Индокина
Територија | 1.938.745 км² |
Становништво | 243.201.036 (2019) |
БДП | 2.877 билиона $ (2021) |
Градови | Пном Пен Вијентијан Нејпјидо Бангкок Ханој |
Државе |
Индокина или континентална југоисточна Азија или Индокинеско полуострво, је дио континенталне територије у Југоисточној Азији. Лежи источно од Индијског потконтинента и јужно од Континенталне Кине и граничи се са Индијским океаном на западу и Тихим океаном на истоку. Обухвата земље Камбоџа, Лаос, Мјанмар (Бурма), Тајланд и Вијетнам, а понекад се укључује и Малезија.
Термин Индокина (првобитно Индо-Кина) је скован почетком деветнаестог века, наглашавајући културни утицај индијске и кинеске цивилизације на том подручју. Термин је касније усвојен као назив колоније Француска Индокина (данашња Камбоџа, Лаос и Вијетнам).
Термин
[уреди | уреди извор]Поријекло назива се обично приписује данско-француском географу Конраду Малте-Бруну, који је ову област назвао Индокином 1804. године, као и шкотском лингвисти Џону Лејдену, који је користио термин индокинески да опише становнике ове области и њихове језике 1808. године.[1]
Мишљења научника из 19. вијека о историјском утицају Кине и Индије на то подручје била су опречна. Сам термин је био контроверзан. Малте-Брун се касније залагао против његове употребе у потоњем издању своје „Универзалне географије“, образлажући да је термин пренаглашавао кинески утицај и уместо тога он је предлагао термин „Чин-Индија“.[2]
Термин Индокина је ипак већ био прихваћен и убрзо је потиснуо алтернативне термине као што су „Даља Индија“ и „Полуострво иза Ганга“. Касније, када су французи основали колонију Француска Индокина, употреба термина је постала ограниченија на француску колонију, а данас се то подручје обично назива континентална југоисточна Азија.[3]
Назив термина је повезан са културним утицајима које су на то подручје имали Кина (на Вијетнам) и Индија (на Камбоџу, Лаос и Тајланд).
Положај
[уреди | уреди извор]Континентална југоисточна Азија налази се између Сијамског (често се назива и Тајландски залив) и Тонкиншког залива, оба залива Јужнокинеског мора, које је, опет, рубно море Тихог океана (Пацифика).
У географском смислу, на полуострву су цијела Камбоџа, јужни дио Лаоса, источни дио средишњег Тајланда и средишњи и јужни дио Вијетнама, подручја југоисточно од замишљене линије између Бангкока као најзападније тачке Индокинеског и најисточније тачке Малајског полуострва, и Тонкиншког залива.
Сјеверно односно сјеверозападно од те линије, полуострво прелази у азијски континент.
Индокина се састоји од подручја следећих држава:
- у ужем смислу, само некадашња колонијална Француска Индокина:
- у ширем смислу, користи се и назив копнени дио Југоисточне Азије, што укључује:
- Полуострвски дио Малезије (Малајско полуострво, али не и малајска острва)
- Мјанмар (раније Бурма и дио Британске Индије до 1937)
- Тајланд (раније Сијам)
Острва
[уреди | уреди извор]У подручје Индокине убрајају се још и острва:
- Дао Пху Кук
- Ко Чанг
- Ко Кут
Култура
[уреди | уреди извор]Главна религија овог подручја су Теравада и Хинајана будизам,[4][5][6][7][8][9] док је ислам друга најзаступљенија релгиија.[10][11]
Континентална југоисточна Азија је културолошки у супротности спрам поморске југоисточне Азије, углавном кроз начин живота који се углавном заснива на животу и раду на копну у Индокини и начину живота везаног за мору Малајског и Филипинског архипелага, као и значајним разликама у језицима који се говоре на подручју. На простору континенталне југоисточне Азије употребљавају се различити језици али сви имају одређене типолошке сличности.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вималин Рујивацхаракул; et al., ур. (2013). Арцхитецтурализед Асиа : маппинг а цонтинент тхроугх хисторy. Хонг Конг Университy Пресс. стр. 89. ИСБН 9789888208050.
- ^ Малте-Брун, Цонрад (1827). Универсал Геограпхy, Ор, А Десцриптион оф Алл тхе Партс оф тхе Wорлд, он а Неw План, Аццординг то тхе Греат Натурал Дивисионс оф тхе Глобе: Импровед бy тхе Аддитион оф тхе Мост Рецент Информатион, Деривед фром Вариоус Соурцес : Аццомпаниед wитх Аналyтицал, Сyноптицал, анд Елементарy Таблес, Волуме 2. А. Финлеy. стр. 262–3.
- ^ Кеyес, Цхарлес Ф. (1995). Тхе голден пенинсула : цултуре анд адаптатион ин маинланд Соутхеаст Асиа (Пбк. репринт изд.). Университy оф Хаwаии Пресс. стр. 1. ИСБН 9780824816964.
