Историја древног Израела и Јудеје
Историја древне Самарије и Јудеје је позната из неколико класичних извора као што су јудаистички Танах (у хришћанству познат као Стари Завет), Талмуд, етиопски Кебра Нагаст, списи Николаја Дамског, Артапана, Фила из Александрије и Јосифа, а уз које иду од стране археолога откривени египатски, моавски, асирски, вавилонски, израелитски и јудејски натписи.
Историја регија у којима ће касније настати државе Јудеја и Израел поставља посебне проблеме пред савремене историчаре. С обзиром на то да је та област повезана с причама и легендама записаним у Библији, постоји тенденција да се цела историја јужног Леванта прати готово искључиво из библијске перспективе науштрб пост-библијског периода. Археолошки налази из подручја се такође често гледају готово искључиво кроз библијску призму[1], што понекад отежава разумевање ове важне области у модерном археолошком контексту древног Блиског Истока као заокружене целине.
Неки сматрају да су та два главна извора историјских података у сукобу (в. Библија и историја за даље информације). У питању је прилично контроверзна тема, везана уз религију, политику и дипломатију.
Природа и прецизни датуми одређених догашаја, као и прецизност с којом се могу одредити су предмет сталних расправа. Не постоји библијски догађај чија се година може може потврдити екстерним изворима пре 9. века п. н. е. (успон Омрија, краља Израела). Сви ранији датуми су, стога, екстраполације. Надаље, сама Библија не даје лак материјал за израчунавање: углавном се не спомиње ниједан период дужи од нечијег животног века, па се хронологија мора посредно установити из неизбежне грешке које доноси заокруживање.
Цивилизације Израела
[уреди | уреди извор]Књига постанка почетак Израела припусује тројици патријарха жидовског, као и суседних арапскох, едомитских, моабитских и амонићанских народа, Авраму, Исаију и Јакову, од којих је последњи био познат и под именом Израел по коме је после добила име и земља. Јакоб, познат и као „лутајући Арамејац” (Поновљени закон 26:5), унук Аврамов, путовао је у Харан, дом својих предака, како би узео жену. Док се враћао из Харана у Канан, прешао је Јабок, притоку на арапској страни реке Јордан (Књига постанка 32:22-33). Пошто је од себе послао породицу и слуге, те се ноћи рвао с чудним човеком на месту званом Пениел те га питао за име. Као резултат назван је „Израел”, јер се „рвао с Богом”. Јаков је постао отац дванаест синова с Леом и Рахелом (ћерима Лабана), и њеним слушкињама Билхом и Зилпом. Њих дванаест су се сматрали „децом Израеловом”. Те приче о пореклу Израелита их прво смештају на источну обалу Јордана. Приче о Израелу се касније премештају на западну обалу започевши с причом о пустошењу Сихема (Књига постанка 34:1-33), након чега се брдовито подручје Канана почело сматрати историјском језгром подручја Израела.
Вилијам Ф. Олбрајт, Нелсон Глуек и Е. А. Спејсер су те приче из Књиге постанка сместили на крај средњег бронзаног доба и почетак средњег бронзаног доба, на темељу три тачке: лична имена, начина живота и обичаји.[2] Остали научници су, међутим, сугерисали касније датуме за Доба патријарха, јер се све то дуго времена била карактеристика живота на Древном Блиском Истоку. Сајрус Гордон наводи свој аргумент о успону номадског пасторализма и монтоеизма на крају доба Амане и сугерише како би се пре требао сместити у касно бронзано доба.[3] Џон Ван Сетерс, на темељу широког кориштења камила од стране филистејских краљева у Герару, новчаној привреди и куповини земљишта, сугерише како та прича припада гвозденом добу. Остали научници (посебно Мартин Нох и његови студенти) сматрају да је тешко утврдити временски оквир за Доба патријарха. Они сугеришу да важност библијских текстова сама по себи не повлачи њихову историјску утемељеност, него да су они важнији за опис израелитског друштва у гвозденом добу.
