Барокна музика

Еваристо Башенис, Музички инструменти, слика из средине 17. века

Барокна музика означава епоху у историји класичне музике, која траје од позне ренесансе почетком 17, до средине 18. века.

Почетак барокне музике означава стваралаштво Клаудија Монтевердија. Једна од уобичајених потподела ове епохе је:

• Рани барок (од око 1600, до око 1650), под италијанском доминацијом;
• Врхунац барока (од око 1650, до око 1710), када су доминирали француски утицаји;
• Касни барок (од око 1710, до 1750), са тенденцијом развоја регионалних стилова.

У општој култури, за бароком је следила епоха рококоа; у музици од 1730-их почиње да доминира такозвани осећајни стил. Често се за крај епохе барокне музике узима година смрти Јохана Себастијана Баха, то јест 1750. Од 1780-их почиње музичко-историјски период бечких класичара.

Карактеристике

Почетком 18. века јављају се у музици феномени које обележавају ново доба. То су појава монодије (соло мелодије са пратњом), континуа и нови жанрови опере и ораторијума.

Музичке форме

Одраз естетике овог доба био је у значају који је даван музичкој форми, а који је био бар равноправан садржини. У периоду барока развила се инструментална музика која је раније била искључиво везана за песме. Ово је видљиво у концертима у којима се звукови музичких инструмената преплићу попут људских гласова у ранијој музици. Тако су настали кончерти гроси, соло концерти (кончертино), и хорски концерти. Друге значајне музичке форме барока биле су: пасакаља, чаконе, сарабанда, гигу, менует, увертира, фуга, соната, кантата и пасија.

Опера

Опере су биле популарне у доба барока. Барокне опере су представљале скуп увертира, свита, менуета и других форми. По садржају се деле на шаљиве опере (opera buffa) и доминантнији жанр: озбиљне опере (opera seria). Озбиљне опере су приповедале стилизоване приче о херојима у низовима соло рецитатива и арија. Улогу хероја обично је имао певач кастрато гласа, који је имао пуно прилике да искаже своју виртуозност. Чувени певачи 18. века били су: Фаринели, Сенесино и сопран Фаустина Бордони. Италијанска опера и њени либрети су се наметнули у целој Европи.

Инструменти

Многи музички инструменти који су данас у употреби настали су у доба барока. Барокне форме ових инструмената се по звуку разликују од својих наследника. У то доба је идеал био да инструменти подсећају на људски глас. Гудачки инструменти (рецимо барокна виолина), али и дрвени дувачки инструменти су звучали тише и мање звонко, али са мекшом бојом тона.

У доба барока је нестала велика разноврсност музичких инструмената која је постојала у ренесанси. Блок флаута се користи као соло инструмент и истискује попречну флауту. Тршчани ренесансни инструменти су потпуно нестали. Од шалмаја се развио тиши инструмент, данашња обоа. Дулцијан и ранкет, који су још коришћени у доба раног барока, заменио је фагот. Међу лименим дувачким инструментима, појавили су се тромбон и рог. Рог је касније потиснула барокна труба и виолина. Код гудача, нестале су лире, ребеци и инструменти „да гамба“, а заменила их је породица виолинских инструмената. Харфа и лаута су задржане, али су унапређене. У Италији се од мандоре развила мандолина. Од удараљки из доба ренесансе задржали су се једино тимпани. Цимбала су се појавила у Саксонији и Италији (под именом Салтерио), и делом проширили по Европи. За француску барокну музику је карактеристична употреба неких старих инструмената, попут оргуљица или гајди.

У бароку се стандардизују оркестри, засновани на гудачким инструментима појачаним дувачима, и тиме истискују произвољне музичке саставе карактеристичне за ренесансу. Први значајни барокни оркестри формирали су се у Дрездену и Варшави.

Инструменти са клавијатурама, попут чембала и оргуља, доживели су експанзију, јер су механичка унапређења значајно увећала њихов регистар.

