Пређи на садржај

Hronični bol

С Википедије, слободне енциклопедије
Hronični bol
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Hronični bol je neprijatno, individualno, subjektivno, senzorno i emocionalno iskustvo vezano za aktuelnu hroničnu bolest, najčešće nepoznate etiologije. Hronični bol, za razliku od akutnog, traje najmanje 3 meseca, što je duže, nego očekivano vreme za ozdravljenje tkivna i rezoluciju bolesti. Imajući u vidu da je bol individualan, subjektivan fenomen, pod hroničnim bolom treba smatrati sve ono što bolesnik saopšti da je za njega bol.[1]

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa IASP (International Association for the Study of Pain) i EFIC (European Federation of IASP chapters), 2001. godine su usvojile Deklaraciju, kojom se otklanjanje bola promoviše kao osnovno ljudsko pravo. U Deklaraciji IASP-a i EFIC-a iz 2004. godine navodi se: akutni bol kao simptom tkivnog oštećenja, a hronični bol, kao bolest sama po sebi.[2][3]

Samo se multimodalnim i multidisciplinarnim pristupom lečenju hroničnog bola može postići analgetički efekat i minimizirati neželjene posledice.[4][5][6]

Značaj i posledice

[уреди | уреди извор]
Značaj

Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatske i psihosocijalne posledice,[7] zbog znalanog narušavanja kvalitet života bolesnika, koji pati od bola, ali i onih, koji zajedno žive u okruženju sa tim bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost, obolele osobe i dovodi do slabljenja mišića, narušava funkciju zglobova, izaziva supresiju imunskog sistema i povećava sklonosti ka infekcijama, poremećajima sna i gubitak ili slabljenje apetita.[8]

Posledice.[9]
  • Preterano korišćenje sistema zdravstvene zaštite (u zavisnosti od načina lečenja)
  • Angažovanje porodice i drugih lica,
  • Nesposobnost za rad i izolacija od društva,
  • Sklonost ka samoubistvima zbog anksioznosti, straha, ogorčenje, frustracija, bespomoćnosti, depresije.[10][11]

Visoki materijalni troškovi zbog direktnih i indirektnih ekonomskih posledica hroničnog bola, grubo se izjednačavaju sa troškovima, lečenja malignih i srčanosudovnih bolesti (cene medikacije i zdravstvenih usluga, odsustvovanje sa posla, neproduktivnost na poslu, finansijski teret za porodicu i poslodavca).[12]

Etiologija

[уреди | уреди извор]

Smatra se da hronični bol predstavlja hroničnu bolest nervnog sistema, pri čemu senzitizacija ima ključnu ulogu u ispoljavanju hroničnog bola, naročito kada je bol izazvan lezijom nerva. Promene u nervnom sistemu, klinički se mogu ispoljiti kao:[13]

  • Povećan odgovor na bolni stimulus (hiperalgezija),
  • Doživljaj bola na draži, koje normalno ne izazivaju bol (alodinija),
  • Prolongiran bol posle prolazne bolne stimulacije (perzistentan bol),
  • Širenje bola izvan regije povređenog tkiva (preneseni bol).[14]

Patofiziologija

[уреди | уреди извор]

Dugotrajni, ponavljani i jaki bolni nadražaji mogu dovesti do reverzibilnih, a potom i ireverzibilnih promena u perifernom i centralnom nervnom sistemu, koje za posledicu imaju izmenjen odgovor nervnog sistema na bolni nadražaj: senzitizacija perifernih nociceptora i spontano generisanje nervnih impulsa u perifernim aferentnim nervnim vlaknimai i nastanak centralne senzitizacije.[15] Centralna senzitizacija se ispoljava pojačanom aktivacijom neurona zadnjih rogova kičmene moždine, a ponavljana ili prolongirana aktivnost nociceptora uzrokuje povećanje frekvence aktivacije neurona i olakšanje transmisije bolnog nadražaja. Centralnu senzitizaciju prate i spontana aktivnosti neurona, smanjenje centralne inhibicije, aktivacija neurona, koji normalno reaguju samo na draži male jačine i proširenje receptivnog polja neurona.

