Пређи на садржај

Мадхва

С Википедије, слободне енциклопедије
Мадхва
Име по рођењуВāсудева
Друга именаМадхвацхарyа
Датум рођења1238.[1]
Место рођењаПајака, у близини Удупија[2]
Карнатака[1]
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањехиндуистички филозоф
Деловањеосновао је школу Двајта Веданта

Мадхвачарја (Мадхвāцāрyа; 1238–1317 [3]), понекад се користи англицизам Мадхва Ачарја, а такође је познат и као Пурна Прајна и Ананда Тирта, био је хиндуистички филозоф и главни пропонент Двајта (дуалистичке) школе веданте.[1][4] Мадхва је називао своју филозофију татвавада са значењем „аргументи са реалистичког становишта”.[4]

Мадхвачарја је рођен на западној обали Карнатака државе у Индији 13. века.[5] Као тинејџер, он је постао сањаси (монарх) придружујући се Брахма-сампрадајском гуруу Ачиутапрекши, из реда Екаданди.[1][6] Мадхва је проучавао класике хиндуистичке филозофије, посебно Принципала Упанишадса, бхагавадгиту и брахма сутре (Прастанатраји).[1] Он је писао коментаре о тим радовима и заслужан је за тридесет седам дела написаних на санскриту.[7] Његов стил писања био је препознатљив по екстремној краткоћи и сажетости израза. Његовим највећим делом сматра се Анувјахјана, филозофски додатак његовој басји о брама сутрама састављеној од поетских структура.[5] У неким се делима прогласио аватаром Вајуа, сином бога Вишнуа.[8][9]

Он је био критичар учења изложених Ади Шанкаровој Адваита Веданте и Раманујовој Вишиштадвајта Веданти.[4][5] Неколико пута је био на турнеји кроз Индију, обилазећи места као што су Бенгал, Варанаси, Дварка, Гоа и Кањакумари, бавећи се филозофским расправама и посећујући хиндуистичке центре учења.[7] Мадхва је успоставио Кришна Мут у Удупију са муртијем прибављеним из Дварка Гуџарата 1285. године.[5]

Мадхвова учења су изграђена на претпоставци да постоји суштинска разлика између атмана (индивидуалне душе, себе) и брахмана (ултиматне стварности, бога Вишну), то су две различите непроменљиве стварности, с тим да индивидуална душа зависна од Брахмана, никада није идентична.[4] Теистичка учења дуализма у његовој школи нису се слагала с монистичким[10] учењима друге две најутицајније Ведантове школе заснованим на адвајтском недуализму и квалификованом недуализму Вишиштадвајта.[4][11] Ослобођење, тврди Мадхва, достижно је само милошћу Божјом.[4][12] Двајтска школа коју је основао Мадхва утицала је на вајшнавизам, покрет Бхакта у средњовековној Индији, и била је једна од три утицајне филозофије Веданте, заједно са Адвајта ведантом и Вишиштадвајта ведантом.[13][5][14] Историјски утицај Мадхве у хиндуизму, држави Куландран и Краемер, био је здрав, али не опсежан.[9]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Биографија Мадхвачарја сримадва вијаја је нејасна о његовој години рођења.[15] Многи извори наводе период 1238–1317,[13][16] али неки наводе и период 1199–1278.[15][17]

Мадхвачарја је рођен у Паџаки близу Удупија, приобалног округа у данашњој индијској држави Карнатака.[18] Традиционално се верује да је име његовог оца Надуилаја (санскрит: Мадхјагеха, Мадхјамандира), а име његове мајке је нејасно, иако многи извори различито наводе да је Сатјавати и Ведавати.[18] Рођен у браманском домаћинству у којем се говорио тулу језик, добио је име Васудева.[18] Касније је постао познат по именима Пурнапрајна, Анандатирта и Мадхвачарја (или само Мадхва).[5] Пурнапрајна је било име које му је дато у време његове иницијације у сањасу (одрицање), док је био тинејџер.[18] Име које му је дато када је постао старешина свог манастира било је „Ананда Тирта“.[18] Сва три његова каснија имена налазе се у његовим делима.[1] Мадхвакарја или Мадхва су имена која се најчешће налазе у модерној литератури о њему, или књижевности везаној за Двајта Веданту.[5][4]

Мадхва је започео школовање након своје Упанајане са седам година, а постао је монах или Сањаси у тинејџерском узрасту,[18] иако се његов отац у почетку томе противио.[19] Придружио се манастиру Адвајта Веданта у Удупи (Карнатака),[6] прихватио је да његов гуру буде Ачутрапрекша,[15] који се у неким изворима такође помиње као Ачјутрапрајна.[1] Мадхва је проучавао Упанишаде и адвајтску литературу, али није био убеђен у њену недуалистичку филозофију јединства људске душе и бога, имао је честе несугласице са својим гуруом,[18] напустио је манастир и започео сопствени покрет татвавада заснован на претпоставкама дуализма Дви – тврдећи да су људска душа и бог (као Вишну) две различите ствари.[15] Мадхва никада није признао Ачјутрапрекшу као свог гуруа или своју монашку лозу у својим списима.[6] За Мадхву се каже да је био паметан у филозофији, а такође да је био висок и снажно грађен.[20]

