Литијум хексафлуорофосфат
Изглед
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.040.289 |
| |
Својства | |
F6LiP | |
Моларна маса | 151,905 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Литијум хексафлуорофосфат је хемијско једињење, које има молекулску масу од 151,905 Da, са формулом ЛиПФ6. То је бели кристални прах и користи се у комерцијалним секундарним углавном литијум-јонским батеријама. Једињење има високу растворљивост у неводеним, поларним растварачима. Конкретно, раствор литијум-хексафлуорофосфата у карбонатним мешавинама етилен-карбоната, диметил-карбоната, диетил-карбоната и / или етил метил-карбоната, са малом количином једног или више адитива попут винилен-карбоната, служи као електролит у полимерским литијум-јонским батеријама. Ово једињење користи и инертност ањонског хексафлуорофосфата према јаким редукционим агенсима, као што је метал литијума.
Особине
[уреди | уреди извор]Особина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 0 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 0 |
Партициони коефицијент[3] (ALogP) | 1,2 |
Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -4,0 |
Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 41,6 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература
[уреди | уреди извор]- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.