Конбаунг династија
Конбаунг династија ကုန်းဘောင်ခေတ် | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1752–1885 | |||||||||||||||
.svg) Краљевска застава
_of_late_Konbaung.jpg) Грб
| |||||||||||||||
| Статус | Царство | ||||||||||||||
| Престоница | Схwебо (1752–1760) Сагаинг (1760–1765) Ава (1765–1783, 1821–1842) Амарапура (1783–1821, 1842–1859) Мандалаy (1859–1885) | ||||||||||||||
| Заједнички језици | бурмански | ||||||||||||||
| Религија | теравадски будизам | ||||||||||||||
| Влада | монархија | ||||||||||||||
• 1752–1760 | Алаугпаја (први) | ||||||||||||||
• 1878–1885 | Тибау (задњи) | ||||||||||||||
| Законодавство | Хлутау | ||||||||||||||
| Историјска ера | рани модерни период | ||||||||||||||
• оснивање династије | 29. фебруар 1752 | ||||||||||||||
• поновно уједињење Бурме | 1752–1757 | ||||||||||||||
| 1760–1854 | |||||||||||||||
| 1765–1769 | |||||||||||||||
| 1824–1826, 1852, 1885 | |||||||||||||||
• крај диснастије | 29. новембер 1885 | ||||||||||||||
| Површина | |||||||||||||||
| 1824[1] | 794.000 км2 (307.000 сq ми) | ||||||||||||||
| 1826 | 584.000 км2 (225.000 сq ми) | ||||||||||||||
| 1852 | 470.000 км2 (180.000 сq ми) | ||||||||||||||
| 1875 | 460.000 км2 (180.000 сq ми) | ||||||||||||||
| Популација | |||||||||||||||
• 1824[1] | 3.000.000 | ||||||||||||||
| Валута | кјат (од 1852) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Конбаунг династија (бурм. ကုန်းဘောင်ခေတ်), раније позната као Аломпра династија, или Алаунгпаја династија, била је задња династија која је владала Бурмом/Мјанмаром од 1752 до 1885. Они су створили друго по величини царство у бурманској историји и наставио административне реформе које је започела династија Тоунгу, постављајући темеље модерне државе Бурме. Реформе су се, међутим, показале недовољним да зауставе напредовање Британаца, који су поразили Бурманце у сва три Англо-бурмска рата током шест деценија (1824–1885) и окончали миленијско дугу бурманску монархију 1885. године.
Експанзионистичка династија, краљева Конбаунга водила је кампање против краљевстава Манипура, Ракајна, Ахома, Мона од Пегуа, као и сијамског краљевства Ајутаје, успостављајући Треће Бурмско царство. Подложно каснијим ратовима и уговорима са Британцима, модерна држава Бурма може пратити своје тренутне границе до ових догађаја.
Током периода династије Конбаунг, престоница је неколико пута пресељавана из верских, политичких и стратешких разлога.
Историја
[уреди | уреди извор]Успостављање
[уреди | уреди извор]Династију је основао сеоски поглавар, који је касније постао познат као Алаунгпаја, 1752. године како би оспорио обновљено краљевство Хантавади, које је управо било срушило династију Таунгу. До 1759. године, Алаунгпајине снаге су ујединиле целокупну Бурму (и Манипур) и протерале Французе и Британце који су снабдевали оружјем Хантавадије.[2]
Алаунгпајин други син, Хсинбјушин, на престо је доспео након кратке владавине његовог старијег брата Наунгдавгја (1760–1763). Он је наставио очеву експанзионистичку политику и коначно заузео Ајутају 1767. године, након седам година борбе.
Реформе
[уреди | уреди извор]Схватајући потребу за модернизацијом, владари Конбаунга покушали су да спроведу различите реформе са ограниченим успехом. Краљ Миндон са својим способним братом престолонаследником Канаунгом основао је државне фабрике за производњу модерног оружја и робе; на крају су се те фабрике показале скупим и неефикаснијим у спречавању страних инвазија и освајања.
Миндон је такође покушао да смањи пореско оптерећење смањењем великих пореза на доходак и створањем пореза на имовину, као и дажбине на страни извоз. Ове политике имале су обрнути ефекат на повећање пореског оптерећења, јер су локалне елите искористиле прилику за увођење нових пореза без снижавања старих; они су могли да то учине, јер је контрола из центра била слаба. Поред тога, царине на страни извоз зауставиле су растуће занатство и трговину.
