Пређи на садржај

Иконоборство

С Википедије, слободне енциклопедије
„Тријумф православља“ над иконоборством под византијском царицом Теодором и њеним сином Михаилом III. Икона са краја 14 – почетка 15. века.
А паинтинг
У овом елизабетанском пропагандном делу, горњи десни угао слике приказује мушкарце заузете повлачењем и разбијањем икона, док се моћ пребацује са умирућег краља Хенрија VIII са леве стране, на његовог далеко упорнијег протестантског сина, дечака краља Едварда VI у центру.[1][2][3]
Национална галерија портрета, Лондон

Иконоборство или иконоклазам (фром Греек: стгрч. εἰκών + стгрч. κλάω)[и] је друштвено веровање у важност уништавања икона и других слика или споменика, најчешће из верских или политичких разлога. Људи који се баве или подржавају иконоклазам називају се иконокластима, што је израз који се фигуративно примењује на сваког појединца који оспорава „негована веровања или поштоване институције на основу тога да су погрешна или погубна“.[4]

Насупрот томе, онај ко дубоко поштује религиозне слике назива се (од стране иконобораца) иконопоклоником; у византијском контексту таква личност се назива иконодулом или иконофилом.[5] Иконоборство генерално не обухвата уништавање ликова одређеног владара након његове или њене смрти или свргавања, што је пракса познатија као дамнатио мемориае.

Иако иконоклазам могу да спроводе присталице различите религије, он је чешће резултат секташких спорова између фракција исте религије. Термин потиче из византијског иконоборства, борбе између заговорника и противника религиозних икона у Византијском царству од 726. до 842. године. Степени иконоборства увелико варирају међу религијама и њиховим огранцима, али су најјачи у религијама које се противе идолопоклонству, укључујући авраамске религије.[6] Ван религиозног контекста, иконоклазам се може односити на покрете за широко распрострањено уништавање симбола идеологије или узрока, као што је уништавање монархистичких симбола током Француске револуције.

Иконоборство у хришћанској историји

[уреди | уреди извор]

Познати су раштркани изрази противљења употреби слика: 305–306. године, чинило се да је Елвирски синод подржавао иконоборство; Канон 36 каже: „Слике се не смеју стављати у цркве, да не би постале објекти богослужења и обожавања.“[7][8][ии] Проскрипција је престала након уништења паганских храмова. Међутим, распрострањена употреба хришћанске иконографије почела је тек када се хришћанство све више ширило међу незнабошцима након легализације хришћанства од стране римског цара Константина (око 312. године). Током процеса христијанизације под Константином, хришћанске групе су уништиле слике и скулптуре које су изражавале политеистичку државну религију Римског царства.

Међу раним црквеним теолозима, иконокластичке тенденције су подржавали теолози као што су: Тертулијан,[9][10][11] Климент Александријски,[10] Ориген,[12][11] Лактанције,[13] Јустин Филозоф,[11] Јевсевије Кесаријски и Епифаније Кипарски.[10][14]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фром стгрч. εἰκών + κλάω. Ицоноцласм маy алсо бе цонсидеред ас а бацк-форматион фром ицоноцласт (Греек: εἰκοκλάστης). Тхе цорреспондинг Греек wорд фор ицоноцласм ис εἰκονοκλασία, еиконокласиа.
  2. ^ А поссибле транслатион ис алсо: "Тхере схалл бе но пицтурес ин тхе цхурцх, лест wхат ис wорсхиппед анд адоред схоулд бе депицтед он тхе wаллс."

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Астон, Маргарет (1993), Тхе Кинг'с Бедпост: Реформатион анд Ицонограпхy ин а Тудор Гроуп Портраит, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-48457-2 .
  2. ^ Лоацх, Јеннифер (1999), Бернард, Георге; Wиллиамс, Пенрy, ур., Едwард VI, Неw Хавен, ЦТ: Yале Университy Пресс, стр. 187, ИСБН 978-0-300-07992-0 
  3. ^ Хеарн, Карен (1995), Дyнастиес: Паинтинг ин Тудор анд Јацобеан Енгланд 1530–1630, Неw Yорк: Риззоли, стр. 75—76, ИСБН 978-0-8478-1940-9 
  4. ^ "Ицоноцласт, 2," Оxфорд Енглисх Дицтионарy; сее алсо "Ицоноцласм" анд "Ицоноцластиц."
  5. ^ „ицоно-, цомб. форм”. ОЕД Онлине. Оxфорд Университy Пресс. Приступљено 28. 3. 2019. 
  6. ^ Цроне, Патрициа. 2005. "Ислам, Јудео-Цхристианитy анд Бyзантине Ицоноцласм Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2018)." pp. 59–96 in From Kavād to al-Ghazālī: Religion, Law and Political Thought in the Near East, c. 600–1100, (Variorum). Ashgate Publishing.
  7. ^ Elvira canons, Cua, Архивирано из оригинала 2012-07-16. г., „Placuit picturas in ecclesia esse non debere, ne quod colitur et adoratur in parietibus depingatur” .
  8. ^ The Catholic Encyclopedia, „This canon has often been urged against the veneration of images as practised in the Catholic Church. Binterim, De Rossi, and Hefele interpret this prohibition as directed against the use of images in overground churches only, lest the pagans should caricature sacred scenes and ideas; Von Funk, Termel, and Henri Leclercq opine that the council did not pronounce as to the liceity or non-liceity of the use of images, but as an administrative measure simply forbade them, lest new and weak converts from paganism should incur thereby any danger of relapse into idolatry, or be scandalized by certain superstitious excesses in no way approved by the ecclesiastical authority.” 
  9. ^ Dimmick, Jeremy; Simpson, James; Zeeman, Nicolette (2002). Images, Idolatry, and Iconoclasm in Late Medieval England: Textuality and the Visual Image (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-154196-4. 
  10. ^ а б в Jensen, Robin Margaret (2013). Understanding Early Christian Art (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-95170-2. 
  11. ^ а б в Strezova, Anita (2013-11-25). „Overview on Iconophile and Iconoclastic Attitudes toward Images in Early Christianity and Late Antiquity”. Journal for the Study of Religions and Ideologies. 
  12. ^ O'Gorman, Ned (2016). The Iconoclastic Imagination: Image, Catastrophe, and Economy in America from the Kennedy Assassination to September 11 (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31023-7. 
  13. ^ Humphreys, Mike (2021). A Companion to Byzantine Iconoclasm (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-46200-7. 
  14. ^ Kitzinger, 92–93, 92 quoted

Literatura

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Иконоборство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ikonoborstvo&oldid=28949350”