Пређи на садржај

Јелена Јелача

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Јелача
Јелена Јелача
Лични подаци
Датум рођења20. април 1973.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Пољесликарство

Јелена Јелача (Београд, 1973) српски је мултимедијални уметник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Уписала је 1993. године Факултет ликовних уметности у Београду и дипломирала 1998. године у класи професора Радомира Рељића.[2] Исте године је уписала постдипломске студије из области нових медија под менторством професора Драгана Јовановића. Магистрирала је 2000. године, када је постала и члан УЛУС-а и ступа у статус самосталног уметника.

Јелена Јелача се изражава кроз различите медије, сликарство, цртеж, скулптуру и анимацију. Од 2003. године, води својеврсни сликарски дневник - документује људе, места и догађаје који су на њу оставили посебан утисак. Овај пројекат је до сада резултирао са две изложбе Дневник кретања из 2009. и (По)Кретати се мора из 2014.[3]

За разлику од те документаристичке стране, Јелена има и ескапистичку, коју можда најбоље представља изложба Мексико из 2003. године: 29 слика које су илустровале атмосферу земље у којој никада није била. На први поглед ескапистички делује и, за сада неизлагани, циклус Пост-апокалиптична меланхолија, визуелно инспирисан коктелима, али како се он бави последицама загађења и уништења животне средине – приказима мутација и распадања, може се рећи да је еколошки ангажован. Друштвено ангажовану страну показала је у серији цртежа, а затим и принтова, из 2006/7 Gender Studies где се кроз интимне портрете бавила проблемима родног идентитета.

Осим класичног сликарског приступа опробала се у мултимедијалним пројектима, прво на магистарским студијама, где је тему Метаморфозе аутопортрета обрадила кроз скулптуру, плакат, инсталацију, анимацију. Много касније, вратила се мултимедији учешћем у пројекту Суперхероина (2012), који је био представљен скулптуром, фотографијом и видео радом.

Након циклуса дневничких записа, направила је два излета у другачије стилске приступе. Изложба Паралелна реалност 2017. године, једним делом, кроз симболичко-фантастичан приступ, представља одабране личности из ауторкиног окружења у маниру репрезентативног портрета, док други део преиспитује положај јединки, жена, беба и прасића, кроз друштвено политички контекст. Том серијом она заправо дубоко урања у сопствену интиму и промишљање о свету око себе и неправдама које нас окружују.[4]

Подстакнута догађањима на глобалном и локалном нивоу, серијом одабраних фрејмова из такозване златне ере југословенског филма („Кино Око”, 2019),[5] разумевајући да се домаћа публика веома емотивно везује за култне сцене и реплике, подсетила је на време када смо веровали у идеале, неговали здрав хумор, а лепо васпитање се подразумевало.[6] Укратко: на све оне давно заборављене вредности.[7]

После дуже паузе, Јелена се вратила свом препознатљивом стилу, који одликује птичја-рибље око-перспектива. Овога пута у питању је монументална слика The Truth Is Shaped In The Darkness, која представља последњу журку пред смак света. Осим референце на Нојеву барку, постоји и низ других референци. Наиме, ауторка је одлучила да сликајући, од пропасти сачува одређене људе, животиње, али и уметност овог света, све оно што је вредно спасити и сачувати.[8] Овом сликом Јелена чини сублимацију готово свих тема којима се бавила у предходним уметничким истраживањима.[9]

На групним изложбама излаже од 1994. године, а од 1996. године излаже самостално у земљи и иностранству. Заступа је галерија X Vitamin из Београда.[10] Њена дела налазе се у бројним колекцијама у земљи и иностранству.

Самосталне изложбе (избор)

[уреди | уреди извор]
  • 2023. The Truth Is Shaped In The Darkness, галерија X Витамин, Београд[9][2]
  • 2021. Кино око, слике, галерија Огранка САНУ у Новом Саду, Нови Сад
  • 2021. Пољубац, цртежи, галерија Степениште, Центар за ликовну уметност “Шуматовачка”, Београд
  • 2019. Кино око, слике, Југословенска кинотека, Београд[7][5]
  • 2018. Паралелна реалност - слике и скулптура, СКЦ Крагујевац
  • 2017. Паралелна реалност - слике и скулптура, Велика галерија Културни центар Град, Београд[4]
  • 2016. Ретровизор: Архива кретања 2003-2014.- слике, Градска галерија, Пожега
  • 2016. Ретровизор: Архива кретања 2003-2014.- слике, Ликовни салон Културног центра, Нови Сад
  • 2014. (По)Кретати се мора – слике и мултимедија, галерија О3оне, Београд[11]
  • 2012. Diario de Movimientos - уља и акрили на платну, Associacio Kultural D´Art, Барцелона, Шпанија
  • 2011. Супер хероина – мултимедијални пројекат, колаборација са Аном Јанковић и Сањом Латиновић – Charlama Depot, Сарајево
  • 2009. Дневник Кретања –уља и акрили на платну, Галерија Дома Омладине Београда, Београд[12]
  • 2003. Mexico - уља на платну, Галерија Задужбине Илије M. Коларца, Београд
  • 2002. Последње приказивање пред премазивање - портрети, уља на платну, „Royal Jazz Club“ , Београд
  • 2001. Слике и Објекти – Галерија Културног Центра, реализација награде Првог Румског Ликовног Салона, Рума
  • 2000. Метаморфозе - мултимедијални пројекат, Магистарска изложба, Галерија Факултета Ликовних Уметности, Београд
  • 1999. Другари - портрети, уља на платну, Галерија народног Универзитета „Браћа Стаменковић“, Београд
  • 1996. Јаззy арт – цртежи, Coolt Jazz Bašta „Plato“ Београд