- ^ „Малаyсиа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28.
- ^ „Тхаиланд”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28.
- ^ „Мyанмар”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 28. 09. 2016.
- ^ „Цамбодиа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28.
- ^ „Виетнам”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Централ Интеллигенце Агенцy. 2016-09-28.
- ^ 2008 Репорт он Интернатионал Религиоус Фреедом (Извештај). У.С. Департмент оф Стате, Буреау оф Демоцрацy, Хуман Ригхтс, анд Лабор. септембар 2008. Приступљено 2016-12-19.
- ^ СИДДИQУЕ, СХАРОН (1981). „Соме Аспецтс оф Малаy-Муслим Етхницитy ин Пенинсулар Малаyсиа”. Цонтемпорарy Соутхеаст Асиа. 3 (1): 76—87. ИССН 0129-797X. ЈСТОР 25797648. дои:10.1355/ЦС3-1Е.
- ^ „Тхе Миноритy Муслим Еxпериенце ин Маинланд Соутхеаст Асиа: А Дифферент Патх”. Роутледге & ЦРЦ Пресс (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бернард Пхилиппе Грослиер (1962). Тхе арт оф Индоцхина: инцлудинг Тхаиланд, Виетнам, Лаос анд Цамбодиа. Цроwн Публисхерс.
- Хисторy оф тхе моунтаин пеопле оф соутхерн Индоцхина уп то 1945 (Бернард Боуротте, и.е. Јацqуес Мéрy, У.С. Агенцy фор Интернатионал Девелопмент, 195?
- Моорес, Елдридге M.; Фаирбридге, Рходес Wхитморе (1997). Енцyцлопедиа оф Еуропеан анд Асиан регионал геологy. Спрингер. стр. 377. ИСБН 0-412-74040-0. Приступљено 30. 11. 2009.
- Аддингтон, Ларрy Х. (2000). Америца'с Wар ин Виетнам: А Схорт Нарративе Хисторy. Индиана Университy Пресс. стр. 30. ИСБН 0-253-21360-6. Приступљено 28. 11. 2010.
- Баилеy, Гаувин Алеxандер (2018). „Пхотос оф Еуропеан Цолониал Арцхитецтуре Ароунд тхе Wорлд”. Цолониал Арцхитецтуре Пројецт. Qуеен'с Университy ат Кингстон, Цанада. Приступљено 4. 8. 2019.
- Броцхеуx, Пиерре; Хéмерy, Даниел (2004). Индоцхине: ла цолонисатион амбигуë 1858-1954 [Индоцхина: Ан Амбигуоус Цолонизатион, 1858–1954] (на језику: француски). Ла Дéцоуверте. ИСБН 978-2-7071-3412-7.
- Цхандлер, Давид (2007). А Хисторy оф Цамбодиа (4тх изд.). Боулдер, Цолорадо: Wествиеw Пресс. ИСБН 978-0-8133-4363-1.
- Цхапуис, Осцар (1995). А Хисторy оф Виетнам: Фром Хонг Банг то Ту Дуц. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 0-313-29622-7.
- Цхапуис, Осцар (2000). Тхе Ласт Емперорс оф Виетнам: Фром Ту Дуц то Бао Даи. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-313-31170-3.
- „Тхе Цоунтрy'с Цултурал анд Тоурист Центер”. Хоцхиминх Цитy. ХЦМ Цитy Wеб. 2005. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 4. 8. 2019.
- Дуикер, Wиллиам (1976). Тхе Рисе оф Натионалисм ин Виетнам, 1900–1941. Итхаца, Неw Yорк: Цорнелл Университy Пресс. ИСБН 0-8014-0951-9.
- Дуонг, Ван Нгуyен (2008). Тхе Трагедy оф тхе Виетнам Wар: а Соутх Виетнамесе Оффицер'с Аналyсис. МцФарланд. ИСБН 978-0-7864-3285-1.
- Едwардс, Пеннy (2007). Цамбодге: Тхе Цултиватион оф а Натион, 1860–1945. Хонолулу: У оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-2923-0.
- Еррингтон, Елизабетх Јане (1990). Тхе Виетнам Wар ас хисторy: едитед бy Елизабетх Јане Еррингтон анд Б.Ј.C. МцКерцхер. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 0-275-93560-4. Приступљено 28. 11. 2010.
- Еванс, Грант (2002). А Схорт Хисторy оф Лаос. Цроw'с Нест, Аустралиа: Аллен анд Унwин. АСИН Б000МБУ21О.
- Форбес, Андреw; Хенлеy, Давид (2012). Виетнам Паст анд Пресент: Тхе Нортх (Хисторy оф Френцх цолониалисм ин Тонкин). Цхианг Маи: Цогносценти Боокс. АСИН Б006ДЦЦМ9Q.
