Дан жалости
поводом дана жалости
Дан жалости је дан којим се обележава жалост заједнице поводом неког трагичног случаја, као што је смрт важне особе или несрећа са много жртава. Одлуку о обележавању дана жалости могу донети власти на свим нивоима: владе држава или федералних јединица, или локалне самоуправе. Обичај је да се на дан жалости заставе подижу на пола копља.
У Србији
[уреди | уреди извор]У Србији, проглашавање дана жалости је регулисано Законом о обележавању дана жалости. Одлуку доноси Влада Србије након тешких несрећа, смрти важног функционера или друге значајне особе, одређујући дан и дужину жалости, али не више од три дана.
Дан жалости се обележава спуштањем застава на пола копља, минутом ћутања у организацијама, предузећима и школама, прилагођавањем радио, телевизијских и сценских програма да буду прикладни жалосној прилици и штампањем новина и часописа са црно-белим насловним страницама.
Под истим условима, дан жалости могу прогласити и аутономна покрајина, град или општина, за територију јединице локалне самоуправе. Надлежна министарства спроводе надзор над спровођењем дана жалости. Лица и организације које прекрше одредбе закона могу бити кажњена новчаним казнама.[1]
Проглашени дани жалости
[уреди | уреди извор] | Овом одељку потребни су додатни извори због проверљивости. |
- 13. март 2003. — након убиства премијера Зорана Ђинђића (три дана).
- 15. август 2003. — због убиства српске деце на реци Бистрици у Гораждевцу[2]
- 21. март 2004. — због Мартовског погрома на Косову и Метохији.
- 20. април 2005. — поводом трагичне саобраћајне несреће код Жабаљског моста.
- 24. јануар 2006. - због превртања воза код Биоча (три дана).
- 17. јул 2009. — поводом саобраћајне несреће у Египту у којој је погинуло девет грађана Србије.[3]
- 5. септембар 2009. — поводом погибије седморо радника фабрике "Први партизан" у Ужицу.[4]
- 16. новембар 2009. — након смрти Патријарха српског Павла (три дана).
- 15. април 2010. — због авионске несреће у Смоленску.
- 10. април 2013. — због масакра у Великој Иванчи.
- 21. мај 2014. - због жртва мајских поплава (три дана).
- 8. август 2014. — у Суботици због убиства Тијане Јурић.
- 12. фебруар 2015. - због смрти шесторице радника из Србије у пожару на руском полуострву Јамал.
- 15. март 2015. — због пада хеликоптера који се догодио два дана раније, са седморо жртава, укључујући и бебу од пет дана.[5]
- 23. март 2016. — у знак сећања на жртве терористичких напада у Бриселу.
- 14. новембар 2020. — у Крагујевцу због смрти глумца Мирка Бабићa.[6]
- 20. новембар 2020. — након смрти Патријарха српског Иринеја (три дана).
- 21. фебруар 2021. — у Новом Саду, на дан сахране Ђорђа Балашевића.
- 27. јун 2022. — у Чачку, због четири настрадала младића у саобраћајној несрећи (два дана).[7]
- 5. мај 2023. — због вишеструког убиства у ООШ Владислав Рибникар у Београду (три дана).
- 27. септембар 2023. - због оружаног сукоба у Бањској
- 2. новембар 2024. - због погибије петнаесет особа приликом урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду (3 дана у Новом Саду и Војводини, 1 дан на нивоу републике)
- 5. јануар 2025. - због вишеструког убиства на Цетињу у Црној Гори
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Закон о обележавању дана жалости на територији Републике Србије”. Правно-информациони систем Републике Србије. 2010. Архивирано из оригинала 6. 5. 2023. г.
- ^ „Danas dan žalosti”. Nova Borba. LXXXI (227): 1. 15. 8. 2003.
- ^ „Poginulo devet građana Srbije, osmoro povređeno”. Borba. LXXXVIII (28843): 5. 17. 7. 2009.
- ^ „Ministar odbrane traži da se s barutom ubuduće radi na drugi način”. Borba. LXXXVIII (28892/93): 2—3. 5. 9. 2009.
- ^ „Дан жалости у Србији”. РТС. 15. 3. 2015. Архивирано из оригинала 6. 5. 2023. г.
- ^ „Сутра дан жалости у Крагујевцу поводом смрти глумца Мирка Бабића”. Данас. Бета. 13. 11. 2020. Архивирано из оригинала 6. 5. 2023. г.
- ^ „Данас и сутра дани жалости у Чачку”. Град Чачак. Архивирано из оригинала 14. 8. 2022. г.