Пређи на садржај

Кајхосру Шапурџи Сорабџи

С Википедије, слободне енциклопедије
Кајхосру Шапурџи Сорабџи
Каикхосру Схапурји Сорабји ин 1945
Кајхосру Шапурџи Сорабџи 1945. године
Пуно имеКаикхосру Схапурји Сорабји
Име по рођењуЛеон Дудлеy Сорабји
Датум рођења(1892-08-14)14. август 1892.
Место рођењаЧингфорд, Есекс (сад шири Лондон)
 Енглеска
Датум смрти15. октобар 1988.(1988-10-15) (96 год.)
Место смртиВинфрит Њубар
 Енглеска
ПребивалиштеЕнглекса
Држављанствоенглеско
Занимањекомпозитор, музички критичар, пијаниста и писац

Кајхосру Шапурџи Сорабџи (рође Леон Дадли Сорабџи; 14. август 1892 – 15. октобар 1988) био је енглески композитор, музички критичар, пијаниста и писац. Он је један од најплоднијих композитора 20. века, а најпознатији је по својим ноктурнима и великим клавирским композицијама, које укључују седам симфонија за соло клавир, четири токате, Sequentia cyclica, 100 Transcendental Studies, Opus clavicembalisticum, његове последње два клавирске сонате и Gulistān.

Сорабџи је рано у свом животу изразио осећај различитости. Као хомосексуалац мешовитог порекла и осећајући се отуђеним од енглеског друштва, школовао се приватно и имао је доживотну тенденцију да се повучености. Његова мајка је била Енглескиња, а отац богати парсијски бизнисмен из Индије, који је основао скромни поверенички фонд који га је ослободио потребе за радом. Иако је Сорабџи био невољни извођач, а не виртуоз, неколико својих дела је јавно одсвирао између 1920. и 1936. Крајем тридесетих година дошло је до промене у његовом ставу и наметнуо је ограничења у извођењу своје музике (позната и као „забрана”), коју је укинуо 1976. Његове композиције су биле мало изложене током тих година и он је остао у пажњи јавности углавном захваљујући својим списима и музичкој критици, у чијем су средишту његове књиге Око музике и Ми контра фа: Иморализација макијавелског музичара. Педесетих година напустио је Лондон и на крају се настанио у селу Корф касл у Дорсету. Информације о Сорабџевом животу, посебно о његовим каснијим годинама, су ретке, а већином потичу из писама која је размењивао са пријатељима.

Сорабџи се предао музици након раних часова композиције. Иако га је у почетку привлачила модернистичка естетика, касније је одбацио велике делове устаљеног и савременог репертоара. Ослањао се на различите утицаје попут Феручија Бусонија, Клода Дебусија и Карола Сзимановског и развио високо индивидуални стил који карактеришу чести полиритми, узајамно деловање тонских и атоналних елемената и раскошна орнаментика. Његова већа дела такође имају тенденцију да комбинују контрастне форме (пре свега барок и атематику). Његов рад са преко 100 композиција трајао је осам деценија и креће се од скупа афористичних фрагмената до дела која трају неколико сати. Иако је првенствено компоновао за клавир, писао је и оркестралне, камерне и оргуљске комаде. Сорабџи је био повезиван са многим композиторима-пијанистима којима се дивио, укључујући Фредерика Шопена, Франца Листа и Шарла Валентина Алкана. Карактеристике његове музике, не само хармонични језик и сложени ритмови, предвиделе су трендове у композицијама од средине 20. века и надаље.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Ране године

[уреди | уреди извор]

Кајхосру Шапурџи Сорабџи је рођен као Леон Дадли Сорабџи у Чингфорду, Есексу (сад шири Лондон), 14. августа 1892.[1] Његов отац, Шапурџи Сорабџи[н 1] (Шапурџи Хормусџи Шроф; 18. август 1863 – 7. јул 1932), био је парски грађевински инжењер и бизнисмен рођен у Бомбају у Индији, у породици дугог низа индустријалаца и бизнисмена.[3] Његова мајка Маделин Матилда Ворти (13. август 1866 - 5. мај 1959) била је Енглескиња.[4] Познато је да је она била певачица, пијанисткиња и оргуљашица, али је пронађено мало доказа који поткрепљују ове тврдње.[5] Они су се венчали 18. фебруара 1892.[2]

О раном животу и музичким почецима Сорабџија се мало зна. Он је почео да учи клавир од мајке када му је било осам година,[6] а касније је добио помоћ од Емили Едроф-Смит, енглеске музичарке и учитељице клавира која је била пријатељица његове мајке.[7][8] Сорабџи је похађао школу од двадесетак дечака у којој је, поред општег образовања, похађао музичке часове клавира, оргуља и хармоније, као и часове немачког и италијанског језика.[9] Од раних 1910-их до 1916. године учио је музику код пијанисте и композитора Чарлеса А. Трева (1854–1929).[10] Њега је такође образовала његова мајка, која га је водила на концерте.[11]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ово име на енглеском је такође написано као Схапурјее Сорабјее.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Роберге, Марц-Андрé (3 Јулy 2020). "Биограпхицал Нотес". Сорабји Ресоурце Сите. Ретриевед 14 Јулy 2020.
  2. ^ а б Оwен, стр. 40
  3. ^ Оwен, стр. 40–41
  4. ^ Оwен, стр. 33–34
  5. ^ Хинтон, Алистаир (2005). "Сорабји'с Сонгс (1/4)". Тхе Сорабји Арцхиве. Ретриевед 23 Јуне 2020.
  6. ^ Рапопорт, стр. 18
  7. ^ Рапопорт, стр. 33
  8. ^ Роберге 2020, стр. 205
  9. ^ Роберге 2020, стр. 49
  10. ^ Роберге 2020, стр. 53
  11. ^ Роберге 2020, стр. 308

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Кајхосру Шапурџи Сорабџи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kajhosru_Šapurdži_Sorabdži&oldid=28521793”