Пређи на садржај

Експлозије у Бејруту 2020.

Координате: 33° 54′ 04″ С; 35° 31′ 08″ И / 33.901° С; 35.519° И / 33.901; 35.519
С Википедије, слободне енциклопедије
Експлозије у Луци Бејрут 2020.
Време18:08 EEST (друга експлозија)
Датум4. август 2020. (2020-08-04)
ЛокацијаЛука Бејрут, Бејрут, Либан
Координате33° 54′ 04″ С; 35° 31′ 08″ И / 33.901° С; 35.519° И / 33.901; 35.519
Типексплозија амонијум нитрата
Умрлих207
Повређених6500+
Несталих9
Материјална штетавише од 15 милијарди долара
Расељених~300.000

Експлозије у Бејруту 2020. године избиле су 4. августа у Бејруту, главном граду Либана.[1][2] Експлозије су се догодиле у бејрутској луци а од последица исте је најмање 207 људи погинуло и 6500 повређено. Велики број људи се воде као нестали пошто су остали заробљени у рушевинама после експлозије.[3][2] Најмање 300.000 људи нашло се на улици јер су им куће уништене а материјална штета премашује десет милијарди америчких долара.[2][4] Влада Либана је прогласила три дана жалости и ванредно стање на три недеље.

Узрок експлозије највероватније је вишегодишња непажња око складиштења експлозивног материјала у бејрутској луци. Експлодирало је 2750 тона амонијум нитрата, који је био ускладиштен у луци од 2013. године, без већег надзора. Експлозија је била равна земљотресу јачине 3,5 степени по Рихтеровој скали а чуо се и осетио чак до Кипра.[5] Била је присутна и велика количина отровних гасова у ваздуху на месту експлозије због чега су тамошње власти препоручиле локалном становништву ношење маски и боравак у затвореном простору.[2][6][7]

Дана 10. августа 2020, Влада Либана је поднела оставку након таласа демонстрација.[8]

Позадина

[уреди | уреди извор]
Лука Бејрут на карти Либана
Лука Бејрут
Лука Бејрут
Место катастрофе на карти Либана.

Либан је увелико пре експлозије пролазио кроз велике проблеме; држава се налазила у економској кризи (највећој још од Либанског грађанског рата), која се посебно одразила на валуту, а стопа сиромаштва у држави је порасла на преко 50%. Осим тога, пандемија вируса корона је преплавила многе болнице у земљи што је узроковало несташицу лекова и медицинске опреме.[9][2][10]

Октобра 2019. године у најмање 70 градова у Либану одржавани су протести против корупције у држави, строгих мера штедње и недостатка основне инфраструктуре. Демонстрације су натерале тадашњег премијера Сада Харија да поднесе оставку. Међутим, ни после тога се ништа значајно није променило — економска криза се продубљавала а цене намирница порасле су до 80%. Око половина државе живело је испод границе сиромаштва, а 35% људи је било незапослено. Укупан национални дуг износио је 92 милијарде долара, што је чинило око 170% државног бруто домаћег производа (БДП).[11]

Лука Бејрут је главна лука у граду и кроз њу годишње прође готово 3000 бродова а у власништву је либанске владе. У саставу луке је било 16 пристаништа, 12 складишта и силос за жито. Један део луке чинила је тамошња поморска база.[12]

Узрок

[уреди | уреди извор]

Експлозије

[уреди | уреди извор]

Штета и последице

[уреди | уреди извор]

Жртве

[уреди | уреди извор]

Реакције

[уреди | уреди извор]

Реакције у Либану

[уреди | уреди извор]

Двојица званичника у либанској влади су поднели оставку после експлозија; народни посланик Марван Хамадех и амбасадорка у Јордану Џордан Чамон сматрајући да је катастрофа показала да су неопходне промене у руководству.[13][14]

У оквиру истраге либанске владе, укупно је ухапшено 21 особа које се сматрају одговорним за катастрофу. Међу њима је и генерални директор царинске управе.[13][15][8]

Шестог августа избиле су демонстрације у Бејруту. Многи демонстранти су изјавили да је директан узрок експлозија немарност власти. Такође су оптужили владу за корупцију и лоше руковођење државом. Они захтевају, између осталог, и оставку председника државе. Локална полиција је бацала и сузавце на неколико окупљених демонстраната испред либанске скупштине. Критике на рачун либанских власти стигле су од међународне заједнице која је најавила конференцију како би се помогло Либану, али и у реформи владе, коју заједница сматра одговорну.[13][14]

