапјија хроничног бола, код већине болесника захтева мултидисциплинарни приступ терапеута из различитих струка, који у току лечења морају имати и мултимодални приступ који је најчешће заснован не примени фармаколошких,[17] и нефармаколошких метода.[18][19][20][21][22][23]

Фармаколошки приступ лечењу хроничног бола

[уреди | уреди извор]
Аналгетици су ефикасни у терапији благог до умерено јаког хроничног бола

Неопиоидни аналгетици су ефикасни у терапији благог до умерено јаког хроничног бола.[24] Парацетамол је мање ефикасан у односу на НСАИЛ. У односу на неселективне НСАИЛ, коксиби смањују ризик од гастроинтестиналног крварења.

Примена јаких опиоида оправдана је у свим стадијумима малигне болести и индикована јачином бола: бол ≥ 5 (НРС, 0-10). Јаки опиоиди могу према јачини бола бити индиковани и код хроничног неканцерског бола ако други аналгетички третмани нису били задовољавајући.[25][26][27]

Медикаментозно лечење са коаналгетицима: антидепресиви и антиконвулзиви, део је мултимодалне (балансиране) аналгезије и прва линија за третман неуропатског бола.[28] [29]

Нефармаколошки приступ лечењу хроничног бола

[уреди | уреди извор]
Физикалне интервенције

Овим облицима терапије, најчешће се лече: фибромиалгија,[30][31][32][33][34] главобоље, функционални болни синдром,[35] мада још није потпуно изучено који тип физикалне интервенције, интензитет, трајање и прогресију коју је потребно примењивати да би се добили оптимални учинци.[36][37][38][39][40]

У нефармаколошком приступу лечења хроничног бола користе различити облици физичке енергије (топлота, хладноћа, вода, притисак, електрична струја, електромагнетно зрачење,[41] звук), за лечење хроничног бола мишићно-зглобног-коштаног порекла.[42][43]

Комплементарне и алтернативне интервенције

У лечењу бола примењују се и бројне нефармаколошке методе традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине, за чије принципе недостају научни докази, али за које постоји интересовање код болесника због њиховог вишевековног практичног искуства. У облике традиционалног (комплементарног) лечење које често служи као допуњујући облик и примењује се нпр акупунктура, когнитивно-бихевиорална терапија,[44] итд. Алтернативно лечење није допуњујуће, већ замењује конвенционално лечење (хомеопатска медицина).[45][46]