Najvažniju ulogu u procesu spinalne neuronalne hiperekscitabilnosti ima glutamat, ekscitatorna aminokiselina, koja aktivira NMDA (M-metil-D-aspartat) receptor. Neadekvatno lečen hronični bol prelazi u hronični bolni sindrom (HBS).

Neuropatski bol je nenociceptivni, bol koji ne nastaje zbog aktivacije nociceptora, već je izazvan direktnom oštećenjem ili bolestima somatosenzornog sistema (postherpetička neuralgija, centralni bolni sindromi, bolna mononeuropatija izazvana povredom, bolna polineuropatija, sindrom kompleksnog regionalnog bola, postoperativni bolni sindromi).

Hronični netumorski bol

[уреди | уреди извор]

Hronični netumorski bol, je onaj koji nije povezan sa tumorima (malignitetom) i ispoljava se kao nociceptivni (visceralni i somatski površni i duboki), nenociceptivni (neuropatski) i mešovit.

Somatski bol

Somatski bola nastaje aktivacijom nociceptora mišića, tetiva, zglobova, fascija, kostiju. Lokalizovan je ili difuzan, tup, udružen sa refleksnim spazmom mišića i sistemskim autonomnim znacima.

Visceralni bol

Ova vrsta bola nastaje aktivacijom nociceptora unutrašnjih organa. On ima karakteristieke oštrog bola, ubodnog karaktera sa prenesenom lokalizacijom u određen dermatom i često je udružen sa mučninom, povraćanjem, preznojavanjem.[16]

Neuropatski bol

Neuropatski bol je konstantan u vidu „žarenja“ ili intermitentan u vidu električnog udara.

Hronični netumorski bol može nastati tranzicijom akutnog u hronični ili je uzrokovan različitim hroničnim bolnim stanjima: osteoaartritis, lumbosakralni bol, miofascijalni bol, fibromialgija, glavobolje, centralni i periferni neuropatski bol (povrede kičmene moždine, CVI, multipla skleroza, periferne bolne neuropatije, fantomski bol, CRPS tip I i II), hronični bol u trbuhu (hronični pankreatit, iritabilni kolon).

Hronični tumorski bol

[уреди | уреди извор]

Tumorski bol (neki ga zovu i kancerski bol) javlja se u svim stadijumima maligne (tumorske) bolesti i kod 14% do 100% bolesnika, koji je sa karakteristikama hroničnog bola slabijeg intenziteta. U 25-30% bolesnika tumorski bol je jakog intenziteta. Ova vrsta bola izazvana je:

  • Direktnim dejstvom tumora (tumorskom infiltracijom ili kompresijom okolnih tkiva),
  • Indirektnim dejstvom maligne bolesti (dekubitalnim ranama, virusnim infekcijama),
  • Pridruženom nemalignom bolešću (dijabetesna polineuropatija, glavobolje, reumatoidni artritis),
  • Antineoplastičnom terapijom.

Terapija

[уреди | уреди извор]

Tarapjija hroničnog bola, kod većine bolesnika zahteva multidisciplinarni pristup terapeuta iz različitih struka, koji u toku lečenja moraju imati i multimodalni pristup koji je najčešće zasnovan ne primeni farmakoloških,[17] i nefarmakoloških metoda.[18][19][20][21][22][23]

Farmakološki pristup lečenju hroničnog bola

[уреди | уреди извор]
Аnalgetici su efikasni u terapiji blagog do umereno jakog hroničnog bola

Neopioidni analgetici su efikasni u terapiji blagog do umereno jakog hroničnog bola.[24] Paracetamol je manje efikasan u odnosu na NSAIL. U odnosu na neselektivne NSAIL, koksibi smanjuju rizik od gastrointestinalnog krvarenja.

