Izoindolin
| |||
| Nazivi | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC naziv
2,3-dihidro-1H-izo-indol
| |||
| Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
| ECHA InfoCard | 100.156.955 | ||
| |||
| Svojstva | |||
| C8H9N | |||
| Molarna masa | 119,17 g·mol−1 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 verifikuj (šta je   ?)
| |||
| Reference infokutije | |||
Izoindolin je heterociklično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C8H9N.[3][4] On ima bicikličnu strukturu, koja se sastoji od šestoatomnog prstena benzena kondnezovanog sa petoatomskim prstenom koji sadrži atom azota. Struktura ovog jedinjenja je slična sa indolinom, izuzev što je atom azota u poziciji 2 umesto pozicije 1 petoatomskog prstena.
Srodna jedinjenja
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Isoindoline