Неурохируршке процедуре
Назив процедуре Карактеристике и начин извођења неурохируршке процедуре
Периферна неуротомија
  • Метод се заснива на пресецању нерава или дорзалних ганглија.
  • Метода обично даје резултате у трајању од неколико месеци, а бол, који касније настаје има карактеристике деаферентационог бола и теже га је лечити, па се ова метода некада много коришћена (нпр за лечење тригеминалне неуралгије) сада мање примењује.
  • Индикована је код болесника који имају кратак период преживљавања (нпр болесници са болом због туморске инфилтрације неког већег нерва).
Кордотомија
  • Данас се ретко примењује и то углавном код болесника са туморским једностраним болом испод пупка.
  • Изводи се тако што се перкутаном (преко коже) или отвореном методом, пресеца латерални спиноталамички тракт кичмене мождине.
  • У случајевима када бол захвата и руке, мора се урадити кордотомија и на нивоу вратних сегмената кичмене мождине (Ц1-Ц2).
ДРЕЗ
(Дорсал Роот Ентрy Зоне)
  • ДРЕЗ је скраћеница за зону, која се налази на врху дорзалних коренова сиве масе медуле (Дорсал Роот Ентрy Зоне). То је место у коме се влакна, која преносе бол у дорзалним радиксима, спајају са интернеуроном медуле. Уколико се ова конекција прекине (нпр. због трауматске авулзије радикса) верује се да онда ДРЕЗ почиње да функционише аутономно и да то генерише деаферентациони бол.
  • Лезијом ДРЕЗ-а се у оваквим случајевима покушава прекинути или смањити бол.
  • Лезија се најчешће изводи термички (РФ термолезија), али се може извести и скалпелом, ласером, или другим методама, али оне немају прецизност прве методе.
  • Најчешће индикације су болови који настају због: авулзионе лезије плекуса брахијалиса, авулзионе лезије у пределу конуса медуле, због повреде кичмене мождине (лечи највише бол у дерматомима лезије) или због сирингомијелије.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фисхман, С. M. (2007). „Рецогнизинг Паин Манагемент ас а Хуман Ригхт: А Фирст Степ.”. Анестх Аналг. 105: 8—9. .
  2. ^ Бревик Х, Цоллет Б, Вентафридд V, Цохен Р, Галлацхер D (2006). „Сурвеy оф цхрониц паин ин Еуропе:Преваленце, импацт он даилyлифе анд треатмент.”. Еур Ј Паин. 10: 287—333. .
  3. ^ Бревик Х, Цоллет Б, Вентафридд V, Цохен Р, Галлацхер D (2006). „Сурвеy оф цхрониц паин ин Еуропе:Преваленце, импацт он даилyлифе анд треатмент”. Еур Ј Паин. 10: 287—333. .
  4. ^ Бреннан, Ф.; Царр, D. Б.; Цоусинс, M. (2007). „Паин Манагемент: Фундаментал Хуман Ригхт”. Анестх Аналг. 105: 205—221. .
  5. ^ Фисхман СМ (2007). „Рецогнизинг Паин Манагемент ас а Хуман Ригхт: А Фирст Степ”. Анестх Аналг. 105: 8—9. .
  6. ^ Мооре РА, Wиффен ПЈ, Деррy С, МцQуаy ХЈ. Габапентин фор цхрониц неуропатхиц паин анд фибромyалгиа ин адултс. Цоцхране Датабасе Сyст Рев. 2011 Мар 16. 3:ЦД007938.
  7. ^ Танг, Н. К.; Салковскис, П. M.; Ходгес, А.; et al. (март 2009). „Chronic pain syndrome associated with health anxiety: a qualitative thematic comparison between pain patients with high and low health anxiety”. Br J Clin Psychol. 48: 1—20. .
  8. ^ Ruscheweyh R, Verneuer B, Dany K, Marziniak M, Wolowski A, Colak-Ekici R; et al. (јун 2012). „Validation of the Pain Sensitivity Questionnaire in chronic pain patients”. Pain. 153 (6): 1210—8. .
  9. ^ Yasaei R, Saadabadi A. Chronic Pain Syndrome. StatPearls. 2019 Jan.
  10. ^ van Tilburg MA, Spence NJ, Whitehead WE, Bangdiwala S, Goldston DB (октобар 2011). „Chronic pain in adolescents is associated with suicidal thoughts and behaviors”. J Pain. 12 (10): 1032—9. 
  11. ^ Kroenke, K.; Bair, M. J.; Damush, T. M.; et al. (мај 2009). „Optimized antidepressant therapy and pain self-management in primary care patients with depression and musculoskeletal pain: a randomized controlled trial”. JAMA. 301 (20): 2099—110. 