Primena jakih opioida opravdana je u svim stadijumima maligne bolesti i indikovana jačinom bola: bol ≥ 5 (NRS, 0-10). Jaki opioidi mogu prema jačini bola biti indikovani i kod hroničnog nekancerskog bola ako drugi analgetički tretmani nisu bili zadovoljavajući.[25][26][27]

Medikamentozno lečenje sa koanalgeticima: antidepresivi i antikonvulzivi, deo je multimodalne (balansirane) analgezije i prva linija za tretman neuropatskog bola.[28] [29]

Nefarmakološki pristup lečenju hroničnog bola

[уреди | уреди извор]
Fizikalne intervencije

Ovim oblicima terapije, najčešće se leče: fibromialgija,[30][31][32][33][34] glavobolje, funkcionalni bolni sindrom,[35] mada još nije potpuno izučeno koji tip fizikalne intervencije, intenzitet, trajanje i progresiju koju je potrebno primenjivati da bi se dobili optimalni učinci.[36][37][38][39][40]

U nefarmakološkom pristupu lečenja hroničnog bola koriste različiti oblici fizičke energije (toplota, hladnoća, voda, pritisak, električna struja, elektromagnetno zračenje,[41] zvuk), za lečenje hroničnog bola mišićno-zglobnog-koštanog porekla.[42][43]

Komplementarne i alternativne intervencije

U lečenju bola primenjuju se i brojne nefarmakološke metode tradicionalne (komplementarne i alternativne) medicine, za čije principe nedostaju naučni dokazi, ali za koje postoji interesovanje kod bolesnika zbog njihovog viševekovnog praktičnog iskustva. U oblike tradicionalnog (komplementarnog) lečenje koje često služi kao dopunjujući oblik i primenjuje se npr akupunktura, kognitivno-bihevioralna terapija,[44] itd. Alternativno lečenje nije dopunjujuće, već zamenjuje konvencionalno lečenje (homeopatska medicina).[45][46]

Neurohirurške procedure
Naziv procedure Karakteristike i način izvođenja neurohirurške procedure
Periferna neurotomija
  • Metod se zasniva na presecanju nerava ili dorzalnih ganglija.
  • Metoda obično daje rezultate u trajanju od nekoliko meseci, a bol, koji kasnije nastaje ima karakteristike deaferentacionog bola i teže ga je lečiti, pa se ova metoda nekada mnogo korišćena (npr za lečenje trigeminalne neuralgije) sada manje primenjuje.
  • Indikovana je kod bolesnika koji imaju kratak period preživljavanja (npr bolesnici sa bolom zbog tumorske infiltracije nekog većeg nerva).
Kordotomija
  • Danas se retko primenjuje i to uglavnom kod bolesnika sa tumorskim jednostranim bolom ispod pupka.
  • Izvodi se tako što se perkutanom (preko kože) ili otvorenom metodom, preseca lateralni spinotalamički trakt kičmene moždine.
  • U slučajevima kada bol zahvata i ruke, mora se uraditi kordotomija i na nivou vratnih segmenata kičmene moždine (C1-C2).
DREZ
(Dorsal Root Entry Zone)
  • DREZ je skraćenica za zonu, koja se nalazi na vrhu dorzalnih korenova sive mase medule (Dorsal Root Entry Zone). To je mesto u kome se vlakna, koja prenose bol u dorzalnim radiksima, spajaju sa interneuronom medule. Ukoliko se ova konekcija prekine (npr. zbog traumatske avulzije radiksa) veruje se da onda DREZ počinje da funkcioniše autonomno i da to generiše deaferentacioni bol.
  • Lezijom DREZ-a se u ovakvim slučajevima pokušava prekinuti ili smanjiti bol.
  • Lezija se najčešće izvodi termički (RF termolezija), ali se može izvesti i skalpelom, laserom, ili drugim metodama, ali one nemaju preciznost prve metode.
  • Najčešće indikacije su bolovi koji nastaju zbog: avulzione lezije plekusa brahijalisa, avulzione lezije u predelu konusa medule, zbog povrede kičmene moždine (leči najviše bol u dermatomima lezije) ili zbog siringomijelije.