Групне изложбе (избор)

[уреди | уреди извор]
  • 2024. Воиx Униqуе- галерија Културног центра Србије (Центре Цултурел де Сербие), Париз
  • 2023. Лепота великог формата - лигхт боx изведен у сарадњи са штампаријом Графиx , Салон Музеја града Београда , Београд
  • 2022. Слика/Сада - изложба сликарске секције, Павољон Цвијета Зузорић, Београд
  • 2021. Поглед у неочекивано - изложба сликарске секције, Павољон Цвијета Зузорић, Београд
  • 2020. Љубав према домовини – слике, УК Пароброд, Београд
  • 2019. Тријенале проширених медија: Реконекција - слике и скулптура, Павиљон Цвијета Зузорић, Београд
  • 2018. Мушки акт- слика, Галерија УЛУС, Београд
  • 2010. Gender Studies - Дигитални принтови цртежа, акрил и оловка на папиру, полиптих, Први Београдски Queer Ликовни Салон, Фоаје дворане културног Центра Београда, Београд
  • 2009. Дневник Кретања – уља и акрили на платну, “ГРРР!” –Стрип радионица и промоција књиге стрипа, галерија „Електрика“, Дом Културе, Панчево
  • 2009. Укратко – слика, акрил на платну, Изложено у излогу напуштене Робне Куће Београд, у оквиру 6. Ноћи Музеја,Београд
  • 2007. Gender Studies - Видео пројекција цртежа на папиру, Pitchwise-Фестивал Женске уметности, Сарајево, Босна и Херцеговина
  • 2004. Без назива – акрил на платну, Групна изложба резидената Cite DesArts, Париз, Француска
  • 2001. Хуманитарна акција Рам за Срећније Детињство добротворна аукција за помоћ Дому за незбринуту децу у Звечанској улици, Београдски Сајам, Београд

Анимирани филм У огледалу

[уреди | уреди извор]

Са анимираним филмом „У огледалу“[13] учествовала на следећим фестивалима:

  • 2008. 5. Загребачки Велесајам Културе, Студентски Центар, Галерија 10м², Загреб
  • 2001. VIPER - International Festival for Film Video and New Media, Басел 4002, Сwитзерланд
  • 2000. Eastern European Winds, Experimental Film/Videos from Yugoslavia, Cooligde Corner Theatre Video Balagan, Boston, USA
  • 2000. Benefit party, Low-Fi video project, Manhattan Theatre Source New York, NY10011, USA
  • 2000. 3. Југословенски Фестивал Јефтиног Филма, Суботица
  • 2000. Low-Fi video festival, Дом омладине, Белграде
  • 1999. 7. Југословенски Фестивал Анимираног Филма, Дом Културе, Чачак
  • 1999. 46.Југословенски Фестивал Документарног и Краткометражног Филма, Дом Омладине, Београд

Ликовне колоније и резидентуре

[уреди | уреди извор]
  • 2022. Арт Цирцле, Горишка брда, Словенија
  • 2014. Видовдански сусрети, Грачаница, Косово и Метохија
  • 2004. Cite Des Arts, резиденцијални боравак, Париз, Француска
  • 2001. Мишарска ликовна колонија, Шабац, Србија
  • 2001. Борковачка колонија, Столив, Црна гора

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • 2009. Финалисткиња годишње награде “Политике”
  • 2003. „Mexico“- уља на платну, Галерија Задужбине Илије M. Коларца, Београд (награда за најбољу изложбу у 2003. години)
  • 2001. Први Румски Ликовни Салон, Галерија Културног Центра, Рума (прва награда)
  • 2000. 3. Југословенски Фестивал Јефтиног Филма, Суботица (награда за најбољи анимирани филм)
  • 1999. Југословенски Фестивал Анимираног Филма, Дом Културе, Чачак (награда за најбољу анимацију)

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Јелена Јелача”. Саатцхи Арт. Приступљено 3. 2. 2025. (језик: енглески)
  2. ^ а б „Јелена Јелача за 6. рођендан X Витамина”. СЕЕ цулт. Приступљено 3. 2. 2025. 
  3. ^ „"Истина обликована у мраку": Магични светови Јелене Јелаче у Галерији X Витамин”. Еуронеwс. Приступљено 3. 2. 2025. 
  4. ^ а б „Мултимедијална изложба Јелене Јелаче: Паралелна реалност”. Глосy. Приступљено 3. 2. 2025. 
  5. ^ а б „Сликарка Јелена Јелача о својим надахнућима: „Тражила сам у филмском кадру моменат иконичности. Филмски центар Србије. Приступљено 3. 2. 2025. 
  6. ^ „ФЕНОМЕНАЛНА ИЗЛОЖБА: Погодите о којим домаћим филмовима је реч!”. Мондо. Приступљено 3. 2. 2025. 
  7. ^ а б „Јелена Јелача”. Цитy Магазине. Приступљено 3. 2. 2025. 
  8. ^ „Изложена слика на којој је око 200 ликова: Велика журка на којој су Бред Пит, Марина Абрамовић, Урош Ђурић, Марко Настић, Дејвид Боуви, култне сцене из филмова...”. Блиц. Приступљено 3. 2. 2025. 
  9. ^ а б „Јелена Јелача: Кад наступи смак света, сви они који су дошли на моју журку, биће спашени”. Нова С. Приступљено 3. 2. 2025. 
  10. ^ „Јелена Јелача”. X Витамин. Приступљено 3. 2. 2025. (језик: енглески)
  11. ^ Н1 инфо/Историја излазака у Београду - у сликама[мртва веза]
  12. ^ „Дом омладине Београда/Јелена Јелача Дневник кретања”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2015. 
  13. ^ Анимирани филм „У огледалу“

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]