Мадхвачарја никада није основао матху (манастир) посвећен двајта филозофији, међутим његова лоза ученика постала је уточиште за низ двајтских учењака као што су Јајатирта, Срипадараја, Вјасатирта, Вадираја Тирта, Рагутама Тирта, Рагавендра Тирта и Сатјаната Тирта који су следили стопе Мадхве.[15][21]

Мадхвини ученици и следбеници су написали бројне хагиографије. Од њих, најреферентнија и најаутентичнија је биографија на санскриту са шеснаест песама Мадхвавијаја од Нарајане Пандитачарје – сина Тривикраме Пандите, који је и сам био Мадхвин ученик.[5]

Инкарнација Вајуа, бога ветра

[уреди | уреди извор]

У неколико својих текстова, наводе Сарма и други научници, „Мадхвачарја се проглашава трећим аватаром или инкарнацијом Вајуа, бога ветра, сина Вишнуа“.[8][22] Он је стога за себе тврдио да је Хануман – први аватар Вајуа, и Бима – Пандава у Махабарати и други аватар Вајуа.[8] У једној од својих басија о Брахма сутрама, он тврди да је ауторитет текста из његовог личног сусрета са Вишнуом.[23] Мадхва је, наводи Сарма, веровао да је посредник између Вишнуа и Двајтиних посвећеника, који их је водио на њиховом путовању ка Вишнуу.[9][8]

За Мадхву се каже да је током свог живота направио неколико чуда, укључујући претварање семена тамаринда у златнике, конзумирање четири хиљаде банана и тридесет великих лонаца млека у једном седењу, борбу и победу против пљачкаша и дивљих животиња, прелазак Ганга а да није поквасио своју одећу, и дајући светлост својим ученицима кроз нокте великих прстију након што се лампа угасила док су ноћу тумачили текст.[24]

За Мадхвачарју се каже да је цитирао неке стихове из својих јединствених рецензија светих списа. Такође, се каже да је цитирао многе јединствене књиге као што је Камата Срути. Интерпретација Балите Сукте од стране Мадхвачарја и његових следбеника да би се доказало да је Мадхвачарја била инкарнација Вајуа сматра се изузетно јединственим према стандардним коментарима о њима као што су Сајана и Хорас Хајман Вилсон.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Схарма 1962, стр. xв.
  2. ^ Брyант 2007, стр. 357.
  3. ^ Схарма 2000, стр. 103.
  4. ^ а б в г д ђ е Стокер 2011.
  5. ^ а б в г д ђ е ж Схарма 1962, стр. xв–xвии.
  6. ^ а б в Схеридан 1991, стр. 117.
  7. ^ а б Схарма 1962, стр. xв-xви.
  8. ^ а б в г Сарма 2000, стр. 20 wитх фоотнотес 3 анд 4.
  9. ^ а б в Куландран, Сабапатхy (2004). Граце ин Цхристианитy анд Хиндуисм. Јамес Цларке & Цо. стр. 177—179. ИСБН 978-0227172360. 
  10. ^ Схарма 1962, стр. 36-37.
  11. ^ Брyант 2007, стр. 315, 358–361.
  12. ^ Јамес Лоцхтефелд , (2002). Мадхва. ИСБН 978-0823931798. , Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм, Вол. 1: А–М, Росен Публисхинг. , паге 396
  13. ^ а б Брyант 2007, стр. 12–13, 359–361.
  14. ^ Стаффорд Беттy (2010). „Дваита, Адваита, анд Виśиṣṭāдваита: Цонтрастинг Виеwс оф Мокṣа, Асиан Пхилосопхy”. Ан Интернатионал Јоурнал оф тхе Пхилосопхицал Традитионс оф тхе Еаст. 20 (2): 215—224. 
  15. ^ а б в г д Дехсен 1999, стр. 118.
  16. ^ Схарма 2000, стр. 77–78.
  17. ^ Јонес & Рyан 2006, стр. 266.
  18. ^ а б в г д ђ е Схарма 2000, стр. 79–80.
  19. ^ Хелмутх вон Гласенапп: Мадхва'с Пхилосопхие дес Висхну-Глаубенс, Геистесстрöмунген дес Остенс вол. 2, Бонн 1923, Еинлеитунг (п. *3).
  20. ^ Гласенапп: Мадхва'с Пхилосопхие дес Висхну-Глаубенс, Еинлеитунг (п. *11-12).
  21. ^ Стокер 2011, стр. сее Цаноницал Соурцес сецтион.
  22. ^ Схеридан 1991, стр. 117–118, Qуоте: "Мадхва реферс фреqуентлy то тхе фацт тхат Вyаса wас хис гуру, анд тхат Мадхва химселф wас тхе тхирд аватара оф Ваyу афтер Хануман анд Бхима..
  23. ^ Схеридан 1991, стр. 118.
  24. ^ Гласенапп: Мадхва'с Пхилосопхие дес Висхну-Глаубенс, Еинлеитунг (п. *6-7).
  25. ^ „Мадхвацхарyа'с униqуенесс”. госаи.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-21. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Мадхва на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Madhva&oldid=28817955”