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fishman, S. M. (2007). „Recognizing Pain Management as a Human Right: A First Step.”. Anesth Analg. 105: 8—9. .
  2. ^ Brevik H, Collet B, Ventafridd V, Cohen R, Gallacher D (2006). „Survey of chronic pain in Europe:Prevalence, impact on dailylife and treatment.”. Eur J Pain. 10: 287—333. .
  3. ^ Brevik H, Collet B, Ventafridd V, Cohen R, Gallacher D (2006). „Survey of chronic pain in Europe:Prevalence, impact on dailylife and treatment”. Eur J Pain. 10: 287—333. .
  4. ^ Brennan, F.; Carr, D. B.; Cousins, M. (2007). „Pain Management: Fundamental Human Right”. Anesth Analg. 105: 205—221. .
  5. ^ Fishman SM (2007). „Recognizing Pain Management as a Human Right: A First Step”. Anesth Analg. 105: 8—9. .
  6. ^ Moore RA, Wiffen PJ, Derry S, McQuay HJ. Gabapentin for chronic neuropathic pain and fibromyalgia in adults. Cochrane Database Syst Rev. 2011 Mar 16. 3:CD007938.
  7. ^ Tang, N. K.; Salkovskis, P. M.; Hodges, A.; et al. (март 2009). „Chronic pain syndrome associated with health anxiety: a qualitative thematic comparison between pain patients with high and low health anxiety”. Br J Clin Psychol. 48: 1—20. .
  8. ^ Ruscheweyh R, Verneuer B, Dany K, Marziniak M, Wolowski A, Colak-Ekici R; et al. (јун 2012). „Validation of the Pain Sensitivity Questionnaire in chronic pain patients”. Pain. 153 (6): 1210—8. .
  9. ^ Yasaei R, Saadabadi A. Chronic Pain Syndrome. StatPearls. 2019 Jan.
  10. ^ van Tilburg MA, Spence NJ, Whitehead WE, Bangdiwala S, Goldston DB (октобар 2011). „Chronic pain in adolescents is associated with suicidal thoughts and behaviors”. J Pain. 12 (10): 1032—9. 
  11. ^ Kroenke, K.; Bair, M. J.; Damush, T. M.; et al. (мај 2009). „Optimized antidepressant therapy and pain self-management in primary care patients with depression and musculoskeletal pain: a randomized controlled trial”. JAMA. 301 (20): 2099—110. 
  12. ^ Niv, D.; Devor, M. (2004). „Chronic Pain as a Disease in its Own Right”. Pain Practice. 4 (3): 179—81. .
  13. ^ K Singh, Manish (14. 1. 2020). „Chronic Pain Syndrome: Practice Essentials, Etiology, Patient Education”. emedicine.medscape.com. 
  14. ^ Arnold, L. M.; Choy, E; Clauw, D. J.; et al. (септембар 2016). „Fibromyalgia and Chronic Pain Syndromes: A White Paper Detailing Current Challenges in the Field”. Clin J Pain. 32 (9): 737—46. 
  15. ^ McNamara D. Cannabis for Chronic Nerve Pain: Mechanism Revealed?. Medscape Medical News. 2018 Sep 7.
  16. ^ Nygaard AS, Stedenfeldt M, Oian P, Haugstad GK (јануар 2019). „Characteristics of women with chronic pelvic pain referred to physiotherapy treatment after multidisciplinary assessment: a cross-sectional study”. Scand J Pain. .
  17. ^ Gilron I, Wajsbrot D, Therrien F, Lemay J (2011 Mar-Apr). „Pregabalin for peripheral neuropathic pain: a multicenter, enriched enrollment randomized withdrawal placebo-controlled trial”. Clin J Pain. 27 (3): 185—93.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  18. ^ Haller H, Lauche R, Sundberg T, Dobos G, Cramer H (децембар 2019). „Craniosacral therapy for chronic pain: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials”. BMC Musculoskelet Disord. 21 (1): 1. .