У последње време су студије анализе активације неутрона на брдским насељима Јан Гуневег, [4] а које је извео Хебрејски универзитет из Јерусалима, показале да су та насеља повезана с каменим добом I и II, али и доказе о доласку насељеника у ту област са североистока у складу с ранијим причама[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wхителам, Кеитх (1997),"Тхе Инвентион оф Анциент Исраел: Тхе Силенцинг оф Палестиниан Хисторy (Роутледге)
- ^ „Халсалл, Паул (едитор)"Интернет Анциент Хисторy Соурцебоок: Исраел"”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2014. г. Приступљено 21. 12. 2018.
- ^ Гордон, Цyрус Х. (1997), "Генесис: Wорлд оф Мyтхс анд Патриарцхс" (Неw Yорк Университy Пресс)
- ^ Арцхаеометрy, Неутрон Ацтиватион Аналyсис, Јан Гуннеwег: Тхе импортанце анд процедуре оф а нуцлеар метход апплиед то тхе Провениенце оф Поттерy то леарн тхе траде анд Интеррел...
- ^ Исраел Финкелстеин анд Неил Асхер Силберман, "Тхе Библе Унеартхед: Арцхаеологy'с Неw Висион оф Анциент Исраел анд тхе Оригин оф итс Сацред Теxтс" (2001);ISBN 978-0-684-86912-4.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Albertz, Rainer (1994) [Vanderhoek & Ruprecht 1992]. A History of Israelite Religion, Volume I: From the Beginnings to the End of the Monarchy. Westminster John Knox Press.
- Albertz, Rainer (1994) [Vanderhoek & Ruprecht 1992]. A History of Israelite Religion, Volume II: From the Exile to the Maccabees. Westminster John Knox Press.
- Albertz, Rainer (2003a). Israel in Exile: The History and Literature of the Sixth Century B.C.E. Society of Biblical Literature.
- Albertz, Rainer; Becking, Bob (2003). Yahwism After the Exile: Perspectives on Israelite Religion in the Persian Era. Koninklijke Van Gorcum.
- Becking, Bob. Law as Expression of Religion (Ezra 7–10).
- Amit, Yaira; et al. (2006). Ессаyс он Анциент Исраел ин итс Неар Еастерн Цонтеxт: А Трибуте то Надав На'аман. Еисенбраунс.
- Аверy-Пецк, Алан; et al. (2003). The Blackwell Companion to Judaism. Blackwell.
- Murphy, Frederick J. R. Second Temple Judaism.
- Barstad, Hans M. (2008). History and the Hebrew Bible. Mohr Siebeck.
- Becking, Bob (2001). Only One God? Monotheism in Ancient Israel and the Veneration of the Goddess Asherah. Sheffield Academic Press.
- Dijkstra, Meindert. El the God of Israel, Israel the People of YHWH: On the Origins of Ancient Israelite Yahwism.
- Dijkstra, Meindert. I Have Blessed You by Yahweh of Samaria and His Asherah: Texts with Religious Elements from the Soil Archive of Ancient Israel.
- Becking, Bob; Korpel, Marjo Christina Annette (1999). The Crisis of Israelite Religion: Transformation of Religious Tradition in Exilic and Post-Exilic Times. Brill.
- Niehr, Herbert. Religio-Historical Aspects of the Early Post-Exilic Period.
- Bedford, Peter Ross (2001). Temple Restoration in Early Achaemenid Judah. Brill.
- Ben-Sasson, H.H. (1976). A History of the Jewish People. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-39731-6.
- Blenkinsopp, Joseph (1988). Ezra-Nehemiah: A Commentary. Eerdmans.
- Blenkinsopp, Joseph; Lipschits, Oded (2003). Judah and the Judeans in the Neo-Babylonian Period. Eisenbrauns.
- Blenkinsopp, Joseph. Bethel in the Neo-Babylonian Period.
- Lemaire, André. Nabonidus in Arabia and Judea During the Neo-Babylonian Period.
- Blenkinsopp, Joseph (2009). Judaism, the First Phase: The Place of Ezra and Nehemiah in the Origins of Judaism. Eerdmans.
- Bloch-Smith, Elizabeth (2008). Frederick E. Greenspahn, ур. Bible, Archaeology, and the Social Sciences The Hebrew Bible: new insights and scholarship. NYU Press.
- Brett, Mark G. (2002). Ethnicity and the Bible. Brill.
- Edelman, Diana. Ethnicity and Early Israel.
- Bright, John (2000) [1959]. A History of Israel (4th изд.). Westminster John Knox Press.