  12. ^ Niv, D.; Devor, M. (2004). „Chronic Pain as a Disease in its Own Right”. Pain Practice. 4 (3): 179—81. .
  13. ^ K Singh, Manish (14. 1. 2020). „Chronic Pain Syndrome: Practice Essentials, Etiology, Patient Education”. emedicine.medscape.com. 
  14. ^ Arnold, L. M.; Choy, E; Clauw, D. J.; et al. (септембар 2016). „Fibromyalgia and Chronic Pain Syndromes: A White Paper Detailing Current Challenges in the Field”. Clin J Pain. 32 (9): 737—46. 
  15. ^ McNamara D. Cannabis for Chronic Nerve Pain: Mechanism Revealed?. Medscape Medical News. 2018 Sep 7.
  16. ^ Nygaard AS, Stedenfeldt M, Oian P, Haugstad GK (јануар 2019). „Characteristics of women with chronic pelvic pain referred to physiotherapy treatment after multidisciplinary assessment: a cross-sectional study”. Scand J Pain. .
  17. ^ Gilron I, Wajsbrot D, Therrien F, Lemay J (2011 Mar-Apr). „Pregabalin for peripheral neuropathic pain: a multicenter, enriched enrollment randomized withdrawal placebo-controlled trial”. Clin J Pain. 27 (3): 185—93.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  18. ^ Haller H, Lauche R, Sundberg T, Dobos G, Cramer H (децембар 2019). „Craniosacral therapy for chronic pain: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. BMC Musculoskelet Disord. 21 (1): 1. .
  19. ^ Brennan, F.; Carr, D. B.; Cousins, M. (2007). „Pain Management: Fundamental Human Right”. Anesth Analg. 105: 205—221. .
  20. ^ Niv, D.; Devor, M. (2004). „Chronic Pain as a Disease in its Own Right”. Pain Practice. 4 (3): 179—81. .
  21. ^ Ruehlman, L. S.; Karoly, P.; Enders, C. (фебруар 2012). „A randomized controlled evaluation of an online chronic pain self management program”. Pain. 153 (2): 319—30. 
  22. ^ Rodriguez Torres J, Cabrera Martos I, Torres Sanchez I, Ortiz Rubio A, Diaz Pelegrina A, Valenza MC (јул 2015). „Results of an active neurodynamic mobilization program in patients with fibromyalgia syndrome: a randomized controlled clinical trial”. Arch Phys Med Rehabil. 
  23. ^ Irving, G.; Jensen, M.; Cramer, M.; et al. (2009 Mar-Apr). „Efficacy and tolerability of gastric-retentive gabapentin for the treatment of postherpetic neuralgia: results of a double-blind, randomized, placebo-controlled clinical trial”. Clin J Pain. 25 (3): 185—92.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  24. ^ Gianni W, Madaio AR, Ceci M, Benincasa E, Conati G, Franchi F; et al. (април 2011). „Трансдермал бупренорпхине фор тхе треатмент оф цхрониц нонцанцер паин ин тхе олдест олд”. Ј Паин Сyмптом Манаге. 41 (4): 707—14. 
  25. ^ Калсо Е. Цлиницал Пхармацологy оф Опиоидс ин тхе Треатмент оф Паин. Ин: Цастро-Лопес Ј, Раја С, Сцхмелз,едс. Паин 2008. Ан Упдатед Ревиеw. Рефресхер Цоурсе Сyллабус. Сеаттле:ИАСП Пресс; 2008, п. 197-203.
  26. ^ Јовановић L, Простран M, Дивац Н, Жикић Љ. Превенција и лечење нежељених дејстава опиоидних аналгетика. у: Бошњак С, Белеслин ДБ, Вучковић-Ђекић Љ. едс. Фармакотерапија канцерског бола. Монографије научних скупова. Београд: АМН СЛД, сеија Б, вол 1, број 1, 2007, пп. 139-155.
  27. ^ Wасан, А. D.; Росс, Е. L.; Мицхна, Е.; et al. (фебруар 2012). „Craving of prescription opioids in patients with chronic pain: a longitudinal outcomes trial”. J Pain. 13 (2): 146—54. .
  28. ^ Sindrup SH. Clinical Pharmacology of Antiepileptics and Antidepressants in the Management of Neuropathic Pain. In: In:Castro-Lopes J, Raja S, Schmelz,eds. Pain 2008. An Updated Review. Refresher Course Syllabus. Seattle:IASP Press; 2008, p. 217-223.
  29. ^ Kanbayashi, Y.; Hosokawa, T.; Okamoto, K.; et al. (октобар 2011). „Factors Predicting Requirement of High-dose Transdermal Fentanyl in Opioid Switching From Oral Morphine or Oxycodone in Patients With Cancer Pain”. Clin J Pain. 27 (8): 664—667. 