Види још

• Стилови у музици
• Списак музичких облика по епохама

Литература

• Bukofzer, Manfred F. (1947). Music in the Baroque Era: From Monteverdi to Bach. New York: E. W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-09745-0. 
• Burrows, Donald (1991). Handel: Messiah. Cambridge, New York, and Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37620-4. 
• Carter, Tim; Chew, Geoffrey (2013). Monteverdi, Claudio. Grove Music Online. Oxford University Press. 
• Carver, Anthony F. (2013). „Concertato”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Clarke, Hugh Archibald (1898). A System of Harmony. Philadelphia: T. Presser. ISBN 978-1-248-37946-2. 
• Chua, Daniel K. L. (2001). „Vincenzo Galilei, Modernity, and the Division of Nature”. Ур.: Clark, Suzannah. Music Theory and Natural Order from the Renaissance to the Early Twentieth Century. ISBN 9780521771917. 
• Donington, Robert (1974). A Performer's Guide to Baroque Music. New York: C. Scribner's Sons. ISBN 978-0-571-09797-5. 
• Dorak, Mehmet Tevfik (2008). „Baroque Music”. Dorak.info. 
• Estrella, Espie (2012). „The Suite: Baroque Dance Suite”. About.com. Архивирано из оригинала 07. 12. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• Grout, Donald J.; Palisca, Claude V. (1996). A History of Western Music. New York: W. W. Norton. 
• Haagmans, Dirk (1916). Scales, Intervals, Harmony. University of Michigan: J. Fischer & Bro. ISBN 978-1-4370-6202-1. 
• Hyer, Brian (2013). „Homophony”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Kenyon, Stephen (1997). „The Baroque Suite”. Jacaranda Music. Архивирано из оригинала 06. 06. 2019. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• La Gorce, Jérôme de (2001). „Jean-Baptiste Lully”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Little, Meredith Ellis (2001). Passepied. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Little, Meredith Ellis (2001). Rigaudon. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Mackay, Alison; Romanec, Craig (2007). „Baroque Guide” (PDF). Tafelmusik. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2016. г. Приступљено 8. 6. 2019. 
• Norton, Richard (1984). Tonality in Western Culture: A Critical and Historical Perspective. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00359-7. 
• Nuti, Giulia (2007). The Performance of Italian Basso Continuo: Style in Keyboard Accompaniment in the Seventeenth and Eighteenth Centuries. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0567-6. 
• Palisca, Claude V. (1989). „'Baroque' as a Music-Critical Term”. Ур.: Cowart, Georgia. French Musical Thought, 1600–1800. Ann Arbor: UMI Research Press. стр. 7-22. ISBN 9780835718820. 
• Palisca, Claude V. (2001). Baroque. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Price, Curtis (2013). „Purcell, Henry”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Roseman, Ronald (1975). „Baroque Ornamentation”. Journal of The International Double Reed Society 3. Архивирано из оригинала 20. 4. 2008. г.  Reprinted in Muse Baroque: La magazine de la musique baroque Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2014), n.d.
• Sachs, Curt (1919). „Barockmusik”. Jahrbuch der Musikbibliothek Peters. 26. 
• Sadie, Stanley (2002). „Baroque Era, the”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Sadie, Julie Anne (2013). „Louis XIV, King of France”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Shotwell, Clay (2002). „MUSI 4350/4360: Music of the Baroque Era: General Characteristics of the Baroque”. Augusta, GA: Augusta State University. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 25. 8. 2012. 
• Snyder, Kerala J. (2001). „Buxtehude, Dieterich”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. (потребна претплата)
• Talbot, Michael (2001). „Corelli, Arcangelo”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019.  (потребна претплата)
• Talbot, Michael (2001). „Ritornello”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019.  (потребна претплата)
• Wainwright, Jonathan; Holman, Peter (2005). From Renaissance to Baroque: Change in Instruments and Instrumental Music in the Seventeenth Century. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0403-7. 
• Wallechinsky, David (2007). The Knowledge Book: Everything You Need to Know to Get by in the 21st century. Washington, DC: National Geographic Books. ISBN 978-1-4262-0124-0. 
• Watkins, Glenn (1991). Gesualdo: The Man and His Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816197-4. 
• White, Harry; Hochradner, Thomas (2013). „Fux, Johann Joseph”. Grove Music Online. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 08. 06. 2019. 
• York, Francis L. (1909). Harmony Simplified: A Practical Introduction to Composition. Boston: Oliver Ditson and Company. ISBN 978-1-176-33956-9. 
• Christensen, Thomas Street; Dejans, Peter (2007). Towards Tonality Aspects of Baroque Music Theory. Leuven: Leuven University Press. ISBN 978-90-5867-587-3. 
• Cyr, Mary. Essays on the Performance of Baroque Music Opera and Chamber Music in France and England. Variorum collected studies series, 899. Aldershot, Hants. . England: Ashgate. 2008. ISBN 978-0-7546-5926-6. 
• Foreman, Edward. A Bel Canto Method, or, How to Sing Italian Baroque Music Correctly Based on the Primary Sources. Twentieth century masterworks on singing, v. 12. . Minneapolis, Minn: Pro Musica Press. 2006. ISBN 978-1-887117-18-0. 
• Hebson, Audrey (2012). "Dance and Its Importance in Bach's Suites for Solo Cello", Musical Offerings: Vol. 1: No. 2, Article 2. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol1/iss2/2.
• Hoffer, Brandi (2012). "Sacred German Music in the Thirty Years' War", Musical Offerings: Vol. 3: No. 1, Article 1. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol3/iss1/1.
• Schubert, Peter; Christoph Neidhöfer (2006). Baroque Counterpoint. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-183442-2. 
• Schulenberg, David (2001). Music of the Baroque. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512232-9. 
• Stauffer, George B. (2006). The World of Baroque Music New Perspectives. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34798-5. 
• Strunk, Oliver. Source Readings in Music History. From Classical Antiquity to the Romantic Era. London: Faber & Faber, 1952.

Спољашње везе

• Barock Music (webradio) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2012)
• Pandora Radio: Baroque Period (not available outside the U.S.)
• Handel's Harpsichord Room – free recordings of harpsichord music of the Baroque era
• Renaissance & Baroque Music Chronology: Composers
• Orpheon Foundation in Vienna, Austria
• various baroque composers (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
• Music, Affect and Fire: Thesis on Affect Theory with Fire as the special topic
• Répertoire International des Sources Musicales (RISM), a free, searchable database of worldwide locations for music manuscripts up to c. 1800