- Coogan, Michael D. (1998). The Oxford History of the Biblical World. Oxford University Press.
- Stager, Lawrence E. Forging an Identity: The Emergence of Ancient Israel.
- Coogan, Michael D. (2009). A Brief Introduction to the Old Testament. Oxford University Press.
- Coote, Robert B.; Whitelam, Keith W. (1986). „The Emergence of Israel: Social Transformation and State Formation Following the Decline in Late Bronze Age Trade”. Semeia (37): 107-47.
- Davies, Philip R. (1992). In Search of Ancient Israel. Sheffield.
- Davies, Philip R. (2009). „The Origin of Biblical Israel”. Journal of Hebrew Scriptures. 9 (47). Архивирано из оригинала 28. 05. 2008. г.
- Day, John (2002). Yahweh and the Gods and Goddesses of Canaan. Sheffield Academic Press.
- Dever, William (2001). What Did the Biblical Writers Know, and When Did They Know It?. Eerdmans.
- Dever, William (2003). Who Were the Early Israelites and Where Did They Come From?. Eerdmans.
- Dever, William (2005). Did God Have a Wife?: Archaeology and Folk Religion in Ancient Israel. Eerdmans.
- Dunn, James D.G; Rogerson, John William, eds. (2003). Eerdmans commentary on the Bible. Eerdmans.
- Rogerson, John William. Deuteronomy.
- Edelman, Diana (1995). The Triumph of Elohim: From Yahwisms to Judaisms. Kok Pharos.
- Finkelstein, Israel; Silberman, Neil Asher (2001). The Bible Unearthed.
- Finkelstein, Israel; Mazar, Amihay; Schmidt, Brian B. (2007). The Quest for the Historical Israel. Society of Biblical Literature.
- Mazar, Amihay. The Divided Monarchy: Comments on Some Archaeological Issues.
- Gnuse, Robert Karl (1997). No Other Gods: Emergent Monotheism in Israel. Sheffield Academic Press.
- Golden, Jonathan Michael (2004a). Ancient Canaan and Israel: An Introduction. Oxford University Press.
- Golden, Jonathan Michael (2004b). Ancient Canaan and Israel: New Perspectives. ABC-CLIO.
- Goodison, Lucy; Morris, Christine (1998). Goddesses in Early Israelite Religion in Ancient Goddesses: The Myths and the Evidence. University of Wisconsin Press.
- Grabbe, Lester L. (2004). A History of the Jews and Judaism in the Second Temple Period. T&T Clark International.
- Grabbe, Lester L. (2008). Israel in Transition: From Late Bronze II to Iron IIa (c. 1250–850 B.C.E.). T&T Clark International.
- Killebrew, Ann E. (2005). Biblical Peoples and Ethnicity: An Archaeological Study of Egyptians, Canaanites, and Early Israel, 1300–1100 B.C.E. Society of Biblical Literature.
- King, Philip J.; Stager, Lawrence E. (2001). Life in Biblical Israel. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0-664-22148-5.
- Kuhrt, Amélie (1995). The Ancient Near East c. 3000–330 BCE. Routledge.
- Lemche, Niels Peter (1998). The Israelites in History and Tradition. Westminster John Knox Press.
- Levy, Thomas E. (1998). The Archaeology of Society in the Holy Land. Continuum International Publishing.
- LaBianca, Øystein S.; Younker, Randall W. The Kingdoms of Ammon, Moab and Edom: The Archaeology of Society in Late Bronze/Iron Age Transjordan (c. 1400–500 CE).
- Lipschits, Oded (2005). The Fall and Rise of Jerusalem. Eisenbrauns.
- Lipschits, Oded; et al. (2006). Јудах анд тхе Јудеанс ин тхе Фоуртх Центурy Б.C.Е. Еисенбраунс.
- Коттсиепер, Инго. Анд Тхеy Дид Нот Царе то Спеак Yехудит.
- Липсцхитс, Одед; Вандерхоофт, Давид. Yехуд Стамп Импрессионс ин тхе Фоуртх Центурy Б.C.Е.
- Ливерани, Марио (2005). Исраел'с Хисторy анд тхе Хисторy оф Исраел, Лондон, Еqуиноx.
- Маркое, Гленн (2000). Пхоеницианс. Университy оф Цалифорниа Пресс.