  19. ^ Brennan, F.; Carr, D. B.; Cousins, M. (2007). „Pain Management: Fundamental Human Right”. Anesth Analg. 105: 205—221. .
  20. ^ Niv, D.; Devor, M. (2004). „Chronic Pain as a Disease in its Own Right”. Pain Practice. 4 (3): 179—81. .
  21. ^ Ruehlman, L. S.; Karoly, P.; Enders, C. (фебруар 2012). „A randomized controlled evaluation of an online chronic pain self management program”. Pain. 153 (2): 319—30. 
  22. ^ Rodriguez Torres J, Cabrera Martos I, Torres Sanchez I, Ortiz Rubio A, Diaz Pelegrina A, Valenza MC (јул 2015). „Results of an active neurodynamic mobilization program in patients with fibromyalgia syndrome: a randomized controlled clinical trial”. Arch Phys Med Rehabil. 
  23. ^ Irving, G.; Jensen, M.; Cramer, M.; et al. (2009 Mar-Apr). „Efficacy and tolerability of gastric-retentive gabapentin for the treatment of postherpetic neuralgia: results of a double-blind, randomized, placebo-controlled clinical trial”. Clin J Pain. 25 (3): 185—92.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ).
  24. ^ Gianni W, Madaio AR, Ceci M, Benincasa E, Conati G, Franchi F; et al. (април 2011). „Transdermal buprenorphine for the treatment of chronic noncancer pain in the oldest old”. J Pain Symptom Manage. 41 (4): 707—14. 
  25. ^ Kalso E. Clinical Pharmacology of Opioids in the Treatment of Pain. In: Castro-Lopes J, Raja S, Schmelz,eds. Pain 2008. An Updated Review. Refresher Course Syllabus. Seattle:IASP Press; 2008, p. 197-203.
  26. ^ Jovanović L, Prostran M, Divac N, Žikić Lj. Prevencija i lečenje neželjenih dejstava opioidnih analgetika. u: Bošnjak S, Beleslin DB, Vučković-Đekić Lj. eds. Farmakoterapija kancerskog bola. Monografije naučnih skupova. Beograd: AMN SLD, seija B, vol 1, broj 1, 2007, pp. 139-155.
  27. ^ Wasan, A. D.; Ross, E. L.; Michna, E.; et al. (фебруар 2012). „Craving of prescription opioids in patients with chronic pain: a longitudinal outcomes trial”. J Pain. 13 (2): 146—54. .
  28. ^ Sindrup SH. Clinical Pharmacology of Antiepileptics and Antidepressants in the Management of Neuropathic Pain. In: In:Castro-Lopes J, Raja S, Schmelz,eds. Pain 2008. An Updated Review. Refresher Course Syllabus. Seattle:IASP Press; 2008, p. 217-223.
  29. ^ Kanbayashi, Y.; Hosokawa, T.; Okamoto, K.; et al. (октобар 2011). „Factors Predicting Requirement of High-dose Transdermal Fentanyl in Opioid Switching From Oral Morphine or Oxycodone in Patients With Cancer Pain”. Clin J Pain. 27 (8): 664—667. 
  30. ^ Sarifakioglu B, Guzelant AY, Güzel EC, et al. Effects of 12-week combined exercise therapy on oxidative stress in female fibromyalgia patients. Rheumatol Int. 2014 Mar 9
  31. ^ Fontaine KR, Conn L, Clauw DJ. Effects of lifestyle physical activity on perceived symptoms and physical function in adults with fibromyalgia: results of a randomized trial. Arthritis Res Ther. 2010 Mar 30. 12(2):R55.
  32. ^ Thomas EN, Blotman F. Aerobic exercise in fibromyalgia: a practical review. Rheumatol Int. 2010 Mar 26. [Medline].