Конбауншки краљеви су проширили административне реформе започете у периоду обновљене династије Тоунгу (1599–1752) и остварили су високе нивое унутрашње контроле и екстерне експанзије. Они су појачали контролу у низијама и умањили наследне привилегије шанских поглавара. Они су такође покренули комерцијалне реформе које су повећале владин приход и учиниле га предвидљивијим. Новчана економија је наставила са успоном. Године 1857, круна је отворила пуноправни систем готовинских пореза и плата, потпомогнут првим стандардизованим сребрним новцем у земљи.[3]
Ипак, обим и темпо реформи су били неуједначени и на крају су се показали недовољним да зауставе напредак британског колонијализма.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Харвеy 1925, стр. 333.
- ^ Пхаyре 1883, стр. 153.
- ^ Лиеберман 1996, стр. 184-187.
- ^ Мyинт-У 2001.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Бурма Пресс Суммарy”. Wоркинг Пеопле'с Даилy. 3. 3. 1988. Приступљено 1. 11. 2013.
- Андрус, Јамес Русселл (1947). Бурмесе Ецономиц Лифе. Станфорд Университy Пресс. ИСБН 9780804703154.
- Буyерс, Цхристопхер. „Тхе Роyал Арк: Бурма – Конбаунг Дyнастy”. Приступљено 19. 9. 2009.
- Бирд, Георге W. (1897). Wандерингс ин Бурма. Ф.Ј. Бригхт & Сонс.
- Цхарнеy, Мицхаел W. (2006). Поwерфул Леарнинг: Буддхист Литерати анд тхе Тхроне ин Бурма'с Ласт Дyнастy, 1752–1885. Анн Арбор: Университy оф Мицхиган.
- Тхе Мандалаy Палаце (ПДФ). Рангоон: Дирецторате оф Арцхаеологицал Сурвеy. 1963. Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 01. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2019.
- Даи, Yингцонг (2004). „А Дисгуисед Дефеат: Тхе Мyанмар Цампаигн оф тхе Qинг Дyнастy”. Модерн Асиан Студиес. Цамбридге Университy Пресс. 38: 145—189. дои:10.1017/с0026749x04001040.
- Финдлаy, Роналд; О'Роурке, Кевин Х. (2007). Поwер анд Плентy: Траде, Wар, анд тхе Wорлд Ецономy ин тхе Сецонд Милленниум. ИСБН 9780691118543.
- Флеисцхманн, Клаус (1981). Аракан, Конфликтрегион зwисцхен Бирма унд Бангладесх: Воргесцхицхте унд Фолген дес Флüцхтлингсстромс вон 1978 (на језику: Герман). 121. Институт фüр Асиенкунде Хамбург: Миттеилунген дес Институтс фüр Асиенкунде. ИСБН 9783921469804.
- Халл, D.Г.Е. (1960). Бурма (3рд изд.). Хутцхинсон Университy Либрарy. ИСБН 978-1-4067-3503-1.
- Харвеy, Г. Е. (1925). Хисторy оф Бурма: Фром тхе Еарлиест Тимес то 10 Марцх 1824. Лондон: Франк Цасс & Цо. Лтд.
- Хтин Аунг, Маунг (1967). А Хисторy оф Бурма
. Неw Yорк анд Лондон: Цамбридге Университy Пресс. - Коениг, Wиллиам Ј. (1990). „Тхе Бурмесе Политy, 1752–1819: Политицс, Администратион, анд Социал Организатион ин тхе еарлy Кон-баунг Период”. Мицхиган Паперс он Соутх анд Соутхеаст Асиа. 1990 (34).
- Леидер, Јацqуес П. (2009). „Кинг Алаунгминтаyа’с Голден Леттер то Кинг Георге II (7 Маy 1756)” (ПДФ). Ханновер: Готтфриед Wилхелм Леибниз Библиотхек. Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 12. 2018. г. Приступљено 08. 12. 2019.
- Леидер, Јацqуес П. (2005). „Специалистс фор Ритуал, Магиц анд Девотион: Тхе Цоурт Брахминс оф тхе Конбаунг Кингс” (ПДФ). Тхе Јоурнал оф Бурма Студиес. 10: 159—180. дои:10.1353/јбс.2005.0004. Архивирано из оригинала (ПДФ) 08. 12. 2019. г. Приступљено 08. 12. 2019.
- Лиеберман, Вицтор Б. (1996). „Политицал Цонсолидатион ин Бурма Ундер тхе Еарлy Конбаунг Дyнастy, 1752-ц. 1820.”. Јоурнал оф Асиа Хисторy. 30 (2): 152—168.
- Лиеберман, Вицтор Б. (2003). Странге Параллелс: Соутхеаст Асиа ин Глобал Цонтеxт, ц. 800–1830, волуме 1, Интегратион он тхе Маинланд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-80496-7.
- Летwе Наwрахта анд Тwинтхин Таикwун (1770). Тхамеин, Хла, ур. Алаунгпаyа Аyедаwбон (на језику: Бурмесе) (1961 изд.). Министрy оф Цултуре, Унион оф Бурма.
