Barokna muzika

Evaristo Bašenis, Muzički instrumenti, slika iz sredine 17. veka

Barokna muzika označava epohu u istoriji klasične muzike, koja traje od pozne renesanse početkom 17, do sredine 18. veka.

Početak barokne muzike označava stvaralaštvo Klaudija Monteverdija. Jedna od uobičajenih potpodela ove epohe je:

• Rani barok (od oko 1600, do oko 1650), pod italijanskom dominacijom;
• Vrhunac baroka (od oko 1650, do oko 1710), kada su dominirali francuski uticaji;
• Kasni barok (od oko 1710, do 1750), sa tendencijom razvoja regionalnih stilova.

U opštoj kulturi, za barokom je sledila epoha rokokoa; u muzici od 1730-ih počinje da dominira takozvani osećajni stil. Često se za kraj epohe barokne muzike uzima godina smrti Johana Sebastijana Baha, to jest 1750. Od 1780-ih počinje muzičko-istorijski period bečkih klasičara.

Karakteristike

Početkom 18. veka javljaju se u muzici fenomeni koje obeležavaju novo doba. To su pojava monodije (solo melodije sa pratnjom), kontinua i novi žanrovi opere i oratorijuma.

Muzičke forme

Odraz estetike ovog doba bio je u značaju koji je davan muzičkoj formi, a koji je bio bar ravnopravan sadržini. U periodu baroka razvila se instrumentalna muzika koja je ranije bila isključivo vezana za pesme. Ovo je vidljivo u koncertima u kojima se zvukovi muzičkih instrumenata prepliću poput ljudskih glasova u ranijoj muzici. Tako su nastali končerti grosi, solo koncerti (končertino), i horski koncerti. Druge značajne muzičke forme baroka bile su: pasakalja, čakone, sarabanda, gigu, menuet, uvertira, fuga, sonata, kantata i pasija.

Opera

Opere su bile popularne u doba baroka. Barokne opere su predstavljale skup uvertira, svita, menueta i drugih formi. Po sadržaju se dele na šaljive opere (opera buffa) i dominantniji žanr: ozbiljne opere (opera seria). Ozbiljne opere su pripovedale stilizovane priče o herojima u nizovima solo recitativa i arija. Ulogu heroja obično je imao pevač kastrato glasa, koji je imao puno prilike da iskaže svoju virtuoznost. Čuveni pevači 18. veka bili su: Farineli, Senesino i sopran Faustina Bordoni. Italijanska opera i njeni libreti su se nametnuli u celoj Evropi.

Instrumenti

Mnogi muzički instrumenti koji su danas u upotrebi nastali su u doba baroka. Barokne forme ovih instrumenata se po zvuku razlikuju od svojih naslednika. U to doba je ideal bio da instrumenti podsećaju na ljudski glas. Gudački instrumenti (recimo barokna violina), ali i drveni duvački instrumenti su zvučali tiše i manje zvonko, ali sa mekšom bojom tona.

U doba baroka je nestala velika raznovrsnost muzičkih instrumenata koja je postojala u renesansi. Blok flauta se koristi kao solo instrument i istiskuje poprečnu flautu. Trščani renesansni instrumenti su potpuno nestali. Od šalmaja se razvio tiši instrument, današnja oboa. Dulcijan i ranket, koji su još korišćeni u doba ranog baroka, zamenio je fagot. Među limenim duvačkim instrumentima, pojavili su se trombon i rog. Rog je kasnije potisnula barokna truba i violina. Kod gudača, nestale su lire, rebeci i instrumenti „da gamba“, a zamenila ih je porodica violinskih instrumenata. Harfa i lauta su zadržane, ali su unapređene. U Italiji se od mandore razvila mandolina. Od udaraljki iz doba renesanse zadržali su se jedino timpani. Cimbala su se pojavila u Saksoniji i Italiji (pod imenom Salterio), i delom proširili po Evropi. Za francusku baroknu muziku je karakteristična upotreba nekih starih instrumenata, poput orguljica ili gajdi.

U baroku se standardizuju orkestri, zasnovani na gudačkim instrumentima pojačanim duvačima, i time istiskuju proizvoljne muzičke sastave karakteristične za renesansu. Prvi značajni barokni orkestri formirali su se u Drezdenu i Varšavi.

Instrumenti sa klavijaturama, poput čembala i orgulja, doživeli su ekspanziju, jer su mehanička unapređenja značajno uvećala njihov registar.