- Маyс, Јамес Лутхер; et al. (1995). Олд Тестамент Интерпретатион. Т&Т Цларке.
- Миллер, Ј. Маxwелл. Тхе Миддле Еаст анд Арцхаеологy.
- МцНутт, Паула (1999). Рецонструцтинг тхе Социетy оф Анциент Исраел. Wестминстер Јохн Кноx Пресс.
- Меррилл, Еугене Х. (1995). „Тхе Лате Бронзе/Еарлy Ирон Аге Транситион анд тхе Емергенце оф Исраел”. Библиотхеца Сацра. 152 (606): 145—62.
- Миддлемас, Јилл Анне (2005). Тхе Троублес оф Темплелесс Јудах. Оxфорд Университy Пресс.
- Миллер, Јамес Маxwелл; Хаyес, Јохн Харалсон (1986). А Хисторy оф Анциент Исраел анд Јудах. Wестминстер Јохн Кноx Пресс. ИСБН 978-0-664-21262-9.
- Миллер, Роберт D. (2005). Цхиефтаинс оф тхе Хигхланд Цланс: А Хисторy оф Исраел ин тхе 12тх анд 11тх Центуриес Б.C. Еердманс.
- Мооре, Меган Бисхоп; Келле, Брад Е. (2011). Библицал Хисторy анд Исраел'с Паст. Еердманс.
- Нодет, Éтиенне (1999) [Едитионс ду Церф 1997]. А Сеарцх фор тхе Оригинс оф Јудаисм: Фром Јосхуа то тхе Мисхнах. Схеффиелд Ацадемиц Пресс.
- Питкäнен, Пекка (2004). „Етхницитy, Ассимилатион анд тхе Исраелите Сеттлемент” (ПДФ). Тyндале Буллетин. 55 (2): 161—82. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 07. 2011. г.
- Силберман, Неил Асхер; Смалл, Давид Б. (1997). Тхе Арцхаеологy оф Исраел: Цонструцтинг тхе Паст, Интерпретинг тхе Пресент. Схеффиелд Ацадемиц Пресс.
- Хессе, Бриан; Wапнисх, Паула. Цан Пиг Ремаинс Бе Усед фор Етхниц Диагносис ин тхе Анциент Неар Еаст?.
- Смитх, Марк С. (2001). Унтолд Сториес: Тхе Библе анд Угаритиц Студиес ин тхе Тwентиетх Центурy. Хендрицксон Публисхерс.
- Смитх, Марк С.; Миллер, Патрицк D. (2002) [Харпер & Роw 1990]. Тхе Еарлy Хисторy оф Год. Еердманс.
- Рендсбург, Гарy (2008). „Исраел wитхоут тхе Библе”. Ур.: Фредерицк Е. Греенспахн. Тхе Хебреw Библе: неw инсигхтс анд сцхоларсхип. НYУ Пресс.
- Соггин, Мицхаел Ј. (1998). Ан Интродуцтион то тхе Хисторy оф Исраел анд Јудах. Паидеиа.
- Тхомпсон, Тхомас L. (1992). Еарлy Хисторy оф тхе Исраелите Пеопле. Брилл.
- Ван дер Тоорн, Карел (1996). Фамилy Религион ин Бабyлониа, Сyриа, анд Исраел. Брилл.
- Ван дер Тоорн, Карел; Бецкинг, Боб; Ван дер Хорст, Пиетер Wиллем (1999). Дицтионарy оф Деитиес анд Демонс ин тхе Библе (2д изд.). Конинклијке Брилл.
- Ваугхн, Андреw Г.; Киллебреw, Анн Е. (1992). Јерусалем ин Библе анд Арцхаеологy: Тхе Фирст Темпле Период. Схеффиелд.
- Цахилл, Јане M. Јерусалем ат тхе Тиме оф тхе Унитед Монарцхy.
- Лехман, Гуннар. Тхе Унитед Монарцхy ин тхе Цоунтрyсиде.
- Wyлен, Степхен M. (1996). Тхе Јеwс ин тхе Тиме оф Јесус: Ан Интродуцтион. Паулист Пресс.
- Зевит, Зионy (2001). Тхе Религионс оф Анциент Исраел: А Сyнтхесис оф Параллацтиц Аппроацхес. Цонтинуум.