Председник Либана Мишел Аун изјавио је да ће почети истрага о експлозији како би се открило да ли је она последица спољног уплитања или је у питању само немар или несрећа.[16] Специјални тим Интерпола такође ће учествовати у истрази.[17]

Реакције у свету

[уреди | уреди извор]

Многе државе упутиле су Либанској Републици речи подршке и саучешћа. Саучешћа су исказали званичници САД, УК, Немачке, Италије, Србије, Израела, Ирана, Ирака, Катара, Египта, Јордана, Саудијске Арабије и др. Разне државе су такође понудиле и послале хуманитарну помоћ Бејруту и Либану.[18] Француска ће организовати међународну конференцију за помоћ Либану, а кључну улогу ће преузети Светска банка и УН с пакетом финансијске помоћи.[14]

Једна од држава која је понудила помоћ је Израел чији су лидери раније демантовали наводе да је та земља имала везе с експлозијама.[19]

Министарство иностраних послова Немачке саопштило је да је особље немачке амбасаде повређено у експлозији као и да је сама зграда амбасаде оштећена. Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да ће Немачка упутити помоћ Либану.[18]

Француски председник Емануел Макрон лично је посетио Бејрут 6. августа; уједно је и први светски лидер који је посетио Бејрут након несреће.[13]

Државе и организације које су послале помоћ

[уреди | уреди извор]
Градска кућа у Тел Авиву 5. августа.
  •  Француска — Француски председник Емануел Макрон изјавио је да ће Француска послати екипе цивилне заштите и хитне помоћи као и неколико тона медицинске опреме у Бејрут.[7]
  •  Русија — Министарство за ванредне ситуације Русије послаће у Бејрут мобилну болницу с лекарима као и спасиоце, стручњаке (руске службе за фитосанитарни надзор) с лабораторијом за откривање нове коронавирусне инфекције.[20]
  •  Израел —
  •  Турска —
  •  Азербејџан — Азербејџанска Република донираће милион долара хуманитарне помоћи.[21]
  •  Јерменија —
  •  САД — Амерички председник Доналд Трамп објавио је да су три велика авиона на путу према Либану са медицинским особљем и производима, водом и храном.[22]
  •  Канада —
  •  Уједињено Краљевство — УК је најавила да ће помоћи Бејруту с пет милиона фунти и да ће обезбедити медицинску помоћ као и помоћ у потрази за преживелима, изјавио је британски министар спољних послова Доминик Раб.[23]
  •  Аустралија — Држава Аустралија најавила је да ће дати 1,4 милиона долара за хуманитарну подршку Бејруту. Аустралијска министарка спољних послова Мариза Пејн је најавила да ће се новац уложити у Светски програм хране и Црвени крст како би се обезбедила храна, медицинска помоћ и основна добра становништву Бејрута. Амбасада Аустралије је такође оштећена у експлозији.[24]
  •  Кина —
  •  Холандија — Холандија ће послати укупно 67 људи, међу којима су лекари, полицајци и ватрогасци, у Бејрут.[24]
  •  Немачка — Немачка ће послати 47 спасилаца у Бејрут.[24]
  •  Србија — Председник Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа председнику Либана, Мишелу Ауну, поводом експлозије, и навео да је Србија спремна, ако је потребно и у оквиру својих могућности, пружи помоћ у отклањању последица разарања главног града Либана.[25]
  •  Хрватска — Република Хрватска ће послати више од 120.000 евра помоћи.[22]
  •  Европска унија — Европска унија ангажовала је систем за цивилну заштиту како би се скупила опрема и људство да би се помогло главном граду Либана. Планирано је да се пошаље више од 100 ватрогасаца с возилима и псима трагачима као и опремом за налажење људи затрпани у рушевинама. Чешка Република, Француска, Немачка, Грчка, Пољска и Холандија у томе учествују и очекује се да им се придруже и остале чланице.[24]
  •  Уједињене нације —
  •  Ирак — Држава ће послати у Либан шест камиона хитне медицинске помоћи као и медицински тим.[24]
  •  Јордан — Краљ Јордана Абдулах II обећао је да ће његова земља послати „пољску” болницу, специјалисте и медицинско особље.[24]
  •  Катар — Држава Катар ће послати „пољске” болнице у Бејрут пошто је „тамошњи здравствени систем преоптерећен”.[24]
  •  Саудијска Арабија —
  •  Сирија —
  •  УАЕ —


