Класификација чулних рецептора

Чулни рецептори су специјализовани елементи нервног система који имају способност детектовања промена у унутрашњој или спољашњој средини организма.

Класификација чулних рецептора према локацији

• Екстероцептори- задужени за пријем дражи(стимулуса) из спољашње средине. Ово су специјализоване структуре које се налазе у кожи као и у специјализованим чулним органима главеног региона. Детектују електромагнетну, хемијску и механичку енергију из спољашње средине (укус хране, светлост, мирис, додир, звук, промене температуре површине тела).
• Интероцептори-задужени за пријем дражи(стимулуса) из унутрашње средине. . Важни су за одржање динамичног и сталног стања унутрашње средине организма (хомеостазе). Могу бити:

1. Висцероцептори- детектују хемијске и механичке промене висцеларних органа (промене количине кисеоника у крви, промене јонског састава телесних течности, степен истегнутости глатких мишића).

2. Проприоцептори- детектују механичке стимулусе. Налазе се у попречно-пругастим мишићима и преносе информације о кретању и положају тела.

Класификација чулних рецептора на основу вида енергије који их стимулише

• Механорецептори- активирају их различити видови механичке енергије. Могу бити и интероцептори и екстероцептори. Локализовани су у кожи (тактилне сензације) и унутрашњем уху (слух и равнотежа). Сви проприоцептори су механорецептори. Висцероцептори који детектују степен истегнутости глатких мишића су такође механорецептори.
• Хеморецептори- активира их хемијски стимулус. Могу бити и интероцептори и екстероцептори. Различити рецептори су специјализовани за детекцију различитих субмодалитета хемијске енергије. Тако на пример хеморецептори на језику препознају специфичне молекуле у храни (укус хране), хеморецептори у носном епителу детектују испарљиве молекуле у ваздуху (мирис) ,хеморецептори у зидовима крвих судова су задужени за детекцију промене кисеоника и угљен-диоксида у крви. Неки организми синтетишу феромоне, (супстанце која има улогу у репродуктивном понашању) чије присуство детектују рецептори друге јединке.
• Фоторецептори- имају способност детекције светлости. Активира их електромагнетна енергија. Осетљиви су на одређени опсег таласних дужина видљивог дела спектра.
• Терморецептори- реагују на промену температуре коже (екстероцептори) и промену температуре крви (интероцептори).
• Ноцицептори- стимулус који активира овај тип рецептора је оштећење ткива. Према локализацији могу бити интероцептори и екстероцептори. Према модалитету стимулуса могу бити механосензитивни, термосензитивни и хемосензитивни ноцицептори.
• Магнеторецептори- нису морфолошки дефинисани а магнетодетекција се заснива на присуству магнетног материјала који детектују промене јачине магнетног поља Земље.
• Електрорецептори- детектују промену јачине електричног поља.

Класификација чулних рецептора према морфолошкој вредности

Према морфолошкој вредности чулни рецептори могу бити чулне ћелије и завршеци сензитивних нервних влакана, свака од ове две основне категорије садржи по две подкатегорије. Примарне чулне ћелије имају сопствени проводни наставак којим се импулс допрема до нервног система. Секундарне чулне ћелије немају сопствене наставке, импулс се до нервног система проводи преко разгранатих делова сензитивних неурона чија се тела налазе у ганглијама периферног нервног система. Ово су трансформисане епителне ћелије.

Подкатегорије завршетака сензитивних нервних влакана су учаурени нервни завршеци и слободни нервни завршеци. Слободни нервни завршеци су огољени завршеци, обично се налазе у осетљивим деловима тела (кожи , усној дупљи, рожњачи, цревном каналу, пулпи зуба). Уколико око слободног нервног завршетка постоје посебни потпорни елементи који повећавају специфичност то су учаурени нервни завршеци.

Литература

• Надежда Недељковић, Општа физиологија, Биолошки факултет Универзитета у Београду 2012.