Пређи на садржај

Јуда Лоу бен Безалел

С Википедије, слободне енциклопедије
Јуда Лоу бен Безалел
Ладислав Шалоун'с статуе оф Лоеw ат тхе Неw Цитy Халл оф Прагуе ин тхе Цзецх Републиц
Ладислав Шалоунова статуа Лоуа у Новој градској кући у Прагу у Чешкој Републици
Име по рођењуЈудах Лоеw бен Безалел
Датум рођењаизмеђу 1512 и 1526
Место рођењаПознањ
 Пољска
Датум смрти17. септембар 1609.(1609-09-17) (97 год.)
Место смртиПраг
 Бохемија
Место укопаСтаро јеврејско гробље, Праг
Занимањенаучник, мистик, филозоф

Јуда Лоу бен Безалел или Рабин Лоу, алт. Löw, Loewe, Löwe, или Levai (између 1512 и 1526? – 17. септембар 1609[1]), широко познат научницима јудаизма као Прашки махарал, или једноставно Махарал, хебрејски акроним „Мореину Ха-Рав Лоеw” („Наш учитељ, рабин Лоу”), био је важан талмудски научник, жидовски мистик и филозоф који је, већи део свог живота служио је као водећи рабин у градовима Микулов у Моравској и Праг у Бохемији.

У свету учења Торе и Талмуда, Лоу је познат по својим делима о јеврејској филозофији и јеврејском мистицизму и свом раду Gur Aryeh al HaTorah, опширној расправи Рашијевог тумачења Торе. Он је такође био предмет легенде из 19. века да је створио Голем из Прага, анимирано митолошко биће начињено од глине.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Тхе Стара нова синагога, Праг где је службовао
Његов надгробни споменик на Старом јеврејском гробљу, Праг

Махарал је вероватно рођен у Познању, Пољска,[2] иако Перелс[3] погрешно наводи његово родно место[2] као Вормс у Светом римском царству, од оца рабина Безалела (Лоу), чија породица потиче из ренског града Вормса. Његова година рођења је неизвесна, и различити извори наводе 1512,[3] 1520[4] и 1526.[2][5] Његов ујак Јакоб бен Хајим био је Reichsrabbiner („царски рабин”) Светог римског царства, његов брат Хаим из Фридберга, познати рабински учењак. Не постоје документовани докази да је стекао формално верско образовање, што је навело водеће научнике да закључе да је био изузетно надарен аутодидакт.[6]

Његово име

[уреди | уреди извор]
Јудин лав на Махараловом гробу.

Његово име „Лöw” или „Лоеw”, изведено из њемачког Лöwе, „лав” (усп. јидиш Леиб истог порекла), кинуи је или замјена за хебрејско Јуда или Јехуда, као име — изворно од племена Јуде — које се традиционално повезује с лавом. У Књизи Постанка, патријарх Јаков назива свог сина Јуду Гур Арјехом, „Младим лавом”" (Постанак 49:9) када га благосиља.[7] У жидовској традицији именовања хебрејско име и заменско име често се комбинирају као пар, као у овом случају. Његово класично дело о Рашијевом коментару Торе зове се Гур Арyех ал ХаТорах на хебрејском, што значи „Млади лав [коментарише] Тору”.

Лоевова гробница у Прагу украшена је хералдичким штитом с лавом с два испреплетена репа (рашљасти реп), алудирајући на његово име и на Бохемију, чији грб има лава с два репа.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Он је прихватио рабински положај 1553. године као Ландесраббинер Моравске у Микулову (Николсбург), управљајући пословима заједнице, али и одређујући који трактат Талмуда ће се проучавати у заједницама у тој провинцији. Такође је ревидирао статут заједнице о процесу избора и опорезивања. Иако се повукао из Моравске 1588. године са 68 година, заједнице су га још дуго после тога сматрале ауторитетом.

Једна од његових активности у Моравској било је окупљање против клеветничких увреда на легитимитет (Надлер) које су се шириле у заједници против одређених породица и могле би покварити проналажење брачног друга за децу тих породица. Овај феномен је утицао чак и на његову сопствену породицу. Користио је једну од две годишње велике проповеди (између Рош Хашане и Јом Кипура 1583) да осуди овај феномен.

Вратио се у Праг 1588. године, где је поново прихватио рабински положај, заменивши пензионисаног Исака Хајота. Одмах је поновио своје ставове о Надлеру. Дана 23. фебруара 1592. имао је аудијенцију код цара Рудолфа II, којој је присуствовао заједно са својим братом Синајем и зетом Исаком Коеном; Са царем је био присутан и принц Бертије. Чини се да је разговор био везан за Кабалу (јеврејски мистицизам, хебрејски: קַבָּלָה)), тему која је била веома фасцинантна за цара.