  33. ^ Alonso-Blanco C, Fernández-de-Las-Peñas C, Morales-Cabezas M, Zarco-Moreno P, Ge HY, Florez-García M. „Multiple active myofascial trigger points reproduce the overall spontaneous pain pattern in women with fibromyalgia and are related to widespread mechanical hypersensitivity”. Clin J Pain. 27 (5): 405—13. јун 2011. 
  34. ^ Rehm SE, Koroschetz J, Gockel U, et al. A cross-sectional survey of 3035 patients with fibromyalgia: subgroups of patients with typical comorbidities and sensory symptom profiles. Rheumatology (Oxford). 2010 Mar 17.
  35. ^ Nijs J, Van Oosterwijck J, De Hertogh W (март 2009). „Rehabilitation of chronic whiplash: treatment of cervical dysfunctions or chronic pain syndrome?”. Clin Rheumatol. 28 (3): 243—51. .
  36. ^ Mendonca, M. E.; Simis, M; Grecco, L. C.; Battistella LR; Baptista AF; Fregni F (2016). „Transcranial Direct Current Stimulation Combined with Aerobic Exercise to Optimize Analgesic Responses in Fibromyalgia: A Randomized Placebo-Controlled Clinical Trial”. Front Hum Neurosci. 10: 68. 
  37. ^ Grinberg K, Weissman-Fogel I, Lowenstein L, Abramov L, Granot M. How Does Myofascial Physical Therapy Attenuate Pain in Chronic Pelvic Pain Syndrome?. Pain Res Manag. 2019. 2019:6091257.
  38. ^ Andrade A, Vilarino GT, Sieczkowska SM, Coimbra DR, Steffens RAK, Vietta GG (март 2018). „Acute effects of physical exercises on the inflammatory markers of patients with fibromyalgia syndrome: A systematic review”. J Neuroimmunol. 316: 40—9. 
  39. ^ Rowbotham, M.; Harden, N.; Stacey, B.; et al. (децембар 1998). „Gabapentin for the treatment of postherpetic neuralgia: a randomized controlled trial”. JAMA. 280 (21): 1837—42. .
  40. ^ Durosaro, O.; Davis, M. D.; Hooten, W. M.; et al. (децембар 2008). „Intervention for erythromelalgia, a chronic pain syndrome: comprehensive pain rehabilitation center, Mayo Clinic”. Arch Dermatol. 144 (12): 1578—83. .
  41. ^ Knijnik LM, Dussan-Sarria JA, Rozisky JR, et al. Repetitive Transcranial Magnetic Stimulation for Fibromyalgia: Systematic Review and Meta-Analysis. Pain Pract. 2016 Mar.
  42. ^ Kontinen VK. Nonsteroidal Anti-Inflammatory Agents and Paracetamol (Acetaminophen). In: In:Castro-Lopes J, Raja S, Schmelz,eds. Pain 2008. An Updated Review. Refresher Course Syllabus. Seattle:IASP Press; 2008, p. 205-215
  43. ^ Masterson, T. A.; Masterson, J. M.; Azzinaro, J; Manderson, L.; Swain S; Ramasamy R (октобар 2017). „Comprehensive pelvic floor physical therapy program for men with idiopathic chronic pelvic pain syndrome: a prospective study”. Transl Androl Urol. 6 (5): 910—5. .
  44. ^ Wetherell, J. L.; Afari, N.; Rutledge, T.; et al. (септембар 2011). „A randomized, controlled trial of acceptance and commitment therapy and cognitive-behavioral therapy for chronic pain”. Pain. 152 (9): 2098—107. .
  45. ^ Colini Baldeschi G, Dario A, De Carolis G, et al. Peripheral Nerve Stimulation in the Treatment of Chronic Pain Syndromes From Nerve Injury: A Multicenter Observational Study. Neuromodulation. 2016 Nov 16.
  46. ^ Baptista AF, Fernandes AMBL, Sa KN, et al. Latin American and Caribbean consensus on noninvasive central nervous system neuromodulation for chronic pain management (LAC2-NIN-CP). Pain Rep. 2019 Jan-Feb. 4 (1):e692.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hronični_bol&oldid=28835650”