Vidi još

• Stilovi u muzici
• Spisak muzičkih oblika po epohama

Literatura

• Bukofzer, Manfred F. (1947). Music in the Baroque Era: From Monteverdi to Bach. New York: E. W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-09745-0. 
• Burrows, Donald (1991). Handel: Messiah. Cambridge, New York, and Melbourne: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37620-4. 
• Carter, Tim; Chew, Geoffrey (2013). Monteverdi, Claudio. Grove Music Online. Oxford University Press. 
• Carver, Anthony F. (2013). „Concertato”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Clarke, Hugh Archibald (1898). A System of Harmony. Philadelphia: T. Presser. ISBN 978-1-248-37946-2. 
• Chua, Daniel K. L. (2001). „Vincenzo Galilei, Modernity, and the Division of Nature”. Ur.: Clark, Suzannah. Music Theory and Natural Order from the Renaissance to the Early Twentieth Century. ISBN 9780521771917. 
• Donington, Robert (1974). A Performer's Guide to Baroque Music. New York: C. Scribner's Sons. ISBN 978-0-571-09797-5. 
• Dorak, Mehmet Tevfik (2008). „Baroque Music”. Dorak.info. 
• Estrella, Espie (2012). „The Suite: Baroque Dance Suite”. About.com. Arhivirano iz originala 07. 12. 2016. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• Grout, Donald J.; Palisca, Claude V. (1996). A History of Western Music. New York: W. W. Norton. 
• Haagmans, Dirk (1916). Scales, Intervals, Harmony. University of Michigan: J. Fischer & Bro. ISBN 978-1-4370-6202-1. 
• Hyer, Brian (2013). „Homophony”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Kenyon, Stephen (1997). „The Baroque Suite”. Jacaranda Music. Arhivirano iz originala 06. 06. 2019. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• La Gorce, Jérôme de (2001). „Jean-Baptiste Lully”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Little, Meredith Ellis (2001). Passepied. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Little, Meredith Ellis (2001). Rigaudon. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Mackay, Alison; Romanec, Craig (2007). „Baroque Guide” (PDF). Tafelmusik. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 12. 2016. g. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
• Norton, Richard (1984). Tonality in Western Culture: A Critical and Historical Perspective. University Park: Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00359-7. 
• Nuti, Giulia (2007). The Performance of Italian Basso Continuo: Style in Keyboard Accompaniment in the Seventeenth and Eighteenth Centuries. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0567-6. 
• Palisca, Claude V. (1989). „'Baroque' as a Music-Critical Term”. Ur.: Cowart, Georgia. French Musical Thought, 1600–1800. Ann Arbor: UMI Research Press. str. 7-22. ISBN 9780835718820. 
• Palisca, Claude V. (2001). Baroque. The New Grove Dictionary of Music and Musicians. London: Macmillan Publishers. ISBN 978-1-56159-239-5. 
• Price, Curtis (2013). „Purcell, Henry”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Roseman, Ronald (1975). „Baroque Ornamentation”. Journal of The International Double Reed Society 3. Arhivirano iz originala 20. 4. 2008. g.  Reprinted in Muse Baroque: La magazine de la musique baroque Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. maj 2014), n.d.
• Sachs, Curt (1919). „Barockmusik”. Jahrbuch der Musikbibliothek Peters. 26. 
• Sadie, Stanley (2002). „Baroque Era, the”. The Oxford Companion to Music. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Sadie, Julie Anne (2013). „Louis XIV, King of France”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Shotwell, Clay (2002). „MUSI 4350/4360: Music of the Baroque Era: General Characteristics of the Baroque”. Augusta, GA: Augusta State University. Arhivirano iz originala 30. 4. 2012. g. Pristupljeno 25. 8. 2012. 
• Snyder, Kerala J. (2001). „Buxtehude, Dieterich”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. (potrebna pretplata)
• Talbot, Michael (2001). „Corelli, Arcangelo”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019.  (potrebna pretplata)
• Talbot, Michael (2001). „Ritornello”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019.  (potrebna pretplata)
• Wainwright, Jonathan; Holman, Peter (2005). From Renaissance to Baroque: Change in Instruments and Instrumental Music in the Seventeenth Century. Aldershot, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-0403-7. 
• Wallechinsky, David (2007). The Knowledge Book: Everything You Need to Know to Get by in the 21st century. Washington, DC: National Geographic Books. ISBN 978-1-4262-0124-0. 
• Watkins, Glenn (1991). Gesualdo: The Man and His Music. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816197-4. 
• White, Harry; Hochradner, Thomas (2013). „Fux, Johann Joseph”. Grove Music Online. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 08. 06. 2019. 
• York, Francis L. (1909). Harmony Simplified: A Practical Introduction to Composition. Boston: Oliver Ditson and Company. ISBN 978-1-176-33956-9. 
• Christensen, Thomas Street; Dejans, Peter (2007). Towards Tonality Aspects of Baroque Music Theory. Leuven: Leuven University Press. ISBN 978-90-5867-587-3. 
• Cyr, Mary. Essays on the Performance of Baroque Music Opera and Chamber Music in France and England. Variorum collected studies series, 899. Aldershot, Hants. . England: Ashgate. 2008. ISBN 978-0-7546-5926-6. 
• Foreman, Edward. A Bel Canto Method, or, How to Sing Italian Baroque Music Correctly Based on the Primary Sources. Twentieth century masterworks on singing, v. 12. . Minneapolis, Minn: Pro Musica Press. 2006. ISBN 978-1-887117-18-0. 
• Hebson, Audrey (2012). "Dance and Its Importance in Bach's Suites for Solo Cello", Musical Offerings: Vol. 1: No. 2, Article 2. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol1/iss2/2.
• Hoffer, Brandi (2012). "Sacred German Music in the Thirty Years' War", Musical Offerings: Vol. 3: No. 1, Article 1. Available at http://digitalcommons.cedarville.edu/musicalofferings/vol3/iss1/1.
• Schubert, Peter; Christoph Neidhöfer (2006). Baroque Counterpoint. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-183442-2. 
• Schulenberg, David (2001). Music of the Baroque. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-512232-9. 
• Stauffer, George B. (2006). The World of Baroque Music New Perspectives. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34798-5. 
• Strunk, Oliver. Source Readings in Music History. From Classical Antiquity to the Romantic Era. London: Faber & Faber, 1952.

Spoljašnje veze

• Barock Music (webradio) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2012)
• Pandora Radio: Baroque Period (not available outside the U.S.)
• Handel's Harpsichord Room – free recordings of harpsichord music of the Baroque era
• Renaissance & Baroque Music Chronology: Composers
• Orpheon Foundation in Vienna, Austria
• various baroque composers (besplatne pesme za subjekat) na sajtu IMSLP (jezik: engleski)
• Music, Affect and Fire: Thesis on Affect Theory with Fire as the special topic
• Répertoire International des Sources Musicales (RISM), a free, searchable database of worldwide locations for music manuscripts up to c. 1800