Ибиси

Ибис
	Црноглави ибис (Threskiornis melanocephalus)
	Threskiornis spinicollis
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Ред:	Пелецаниформес
Породица:	Тхрескиорнитхидае
Потпородица:	Тхрескиорнитхинае; Poche, 1904
Родови
	Threskiornis Wagler, 1832; Pseudibis Hodgson, 1844; Thaumatibis Gray, 1842; Geronticus Wagler, 1832; Nipponia Reichenbach, 1853; Bostrychia Gray, 1847; Theristicus Gray, 1842; Cercibis Wagler, 1832; Mesembrinibis Peters, 1930; Phimosus Wagler, 1832; Eudocimus Wagler, 1832; Plegadis Kaup, 1829; Lophotibis Reichenbach, 1853;

Ибиси^[1]^[2]^[3] или ибеси^[3] је назив за око 26 врста дугоногих мочварних птица које чине властиту потпородицу - Тхрескиорнитхинае, унутар породице - Тхрескиорнитхидае у реду Пеликанке.^[4] Ове птице насељавају мочваре, шуме и равнице.^[5] Термин „ибис” је изведен из латинске и античке грчке речи за ову групу птица. Исто тако се јавља као научно име чапље говедарице, (Bubulcus ibis), која је погрешно идентификована 1757. године као афрички свети ражањ.^[6]

Карактеристике

Ибиси имају тело дуго од 55 до 75 цм.^[4] Живе по свим топлим крајевима света, осим острва Јужног Пацифика. Њихово станиште су плитке лагуне, језера, увале и мочваре где воле да гацају користећи своје витке дуге ноге, у потрази за малим рибама и мекушцима.^[4] Кад лете издуже врат, а ноге забаце потпуно назад, наизменично машу крилима и једре. Ибиси обично живе у великим колонијама, подижући низове чврстих гнезда по ниском грмљу или дрвећу, у које полажу три до пет јаја беле боје, понекад ишарана са смеђим мрљама.^[4]

Врсте

Најпознатије врсте

Црни ибис (Plegadis falcinellus) и његов блиски рођак бела лица амерички ибис (Plegadis chihi) имају мање тело са сјајним тамноцрвенкастим перјем. У колонијама живе по топлијим крајевима света.^[4]^[6]^[7]
Хагедаш (Bostrychia hagedash) или афрички ибис, има перје зеленкасте боје а познат је по свом гласном крештању.^[4]
Аустралски ибис (Threskiornis spinicollis) живи искључиво у Аустралији. За разлику од својих осталих сродника, он се прилагодио условима, па не живи само уз воде, храни се углавном скакавцима.^[4]
Гривасти ибис (Geronticus eremita),^[8]^[9]^[10] је угрожена врста, која живи по Северној Африци и Блиском истоку. Његов кљун и кожа на голом врату су црвенкасте боје. Колоније тих птица некад су живеле по средњој и јужној Европи, Сирији и Алжиру, од свих тих колонија преживеле су само оне у Турској и Мароку.^[4]
Јапански ибис (Nipponia Nippon) ili Crvenonogi ibis, ima potpuno belo perje sa crvenim licem i nogama. On je ugrožena vrsta, na rubu izumiranja krajem 20. veka.^[4]
Sveti ibis (Threskiornis aethiopicus), живи по јужној Арабији и Африци јужно од Сахаре, а некад је живео и по Египту, у којем је у време древног Египта био света птица. Он је висок око 75 цм, белог перја са црним вратом, главом, ногама и пегом на стражњици.^[4]
Црвени ибис (Eudocimus ruber) живи на северу Јужне Америке, а бели ибис (Eudocimus albus) по Средњој и Северној Америци.^[4]