Године 1592, Лев се преселио у Познањ, где је био изабран за главног рабина Пољске. У Познању је компоновао Нетивота Олама и део Дерех Хајма. Лоевов брат, Хајм бен Бецалел, написао је правни рад Викуацх Маyим Цхаим који је оспорио пресуде краковског легалисте Мошеа Исерлеса.[8]

Комеморација

[уреди | уреди извор]

У априлу 1997. Чешка и Израел заједно су издале сет марака, од којих је једна садржала надгробни споменик Лоуа.[9][10][11] У мају 2009. године Чешка пошта издала је марку у знак обележавања 400. годишњице Лоуове смрти.[12] У јуну 2009. године чешка ковница је издала комеморативни новчић којим је обележена иста прекретница.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Бохемиа, ас а Цатхолиц цоунтрy, адоптед тхе Грегориан цалендар ин 1584. Он тхе Јулиан цалендар ит wас 7 Септембер. Хис гравестоне, ас qуотед бy Гал Ед, Мегилас Yуцхсин анд отхерс, гивес хис дате оф деатх ас Тхурсдаy 18 Елул 5369.
  2. ^ а б в ד"ר א. הכהן עובדיה Др Аврахам Хацохен Овадиа (Готсдинер) (2001). Ха'ари Схебецхацхмаи Прагуе (на језику: Хебреw). Јерусалем, Исраел: Мосад Харав Коок. стр. 138. ОЦЛЦ 145439809. Архивирано из оригинала 2009-05-29. г. 
  3. ^ а б Меир Перелс (1718). Мегилас Yуцхсин. Прагуе. ОЦЛЦ 122864700. 
  4. ^ Натхан Грüн (1885). Дер хохе Рабби Лöw унд сеин Сагенкреис (на језику: Герман). Прагуе: Верлаг вон Јакоб Б. Брандеис. ОЦЛЦ 19037024. 
  5. ^ Лубош Јеřáбек (1903). Дер алте Прагер Јуденфриедхоф (на језику: Герман). Прагуе: Кунстверлаг Б. Коци. ОЦЛЦ 1810845. 
  6. ^ YИВО Енцyцлопедиа - Yехудах Леиб бен Бетсалел.
  7. ^ „Генесис » Цхаптер 49”. библе.орт.орг. Архивирано из оригинала 2011-07-09. г. Приступљено 2004-08-04. 
  8. ^ „Вицхоацх Маyим Цхаим”. 
  9. ^ „1997 Прагуе Јеwисх Монументс - Цзецх Јоинт Иссуе”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 23. 05. 2020. 
  10. ^ Јеwисх Монументс ин Прагуе Јоинт Исууе Архивирано 2011-07-21 на сајту Wayback Machine, исраелпхилателy.орг.ил
  11. ^ „Исраел '98 Wорлд Стамп Еxхибитион”. www.енгагинг.нет. Архивирано из оригинала 23. 01. 2022. г. Приступљено 23. 05. 2020. 
  12. ^ Рабби Јудах Лоеw, Ческá пошта

