Изоиндолин
Изглед
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
2,3-dihidro-1H-izo-indol
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ECHA InfoCard | 100.156.955 | ||
| |||
Својства | |||
C8H9N | |||
Моларна маса | 119,17 g·mol−1 | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Изоиндолин је хетероциклично органско једињење са молекулском формулом C8H9N.[3][4] Он има бицикличну структуру, која се састоји од шестоатомног прстена бензена конднезованог са петоатомским прстеном који садржи атом азота. Структура овог једињења је слична са индолином, изузев што је атом азота у позицији 2 уместо позиције 1 петоатомског прстена.
Сродна једињења[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Isoindoline