Хронологија прављења експлозива
Изглед
Ово је временска линија развијања и прављења експлозива.
Временска линија
[уреди | уреди извор]Година(е) | Догађај | Извор |
---|---|---|
1. миленијум | Развијен је барут, први експлозив. | [1][2] |
1040 - 1044 | Књига Вујинг Зонгиао садржи три формуле за барут, прву такву референцу. | |
1267 | Опус Мајус Роџера Бекона садржи прву европску референцу о баруту. | [3] |
1659 | Амонијум нитрат је први синтетизовао Јохан Рудолф Глаубер; није коришћен као експлозив до Првог светског рата. | [4] |
1745 | Вилијам Вотсон показује да електрична варница може да запали барут, демонстрирајући први детонатор. | [5] |
1845 | Нитроцеллулосе ис инвентед бy Цхристиан Сцхоенбеин. | [6] |
1846 | Нитроцелулозу је изумео Кристијан Шонбајн. | [7][8] |
1863 | ТНТ је изумео Џулијус Вилбранд, али се користи само као жута боја. | [9] |
Сеп 3, 1864 | Експлозија нитроглицерина у фабрици Имануела Нобела убила је најмлађег брата Алфреда Нобела Емила Оскара Нобела и пет других радника фабрике. | [8][10] |
Нов 28, 1864 | Алфред Нобел оснива своју прву компанију, Нитроглицерин Актиеболагет, првог комерцијалног произвођача нитроглицерина. | [11] |
1865 | Алфред Нобел развија детонатор користећи живин фулминат у бакарној капсули за детонацију нитроглицерина. | [8] |
1866 | Динамит је изумео Алфред Нобел мешањем нитроглицерина са силицијум диоксидом. То је први експлозив за безбедно управљање јачи од барута. | [12] |
1867 | Употреба амонијум нитрата у експлозивима је патентирана у Шведској. | [13] |
1875 | Гелигнит, први пластични експлозив, изумео је Алфред Нобел. | [14][13] |
1884 | Паул Марие Еугене Виеилле креира Поудре Б, први практични бездимни барут. | [6] |
1891 | Експлозивна својства ТНТ-а открио је Карл Хаусерман. | [9] |
1894 | ПЕТН је патентирао Рхеинисцх-Вестфалисцхе Спренгстофф АГ. | [15] |
1898 | РДX је изумео Георг Фридрих Хенинг, али није коришћен до Другог светског рата. | [16] |
1906 | Дунит је изумео мајор америчке војске Беверли V. Дан. | |
1908 | Први детонирајући кабл, оловна цев пуњена ТНТ-ом, патентирана је у Француској. | [17] |
Дец 6, 1917 | Експлозија у Халифаксу: Терет ТНТ-а, пикринске киселине, бензола и памука на броду експлодира након судара, убивши најмање 1.782 људи. Била је то највећа вештачка експлозија у то време. | [18] |
Апр 16, 1947 | Катастрофа у Тексас Ситију: 2.100 метричких тона амонијум нитрата на усидреном броду експлодирало, убивши најмање 581 особу, што је најсмртоноснија индустријска несрећа у историји САД. | [19] |
1952 | Семтекс, пластични експлозив опште намене који садржи РДX и ПЕТН, изумео је Станислав Бребера. | [20] |
1955 | АНФО је развијен, који се састоји од 94% амонијум нитрата. | [6] |
1956 | C-4 је развијен као део Композиције C породице пластичних експлозива; садржи 91% РДX. | |
Ауг 4, 2020 | Експлозија у Бејруту: Експлодира велика количина амонијум нитрата, узрокујући најмање 218 смртних случајева. | [21] |
Види још
[уреди | уреди извор]- Историја барута
- Временски оквир доба барута
- Највеће вештачке ненуклеарне експлозије
- Списак катастрофа са амонијум нитратом
- Списак експлозива коришћених током Другог светског рата
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Падманабхан 2019, стр. 59.
- ^ Романе 2020, стр. 220.
- ^ „Рогер Бацон | Пхилосопхy, Биограпхy, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-05-12. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Тхе деадлy хисторy оф аммониум нитрате, тхе еxплосиве линкед то тхе Беирут бласт”. Сциенце (на језику: енглески). 2020-08-06. Архивирано из оригинала 20. 3. 2021. г. Приступљено 2023-06-27.
- ^ Роyал Социетy (Греат Бритаин); Бритаин), Роyал Социетy (Греат; Хуттон, Цхарлес; Матy, Паул Хенрy; Пеарсон, Рицхард; Схаw, Георге; Стуарт, Алеxандер; Бритаин), Роyал Социетy (Греат; Бритаин), Роyал Социетy (Греат (1744). Пхилосопхицал трансацтионс оф тхе Роyал Социетy оф Лондон. 43. Лондон: Роyал Социетy оф Лондон.
- ^ а б в „Еxплосиве - Нитрамон, Нитрамеx, анд Смокелесс Поwдер | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ Магазине, Смитхсониан; Есцхнер, Кат. „Тхе Ман Wхо Инвентед Нитроглyцерин Wас Хоррифиед Бy Дyнамите”. Смитхсониан Магазине (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ а б в „Еxплосиве - Блацк Поwдер, Гунпоwдер, Глазинг, анд Сафетy Фусе | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ а б Сзондy, Давид (2018-06-15). „Неw еxплосиве цоулд рендер тоxиц ТНТ обсолете”. Неw Атлас (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Алфред Нобел'с Индустриал Ацтивитиес ин Винтервикен”. НобелПризе.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Алфред Нобел – Дyнамит” (на језику: шведски). Сwедисх Натионал Мусеум оф Сциенце анд Тецхнологy. Архивирано из оригинала 3. 10. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2017.
- ^ „Алфред Нобел Wас тхе Инвентор оф Тхис Еxплосиве Субстанце”. ТхоугхтЦо (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ а б „Еxплосиве - Нитроглyцерин, Аммониум Нитрате, анд ТНТ Исомерс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Хоw то хандле гелигните”. Wиред УК (на језику: енглески). ИССН 1357-0978. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „ПЕТН | цхемицал цомпоунд | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ „РДX | еxплосиве | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-06-16. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Еxплосиве - Детонатинг Цорд, Примацорд, ТНТ, анд Схапед Цхарге | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Халифаx Еxплосион”. Маритиме Мусеум оф тхе Атлантиц. 2013-02-01. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Теxас Цитy еxплосион оф 1947 | индустриал дисастер, Теxас Цитy, Теxас, Унитед Статес [1947] | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2023-06-06. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Цзецх инвентионс тхат тоок тхе wорлд бy сторм: тхе верзатилка, тхе патентка анд Семтеx”. Цзецх Пресиденцy оф тхе Цоунцил оф тхе Еуропеан Унион (на језику: енглески). 2022-12-07. Приступљено 2023-06-27.
- ^ „Беирут еxплосион: Wхат wе кноw со фар”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 2020-08-05. Приступљено 2023-06-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Падманабхан, Тхану (2019), Тхе Даwн оф Сциенце: Глимпсес фром Хисторy фор тхе Цуриоус Минд
- Романе, Јулиан (2020), Тхе Фирст & Сецонд Италиан Wарс 1494-1504