Врсте

Bostrychia bocagei (Chapin, 1923)
Bostrychia carunculata (Ruppell, 1837)
Bostrychia hagedash (Latham, 1790)
Bostrychia olivacea (Du Bus de Gisignies, 1838)
Bostrychia rara (Rothschild, Hartert & O. Kleinschmidt, 1897)
Cercibis oxycerca (Spix, 1825)
Eudocimus albus (Linnaeus, 1758)
Eudocimus ruber (Linnaeus, 1758)
Geronticus calvus (Boddaert, 1783)
Geronticus eremita (Linnaeus, 1758)
Lophotibis cristata (Boddaert, 1783)
Mesembrinibis cayennensis (Gmelin, 1789)
Nipponia nippon (Temminck, 1835)
Phimosus infuscatus (Lichtenstein, 1823)
Plegadis chihi (Vieillot, 1817)
Plegadis falcinellus (Linnaeus, 1766)
Plegadis ridgwayi (Allen, 1876)
Pseudibis davisoni (Hume, 1875)
Pseudibis gigantea (Oustalet, 1877)
Pseudibis papillosa (Temminck, 1824)
Theristicus caerulescens (Vieillot, 1817)
Theristicus caudatus (Boddaert, 1783)
Theristicus melanopis (Gmelin, 1789)
Threskiornis aethiopicus (Latham, 1790)
Threskiornis bernieri (Bonaparte, 1855)
Threskiornis melanocephalus (Latham, 1790)
Threskiornis molucca (Cuvier, 1829)
Threskiornis solitarius (Selys-Longchamps, 1848)
Threskiornis spinicollis (Jameson, 1835)

Подврсте

Bostrychia hagedash brevirostris (Reichenow, 1907)
Bostrychia hagedash hagedash (Latham, 1790)
Bostrychia hagedash nilotica (Neumann, 1909)
Bostrychia olivacea akeleyorum (Chapman, 1912)
Bostrychia olivacea cupreipennis (Reichenow, 1903)
Bostrychia olivacea olivacea (Du Bus de Gisignies, 1838)
Bostrychia olivacea rothschildi (Bannerman, 1919)
Lophotibis cristata cristata (Boddaert, 1783)
Lophotibis cristata urschi Lavauden, 1929
Phimosus infuscatus berlepschi Hellmayr, 1903
Phimosus infuscatus infuscatus (Lichtenstein, 1823)
Phimosus infuscatus nudifrons (Spix, 1825)
Theristicus caudatus caudatus (Boddaert, 1783)
Theristicus caudatus hyperorius Todd, 1948
Theristicus melanopis branickii Berlepsch & Stolzmann, 1894
Theristicus melanopis melanopis (Gmelin, 1789)
Threskiornis bernieri abbotti (Ridgway, 1893)
Threskiornis bernieri bernieri (Bonaparte, 1855)
Threskiornis molucca molucca (Cuvier, 1829)
Threskiornis molucca pygmaeus Mayr, 1931

Галерија

Reference

^ „ibis”. Dictionary.com Unabridged. Приступљено 6. 10. 2009.
^ Fennell, C. A. M., ур. (1892). The Stanford dictionary of Anglicised words and phrases. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 453. OCLC 1354115. Приступљено 6. 10. 2009.
^ ^а ^б Pierce, Robert Morris (1910). Dictionary of Hard Words. New York: Dodd, Mead & Company. стр. 270. OCLC 4177508. Приступљено 6. 10. 2009.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Ibis” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 9. 2012.
^ Longrich, N. R.; Olson, S. L. (5. 1. 2011). „The bizarre wing of the Jamaican flightless ibis Xenicibis xympithecus: a unique vertebrate adaptation”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 278 (1716): 2333—2337. PMC 3119002 . PMID 21208965. doi:10.1098/rspb.2010.2117.
^ ^а ^б Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 201. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ Santoro, Simone; Sundar, K.S.G.; Cano-Alonso, L.S. (2019). „Glossy Ibis ecology and conservation”. SIS Conservation. 1: 1—148. ISBN 978-2-491451-01-1.
^ Gesner (1555) pp. 337–8 "Corvo sylvatico"
^ Rare Birds Yearbook 2009. England: MagDig Media Limited. 2008. стр. 114—115. ISBN 978-0-9552607-5-9.
^ Pegoraro, Karin; Föger, Manfred; Parson, Walther (октобар 2001). „First evidence of mtDNA sequence differences between Northern Bald Ibises (Geronticus eremita) of Moroccan and Turkish origin”. Journal of Ornithology. 142 (4): 425—28. S2CID 11075005. doi:10.1007/BF01651340.