  30. ^ Sarifakioglu B, Guzelant AY, Güzel EC, et al. Effects of 12-week combined exercise therapy on oxidative stress in female fibromyalgia patients. Rheumatol Int. 2014 Mar 9
  31. ^ Fontaine KR, Conn L, Clauw DJ. Effects of lifestyle physical activity on perceived symptoms and physical function in adults with fibromyalgia: results of a randomized trial. Arthritis Res Ther. 2010 Mar 30. 12(2):R55.
  32. ^ Thomas EN, Blotman F. Aerobic exercise in fibromyalgia: a practical review. Rheumatol Int. 2010 Mar 26. [Medline].
  33. ^ Alonso-Blanco C, Fernández-de-Las-Peñas C, Morales-Cabezas M, Zarco-Moreno P, Ge HY, Florez-García M. „Multiple active myofascial trigger points reproduce the overall spontaneous pain pattern in women with fibromyalgia and are related to widespread mechanical hypersensitivity”. Clin J Pain. 27 (5): 405—13. јун 2011. 
  34. ^ Rehm SE, Koroschetz J, Gockel U, et al. A cross-sectional survey of 3035 patients with fibromyalgia: subgroups of patients with typical comorbidities and sensory symptom profiles. Rheumatology (Oxford). 2010 Mar 17.
  35. ^ Nijs J, Van Oosterwijck J, De Hertogh W (март 2009). „Rehabilitation of chronic whiplash: treatment of cervical dysfunctions or chronic pain syndrome?”. Clin Rheumatol. 28 (3): 243—51. .
  36. ^ Mendonca, M. E.; Simis, M; Grecco, L. C.; Battistella LR; Baptista AF; Fregni F (2016). „Transcranial Direct Current Stimulation Combined with Aerobic Exercise to Optimize Analgesic Responses in Fibromyalgia: A Randomized Placebo-Controlled Clinical Trial”. Front Hum Neurosci. 10: 68. 
  37. ^ Grinberg K, Weissman-Fogel I, Lowenstein L, Abramov L, Granot M. How Does Myofascial Physical Therapy Attenuate Pain in Chronic Pelvic Pain Syndrome?. Pain Res Manag. 2019. 2019:6091257.
  38. ^ Andrade A, Vilarino GT, Sieczkowska SM, Coimbra DR, Steffens RAK, Vietta GG (март 2018). „Acute effects of physical exercises on the inflammatory markers of patients with fibromyalgia syndrome: A systematic review”. J Neuroimmunol. 316: 40—9. 
  39. ^ Rowbotham, M.; Harden, N.; Stacey, B.; et al. (децембар 1998). „Gabapentin for the treatment of postherpetic neuralgia: a randomized controlled trial”. JAMA. 280 (21): 1837—42. .
  40. ^ Durosaro, O.; Davis, M. D.; Hooten, W. M.; et al. (децембар 2008). „Intervention for erythromelalgia, a chronic pain syndrome: comprehensive pain rehabilitation center, Mayo Clinic”. Arch Dermatol. 144 (12): 1578—83. .
  41. ^ Knijnik LM, Dussan-Sarria JA, Rozisky JR, et al. Repetitive Transcranial Magnetic Stimulation for Fibromyalgia: Systematic Review and Meta-Analysis. Pain Pract. 2016 Mar.
  42. ^ Kontinen VK. Nonsteroidal Anti-Inflammatory Agents and Paracetamol (Acetaminophen). In: In:Castro-Lopes J, Raja S, Schmelz,eds. Pain 2008. An Updated Review. Refresher Course Syllabus. Seattle:IASP Press; 2008, p. 205-215
  43. ^ Masterson, T. A.; Masterson, J. M.; Azzinaro, J; Manderson, L.; Swain S; Ramasamy R (октобар 2017). „Comprehensive pelvic floor physical therapy program for men with idiopathic chronic pelvic pain syndrome: a prospective study”. Transl Androl Urol. 6 (5): 910—5. .
  44. ^ Wetherell, J. L.; Afari, N.; Rutledge, T.; et al. (септембар 2011). „А рандомизед, цонтроллед триал оф аццептанце анд цоммитмент тхерапy анд цогнитиве-бехавиорал тхерапy фор цхрониц паин”. Паин. 152 (9): 2098—107. .
  45. ^ Цолини Балдесцхи Г, Дарио А, Де Царолис Г, ет ал. Перипхерал Нерве Стимулатион ин тхе Треатмент оф Цхрониц Паин Сyндромес Фром Нерве Ињурy: А Мултицентер Обсерватионал Студy. Неуромодулатион. 2016 Нов 16.
  46. ^ Баптиста АФ, Фернандес АМБЛ, Са КН, ет ал. Латин Америцан анд Цариббеан цонсенсус он нонинвасиве централ нервоус сyстем неуромодулатион фор цхрониц паин манагемент (ЛАЦ2-НИН-ЦП). Паин Реп. 2019 Јан-Феб. 4 (1):е692.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hronični_bol&oldid=28835650”