Каприлна киселина
Изглед
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
oktanska kiselina
| |
Други називи
Ц8:0 (Липидни бројеви)
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
DrugBank | |
ECHA InfoCard | 100.004.253 |
КЕГГ[1] | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C8H16O2 | |
Моларна маса | 144,21 g/mol |
Агрегатно стање | Уљаста безбојна течност |
Густина | 0,910 g/cm3[4] |
Тачка топљења | 167 °C (333 °F; 440 K) |
Тачка кључања | 2.397 °C (4.347 °F; 2.670 K) |
0,068 g/100 mL[4] | |
Киселост (пКа) | 4,89[5] |
Опасности | |
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ): | |
ЛД50 (ЛД50)
|
10,08 g/kg (орално код пацова)[4] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Каприлна киселина је засићена масна киселина са осам угљеника позната под систематским именом октанска киселина. Она се природно јавља у млеку многих сисара, и она је мање заступљени састојак кокосовог и палминог уља.[8] Ит ис ан оилy лиqуид тхат ис минималлy солубле ин wатер wитх а слигхтлy унплеасант ранцид-лике смелл анд тасте.[4]
Две друге киселине су именоване по козама: капронска (Ц6) и капринска (Ц10). Заједно са каприлном киселином оне чине 15% козјег млека.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Сусан Будавари, ур. (1996). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (12тх изд.). Мерцк. ИСБН 0911910123.
- ^ Лиде, D. Р., ур. (1990). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (70тх Едн.). Боца Ратон (ФЛ):ЦРЦ Пресс.
- ^ ат 2.06–2.63 К
- ^ ат −191 °Ц
- ^ а б Беаре-Рогерс, Ј.; Диеффенбацхер, А.; Холм, Ј.V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 73 (4): 685—744. дои:10.1351/пац200173040685.