Literatura

Cramp, Stanley; Perrins, C.M.; Brooks, Duncan J., ур. (1994). Handbook of the Birds of Europe, the Middle East, and North Africa: The Birds of the Western Palearctic. Oxford University Press. ISBN 978-0198546795.
Field Guide to the Birds of North America (4th изд.). National Geographic Society. 1987.
Sundar, K.S.G.; Kittur, S. (2019). „Glossy Ibis Distribution and Abundance in an Indian Agricultural Landscape: Seasonal and Annual Variations” (PDF). SIS Conservation. 1: 135—138.
Máñez, M.; et al. (2019). „Тwентy тwо yеарс оф мониторинг оф тхе Глоссy Ибис Плегадис фалцинеллус ин Доñана”. СИС Цонсерватион. 2019: 98—103.
Цхампагнон, Ј.; et al. (2019). „The Settlement of Glossy Ibis in France”. SIS Conservation. 2019: 50—55.
„Rykind af sorte ibisser i danske vådområder” (на језику: дански). Danish Ornithological Society. 20. 5. 2022. Приступљено 28. 1. 2023.
„Glossy ibis Plegadis falcinellus (Linnaeus, 1766)”. New Zealand Birds Online. Приступљено 16. 1. 2019.
Santoro, S.; Champagnon, J.; Kharitonov, S.P.; Zwarts, L.; Oschadleus, H.D.; Manez, M.; Samraoui, B.; Nedjah, R.; Volponi, S.; Cano-Alonso, L.S. (2019). „Long-distance Dispersal of the Afro-Eurasian Glossy Ibis From Ring Recoveries” (PDF). SIS Conservation. 1: 139—146.
Mourer-Chauviré, Cécile; Philippe, Michel; Guillard, Stéphane; Meyssonnier, Marcel (јул 2006). „Presence of the Northern Bald Ibis Geronticus eremita (L.) during the Holocene in the Ardèche valley, southern France”. Ibis. 148 (4): 820—23. doi:10.1111/j.1474-919X.2006.00563.x.
Boev, Zlatozar (2000). „Additional material of Geronticus balcanicus Boev, 1998, and precision of the age of the type locality” (PDF). Acta Zoologica Bulgarica. 52 (2): 53—58. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-15. г. Приступљено 2008-12-29.
Marco, Antonio Sanchez (јул 1996). „The presence of the Waldrapp Geronticus eremita (Plataleidae) in the Plio-Pleistocene boundary in Spain” (PDF). Ibis. 138 (3): 560—61. doi:10.1111/j.1474-919X.1996.tb08081.x.
Boev, Zlatozar (1998). „Presence of Bald Ibises (Geronticus Wagler, 1832) (Threskiornithidae - Aves) in the Late Pliocene of Bulgaria”. Geologica Balcanica. 28 (1–2): 45—52. doi:10.52321/GeolBalc.28.1-2.45.
Gesner, Conrad (1555). Historiæ animalium liber III qui est de auium natura. Adiecti sunt ab initio indices alphabetici decem super nominibus auium in totidem linguis diuersis: & ante illos enumeratio auium eo ordiné quo in hoc volumine continentur (на језику: латински). Zurich: Froschauer.
Serra, Gianluca; Peske, L.; Wondafrash, M. (2007). Preliminary survey of Middle Eastern Northern Bald Ibises at their recently discovered wintering grounds in Ethiopian highlands. Report, BirdLife International / Royal Society for the Protection of Birds.
Serra, Gianluca; Wondafrash, M. (2009). Eco-ethological and conservation survey of N. Bald Ibises wintering in the northern Shawa (Ethiopia) during 2008–09. Report, EWNHS / IUCN / DGCS Trust Fund pilot project, 39 pp.
Serra, Gianluca; Nahaz, M.M.; Idan M.; Peske L.; Savioli A.; Bruschini C.; Alomari K. (2009). Assessment and characterization of the Ibis Protected Area in the Palmyra Desert - a proposed 5-year management and development framework. IUCN publication.
Serra, Gianluca (2010). Northern Bald Ibis Expedition in Saudi Arabia, March 2010. Report, IUCN and National Geographic Soc., 34 pp.
G. Serra; et al. (2008). „Феединг ецологy анд бехавиоур оф ласт сурвивинг миддле еастерн Н. Балд Ибисес бреединг ин тхе Сyриан степпе”. Зоологy ин тхе Миддле Еаст. 43: 55—68. С2ЦИД 87023621. дои:10.1080/09397140.2008.10638269.
Г. Серра; et al. (2013). „Ан ассессмент оф ецологицал цондитионс анд тхреатс ат тхе Етхиопиан wинтеринг сите оф тхе ласт кноwн еастерн цолонy оф цритицаллy ендангеред Нортхерн Балд Ибис Геронтицус еремита”. Бирд Цонсерватион Интернатионал. 23 (4): 399—413. дои:10.1017/с0959270913000397 .
Г. Серра; et al. (2009). „Бреединг ецологy оф тхе ласт ориентал Н. Балд Ибисес ин тхе Сyриа десерт”. Јоурнал оф Орнитхологy. 150 (4): 769—782. С2ЦИД 26090442. дои:10.1007/с10336-009-0398-y.
Г. Серра; et al. (2015). „Аццоунтинг фор верy лоw сурвивал оф а Цритицаллy Ендангеред бирд он а мајор миграторy флywаy”. Орyx. 49 (2): 312—320. дои:10.1017/с0030605313000665 .