- Маунг Маунг Тин, У (1905). Конбаунг Хсет Маха Yазаwин (ကုန်းဘောင်ဆက်မဟာရဇဝင်) (на језику: Бурмесе). 1—3 (2004 изд.). Yангон: Департмент оф Университиес Хисторy Ресеарцх, Университy оф Yангон.
- Мyанмар–Енглисх Дицтионарy. Мyанмар Лангуаге Цоммиссион. 1993. ИСБН 1-881265-47-1.
- Мyинт-У, Тхант (2001). Тхе Макинг оф Модерн Бурма. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521799140.
- Мyинт-У, Тхант (2006). Тхе Ривер оф Лост Фоотстепс—Хисториес оф Бурма. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-374-16342-6.
- Нисбет, Јохн (1901). Бурма Ундер Бритисх Руле—анд Бефоре. 1. Арцхбалд Цонстабле & Цомпанy.
- Пелетз, Мицхаел Г. (2007). Гендер Плуралисм: Соутхеаст Асиа Синце Еарлy Модерн Тимес. Роутледге. ИСБН 9780203880043.
- Пхаyре, Артхур П. (1883). Хисторy оф Бурма (1967 изд.). Лондон: Сусил Гупта.
- Поллак, Оливер Б. (1976). „Дyнастицисм анд Револт: Црисис оф Кингсхип ин Бурма, 1837–1851”. Јоурнал оф Соутхеаст Асиан Студиес. 7 (2): 187—196. дои:10.1017/с0022463400015009.
- Суракиат, Памарее (март 2006). „Тхе Цхангинг Натуре оф Цонфлицт бетwеен Бурма анд Сиам ас сеен фром тхе Гроwтх анд Девелопмент оф Бурмесе Статес фром тхе 16тх то тхе 19тх центуриес” (ПДФ). Асиа Ресеарцх Институте: 8, 11, 25. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2. 7. 2015. г.
- Пхилипс, Цyрил Хенрy (1951). Хандбоок оф Ориентал Хисторy. 6. Университy оф Лондон Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес. стр. 117, 121.
- Сцотт, Јамес Георге (1882). Тхе Бурман, Хис Лифе анд Нотионс. Лондон: Мацмиллан. ИСБН.
- Сцотт, Ј. Георге (1900). Газеттеер оф Уппер Бурма анд тхе Схан статес (ПДФ). 2. Суперинтендент, Говернмент Принтинг.
- Таw, Сеин Ко (1913). Бурмесе Скетцхес. Бритисх Бурма Пресс. ИСБН.
- Сеекинс, Доналд M. (2006). Хисторицал Дицтионарy оф Бурма (Мyанмар). Сцарецроw Пресс. ИСБН 9780810864863.
- Сyмес, Мицхаел (1800). Ан Аццоунт оф ан Ембассy то тхе Кингдом оф Ава, сент бy тхе Говернор-Генерал оф Индиа, ин тхе yеар 1795 (ПДФ). Лондон: СОАС Спринг 2006.
- Wyатт, Давид К. (2003). Хисторy оф Тхаиланд (2 изд.). Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-08475-7.
- „Мyанмар хисторицал ресеарцх јоурнал”. Мyанмар Хисторицал Ресеарцх Јоурнал (на језику: Бурмесе). တက္ကသိုလ်များသမိုင်းသုတေသနဌာန (19). 2007.
- Yегар, Мосхе (1972). Тхе Муслимс оф Бурма. Отто Харрассоwитз. ИСБН 9783447013574.
- Yи, Yи (1982). „Лифе ат тхе Бурмесе Цоурт ундер тхе Конбаунг Кингс” (ПДФ). Силвер Јубилее Публицатион (ငွေရတုသဘင် အထိမ်းအမှတ် စာစောင်). Рангоон: Хисторицал Ресеарцх Департмент: 100—147. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 03. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Forty Years in Burma John Ebenezer Marks, London: Hutchinson & Co., 1917
- The Last Queen of Burma Kenneth Champeon, The Irrawaddy, July 2003
- Before and after the wheel: Pre-colonial and colonial states and transportation in mainland Southeast Asia and West Africa Michael Charney, HumaNetten 37 2016.
- Ayutthaya and the End of History:Thai Views of Burma Revisted Min Zin, The Irrawaddy, August 2000
- A rare meeting with the last of Burma's royals Архивирано на сајту Wayback Machine (15. април 2008) The Daily Telegraph, 26 February 2008
- Myanmar's last royal laments a crumbling nation Архивирано 2013-01-04 на сајту Archive.today Reuters, 10 March 2008
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