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Бyрон L. Схерwин (1982). Мyстицал Тхеологy анд Социал Диссент: Тхе Лифе анд Wоркс оф Јудах Лоеw оф Прагуе. Фаирлеигх Дицкинсон Университy Пресс. 
  • Ривка Сцхатз, "Махарал'с Цонцептион оф Лаw- Антитхесис то Натурал Лаw" Јеwисх Лаw Аннуал Вол. VI.
  • Ривка Сцхатз, "Еxистенце анд Есцхатологy ин тхе Теацхингс оф тхе Махарал" Иммануел 14 (Спринг 1982) 66-97; Иммануел 15 (Wинтер 1982-3) 62-72.
  • Мосхе Зуриел "Нумберс: Тхеир меанинг анд Сyмболисм Аццординг то Махарал" [Хебреw] ХаМааyан 18:3 (1978) 14-23; 18:4 (1978) 30-41, репринтед ин Сефер Озрот Гедолеи Yисроел (Јерусалем:2000) волуме 1, пп. 204–228.
  • Мартин Бубер, "Тхе Бегиннинг оф тхе Натионал Идеа" Он Зион: Тхе Хисторy оф ан Идеа. (Неw Yорк, Сцхоцкен Боокс, 1973).
  • Отто Дов Кулка, "Тхе Хисторицал Бацкгроунд оф тхе Натионал анд Едуцатионал Теацхингс оф тхе Махарал оф Прагуе" [Хебреw] Зион 50 (1985) 277-320.
  • Бењамин Гросс. Нетзах Yисраел.  (Тел Авив: Девир, 1974)
  • Мордецхаи Бреуер, "Тхе Махарал оф Прагуе'с Диспутатион wитх Цхристианс: А Реаппраисал оф Бе'ер Ха-Голах" ин Тарбиз (1986) 253-260
  • Адлерстеин Y. (2000). Бе'ер Хаголах: Тхе Цлассиц Дефенсе оф Раббиниц Јудаисм Тхроугх тхе Профундитy оф тхе Аггадах. Неw Yорк, НY: Месорах Публицатионс. ИСБН 1-57819-463-6. 
  • Ахарон Клеинбергер. Тхе Едуцатионал Тхеорy оф тхе Махарал оф Прагуе.  [Хебреw] (Магнес: 1962).
  • Андре Нехер, (1986). Јеwисх Тхоугхт анд тхе Сциентифиц Револутион: Давид Ганс (1541–1613) анд хис тимес. Оxфорд-Неw Yорк: Литтман Либрарy. 
  • Нехер, (1987). Фауст ет ле Махарал де Прагуе: ле Мyтхе ет ле Реел. Парис: Прессес Университаирес де Франце. ;
  • Нехер, Ле Пуитс де л'Еxил: ла Тхеологие Диалецтиqуе ду Махарал де Прагуе (Парис: А. Мицхел, 1996)
  • Нехер, Мисхнато схел ха-Махарал ми-Прагуе, Реʾувен Масс, ц2003.
  • Гросс, Бењамин, (1995). Yехи Ор. Реʾувен Масс. .
  • Гросс, Бењамин, Нетсах Yиśраʾел Тел Авив : Девир, 1974.
  • Елиyаху Yааков Деутсцх. Схаббос Инсигхтс Оф Тхе Махарал.  Јерусалем: Таргум, 2009.
  • Баер, Елизабетх Р. (2012). Тхе Голем Редуx: Фром Прагуе то Пост-Холоцауст Фицтион. Детроит, MI: Wаyне Стате Университy. ИСБН 978-0814336267. 
  • Билски, Емилy Б. (1988). Голем! Дангер, Деливеранце анд Арт. Неw Yорк: Тхе Јеwисх Мусеум. ИСБН 978-0873340496. 
  • Блоцх, Цхаyим; тр. Сцхнеидерман, Х. (1987). Тхе Голем: Мyстицал Талес оф тхе Гхетто оф Прагуе (Енглисх транслатион фром Герман. Фирст публисхед ин 'Оестересцхисцхен Wоцхенсцхрифт' 1917). Неw Yорк: Рудолф Стеинер Публицатионс. ИСБН 0833400258. 
  • Боксер, Бен Зион (2006). Фром тхе Wорлд оф тхе Цаббалах. Неw Yорк: Кессингер. ИСБН 9781428620858. 
  • Цхихаиа, Матеи (2011). Дер Голем-Еффект. Ориентиерунг унд пхантастисцхе Иммерсион им Зеиталтер дес Кинос. Биелефелд: трансцрипт. ИСБН 978-3-8376-1714-6. 
  • Фауцхеуx, Мицхел (2008). Норберт Wиенер, ле голем ет ла цyбернéтиqуе. Парис: Едитионс ду Сандре. 
  • Деннис, Геоффреy (2007). Тхе Енцyцлопедиа оф Јеwисх Мyтх, Магиц, анд Мyстицисм. Wоодбурy (МН): Ллеwеллyн Wорлдwиде. ИСБН 978-0-7387-0905-5. 
  • Wинклер, Герсхон (1980). Тхе Голем оф Прагуе: А Неw Адаптатион оф тхе Доцументед Сториес оф тхе Голем оф Прагуе. Неw Yорк: Јудаица Пресс. ИСБН 0-910818-25-8. 
  • Голдсмитх, Арнолд L. (1981). Тхе Голем Ремемберед 1909–1980: Вариатионс оф а Јеwисх Легенд. Детроит: Wаyне Стате Университy Пресс. ИСБН 0814316832. 
  • Монтиел, Луис (30. 6. 2013). „Пролес сине матре цреата: Тхе Прометхеан Урге ин тхе Хисторy оф тхе Хуман Бодy ин тхе Wест”. Асцлепио. 65 (1): 001. дои:10.3989/асцлепио.2013.01 Слободан приступ. 
  • Идел, Мосцхе (1990). Голем: Јеwисх Магицал анд Мyстицал Традитионс он тхе Артифициал Антхропоид. Албанy (НY): Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 0-7914-0160-X. 
  • Росенберг, Yудл; тр. Левиант, Цурт (2008). Тхе Голем анд тхе Wондроус деедс оф тхе Махарал оф Прагуе (фирст Енглисх транслатион оф оригинал ин Хебреw, Пиетркоw, Поланд, 1909). Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-12204-6. 
  • Салфеллнер, Харалд (2016). Тхе Прагуе Голем: Јеwисх Сториес оф тхе Гхетто. Прагуе: Виталис. ИСБН 978-80-7253-188-2. 
  • Томек, V.V. (1932). Пражскé жидовскé повěсти а легендy. Прагуе: Кончел.  Транслатед (2008) ас Јеwисх Сториес оф Прагуе, Јеwисх Прагуе ин Хисторy анд Легенд. ISBN 1-4382-3005-2.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јуда Лоу бен Безалел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Juda_Lou_ben_Bezalel&oldid=28521733”