Спољашње везе

Ibis na portalu Encyclopædia Britannica
Ibis videos – at Internet Bird Collection
„Ибис”. Неw Интернатионал Енцyцлопедиа. 1905.

[1] „ibis”. Dictionary.com Unabridged. Приступљено 6. 10. 2009.

[2] Fennell, C. A. M., ур. (1892). The Stanford dictionary of Anglicised words and phrases. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 453. OCLC 1354115. Приступљено 6. 10. 2009.

[morris-3] а ^б Pierce, Robert Morris (1910). Dictionary of Hard Words. New York: Dodd, Mead & Company. стр. 270. OCLC 4177508. Приступљено 6. 10. 2009.

[brit-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј „Ibis” (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 23. 9. 2012.

[long-5] Longrich, N. R.; Olson, S. L. (5. 1. 2011). „The bizarre wing of the Jamaican flightless ibis Xenicibis xympithecus: a unique vertebrate adaptation”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 278 (1716): 2333—2337. PMC 3119002 . PMID 21208965. doi:10.1098/rspb.2010.2117.

[job-6] а ^б Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 201. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[Olson1981-7] Santoro, Simone; Sundar, K.S.G.; Cano-Alonso, L.S. (2019). „Glossy Ibis ecology and conservation”. SIS Conservation. 1: 1—148. ISBN 978-2-491451-01-1.

[Gesner-8] Gesner (1555) pp. 337–8 "Corvo sylvatico"

[Yearbook09-9] Rare Birds Yearbook 2009. England: MagDig Media Limited. 2008. стр. 114—115. ISBN 978-0-9552607-5-9.

[Pegoraro-10] Pegoraro, Karin; Föger, Manfred; Parson, Walther (октобар 2001). „First evidence of mtDNA sequence differences between Northern Bald Ibises (Geronticus eremita) of Moroccan and Turkish origin”. Journal of Ornithology. 142 (4): 425—28. S2CID 11075005. doi:10.1007/BF01651340.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]