- Харрис, Рицхард. "Индоцхина анд тхе Френцх" Хисторy Тодаy 5 (3): 84–94.
- Кахин, Георге МцТурнин; Јохн W. Леwис (1967). Тхе Унитед Статес ин Виетнам: Ан аналyсис ин дептх оф тхе хисторy оф Америца'с инволвемент ин Виетнам. Делта Боокс.
- Ллеwеллyн, Јеннифер; Јим Соутхеy; Стеве Тхомпсон (2018). „Цонqуест анд Цолонисатион оф Виетнам”. Алпха Хисторy. Алпха Хисторy. Приступљено 4. 8. 2019.
- Лоцкхарт, Бруце МцФарланд; Дуикер, Wиллиам Ј. (2010). Тхе А то З оф Виетнам. Роwман & Литтлефиелд. ИСБН 978-0-8108-7646-0. Приступљено 27. 10. 2015.
- Логевалл, Фредрик. Емберс оф Wар: Тхе Фалл оф ан Емпире анд тхе Макинг оф Америца'с Виетнам (2014). Пулитзер Призе
- Марр, Давид (1971). Виетнамесе Антицолониалисм, 1885–1925. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-01813-3.
- Марр, Давид (1982). Виетнамесе Традитион он Триал, 1920–1945. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-04180-1.
- Марр, Давид (1995). Виетнам 1945: Тхе Qуест фор Поwер. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-07833-0.
- МцЛеод, Марк (1991). Тхе Виетнамесе Респонсе то Френцх Интервентион, 1862–1874. Неw Yорк: Праегер. ИСБН 0-275-93562-0.
- Мурраy, Мартин Ј. (1980). Тхе Девелопмент оф Цапиталисм ин Цолониал Индоцхина (1870–1940). Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-04000-7.
- Невилле, Петер (2007). Бритаин ин Виетнам: Прелуде то Дисастер, 1945–6. Псyцхологy Пресс. ИСБН 978-0-415-35848-4.
- Осборне, Милтон (1969). Тхе Френцх Пресенце ин Цоцхинцхина анд Цамбодиа: Руле анд Респонсе (1859–1905). Итхаца, Неw Yорк: Цорнелл Университy Пресс. АСИН Б000К13QГО.
- Оwен, Норман Г. (2005). Тхе Емергенце Оф Модерн Соутхеаст Асиа: А Неw Хисторy – Виетнам 1700 – 1885. У оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-2890-5.
- Перкинс, Мандалеy (2006). Ханои, Адиеу: А биттерсwеет мемоир оф Френцх Индоцхина. Сyднеy: Харпер Перенниал. ИСБН 978-0-7322-8197-7.
- Петерс, Ерица (2012). Аппетитес анд Аспиратионс ин Виетнам. АлтаМира Пресс.
- Стуарт-Фоx, Мартин (1997). А Хисторy оф Лаос. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-59235-6.
- Тарлинг, Ницхолас (2001). Империалисм ин Соутхеаст Асиа: "А Флеетинг, Пассинг Пхасе". Лондон анд Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 0-415-23289-9.
- Тхомази, Аугусте (1934). Ла Цонqуêте де л'Индоцхине. Парис: Паyот.
- Тøннессон, Стеин (2010). Виетнам 1946: Хоw тхе Wар Беган. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-25602-6. Приступљено 28. 11. 2010.
- Туцхман, Барбара Wерхеим (1985). Тхе Марцх оф Фоллy: Фром Троy то Виетнам. Рандом Хоусе. ИСБН 0-345-30823-9. Приступљено 28. 11. 2010.
- Туцкер, Спенцер C. (1999). Виетнам. Университy Пресс оф Кентуцкy. стр. 29. ИСБН 0-8131-0966-3 — преко Интернет Арцхиве.
- Туллy, Јохн (2003). Франце он тхе Меконг: А Хисторy оф тхе Протецторате ин Цамбодиа, 1863–1953. Ланхам, Марyланд: Университy Пресс оф Америца. ИСБН 0-7618-2431-6.
- „Виетнам”. L'амéнагемент лингуистиqуе данс ле монде (на језику: француски).
- „Тхе Виетнам Wар Сеедс оф Цонфлицт 1945–1960”. Тхе Хисторy Плаце. 1999. Приступљено 28. 12. 2010.
- Wатсон, D. Р. (1970) "Тхе Френцх анд Индо-Цхина" Хисторy Тодаy (Ауг 1970, Вол. 20 Иссуе 8, пп. 534–542; онлине сурвеy
- Wоодсиде, Алеxандер (1976). Цоммунитy анд Револутион ин Модерн Виетнам. Бостон: Хоугхтон Миффлин. ИСБН 0-395-20367-8.
- Зиноман, Петер (2001). Тхе Цолониал Бастилле: А Хисторy оф Имприсонмент ин Виетнам, 1862–1940. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 0-520-22412-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Медији везани за чланак Индокина на Викимедијиној остави