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Khoury, Jack; Landou, Noa (4. 8. 2020). „Massive explosion shakes Lebanese capital, buildings near Beirut port reportedly damaged”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 4. 8. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Повећава се број жртава у Бејруту након стравичне експлозије, потрага за несталима у рушевинама”. РТС. 4. 8. 2020. Приступљено 5. 8. 2020. 
  3. ^ „Beirut blast death toll hits 100 as Lebanon mourns”. www.dailystar.com.lb. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 05. 08. 2020. 
  4. ^ „Dan posle eksplozije; Guverener Bejruta: Oko 300.000 ljudi ostalo je bez doma, šteta je između tri i pet milijardi dolara”. 
  5. ^ „Grad sravnjen kao da je pala bomba — Bejrut dan posle”. 
  6. ^ „"Nećemo stati dok ne nađemo osobu odgovornu za to što se dogodilo"”. B92. 5. 8. 2020. Приступљено 5. 8. 2020. 
  7. ^ а б „Francuska šalje medicinsku pomoć i ekipe civilne zaštite u Bejrut”. N1. 5. 8. 2020. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2020. 
  8. ^ а б „Eksplozija u Bejrutu: Vlada Libana podnela ostavku”. Danas. 
  9. ^ CNN, Ghazi Balkiz, Tamara Qiblawi and Ben Wedeman. „Huge explosion rocks Beirut, injuring thousands across Lebanese capital”. CNN. Приступљено 5. 8. 2020. 
  10. ^ News, A. B. C. „Crisis hits Lebanon's hospitals, among the best in Mideast”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 5. 8. 2020. 
  11. ^ Grzeszczak, Jocelyn (6. 8. 2020). „15 godina građanskog rata, korona i ekonomska kriza u Libanu”. Блиц. Приступљено 6. 8. 2020. 
  12. ^ Grzeszczak, Jocelyn (4. 8. 2020). „What is the Port of Beirut? Everything We Know About the Site Following Deadly Explosion”. Newsweek. Приступљено 5. 8. 2020. 
  13. ^ а б в г „Eksplozija u Bejrutu: Nemiri na antivladinim protestima, policija koristila suzavac”. Danas. 7. 8. 2020. Приступљено 7. 8. 2020. 
  14. ^ а б в „Бејрут после експлозије — сузавац на антивладиним протестима”. РТС. 7. 8. 2020. Приступљено 7. 8. 2020. 
  15. ^ Rasheed, Arwa Ibrahim, Ramy Allahoum , Zaheena. „LIVE: Protests as Lebanon detains 16 over Beirut explosion”. www.aljazeera.com. Приступљено 7. 8. 2020. 
  16. ^ „Либански председник не искључује могућност спољног уплитања у експлозију у Бејруту”. РТС. Приступљено 8. 8. 2020. 
  17. ^ „Interpol šalje tim u Bejrut”. B92. Приступљено 8. 8. 2020. 
  18. ^ а б „Francuska šalje medicinsku pomoć i ekipe civilne zaštite u Bejrut”. Al Jazeera Balkans. 5. 8. 2020. Приступљено 5. 8. 2020. 
  19. ^ „Nakon eksplozije u Bejrutu, mnoge zemlje ponudile pomoć Libanu”. N1. Архивирано из оригинала 05. 08. 2020. г. Приступљено 8. 5. 2020. 
  20. ^ „Русија шаље у Бејрут пет авиона са мобилном болницом и лекарима”. Спутник Србија. Приступљено 5. 8. 2020. 
  21. ^ „Azerbaijan to provide $1M in aid to Lebanon after blast”. Anadolu Agency. 6. 8. 2020. Приступљено 8. 8. 2020. 
  22. ^ а б „Eksplozija u Bejrutu: Traže se preživeli pod ruševinama, svet šalje pomoć”. Н1. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 9. 8. 2020. 
  23. ^ „Спасиоци трагају за несталима у Бејруту, потресна сведочанства преживелих после експлозије”. РТС. Приступљено 5. 8. 2020. 
  24. ^ а б в г д ђ е „Novi bilans u Bejrutu - stradalo 135 osoba, proglašeno vanredno stanje u Libanu”. Н1. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 6. 8. 2020. 
  25. ^ „Вучић: Србија спремна да помогне Либану у отклањању последица експлозије”. rts.rs. Приступљено 5. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Експлозије у Бејруту 2020. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Експлозије_у_Бејруту_2020.&oldid=26876999”