Пређи на садржај

Adi Šankara

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Adi Shankara)
Adi Šankara
Adi Shankara with Disciples, by Raja Ravi Varma (1904)
Adi Šankara sa sledbenicima, rad Raža Ravi Varme (1904)
Ime po rođenjuŠankara
Datum rođenja788.[1]
Mesto rođenjaKaladi
sadašnji Kočin, Kerala
 Indija
Datum smrti820.[1] (starost 32)
Mesto smrtiKedarnat
sadašnji Utarakand
 Indija
PrebivališteIndija
Državljanstvoindijsko
Zanimanjefilozof i teolog

Adi Šankaračarja (Sanskrit: आदि शङ्कराआचार्य }) bio je indijski filozof i teolog iz 8. veka[2] koji je konsolidovao doktrine Advajta Vedanta.[1][3][note 1] On je zaslužan za objedinjavanje i uspostavljanje glavnih tokova misli u hinduizmu.[5][6][7]

Njegovi radovi na sanskrtu raspravljaju o jedinstvu atmana i Nirgune Brahmana „brahmana bez atributa”.[8] On je napisao bogate komentare o vedskom kanonu (Brahma Sutras, glavnim Upanišadima i Bhagavadgiti) u prilog svojoj tezi.[9] Njegova dela obrađuju ideje pronađene u Upanišadima. Šankarove publikacije su kritikovale ritualno orijentisanu školu hinduizma Mimamsa.[10] On je takođe objasnio ključnu razliku između hinduizma i budizma, navodeći da hinduizam tvrdi da „Atman (duša, ja) postoji”, dok budizam tvrdi da „nema duše, nema sebstva”.[11][12][13]

Šankara je putovao širom Indijskog potkontinenta kako bi propagirao svoju filozofiju kroz diskurse i debate sa drugim misliocima. On je uspostavio važnost monaškog života kakav je sankcionisan u Upanišadima i Brahma Sutri, u vremenu kada je škola Mimamsa uspostavila strogi ritual i ismejavala monaštvo. Smatra se da je on osnovao četiri matasa („manastira”), koji su pomogli u istorijskom razvoju, oživljavanju i širenju Advajta Vedante, te je poznat kao najveći revivalista.[14] Smatra se da je Adi Šankara organizator monaškog reda Dašanami i da je objedinio tradiciju Šanmata. On je poznat i kao Adi Šankaračarija, Šankara Bagavatpada, (Ādi) Śaṅkarācārya, Śaṅkara Bhagavatpāda i Śaṅkara Bhagavatpādācārya.

  1. ^ Modern scholarship places Shankara in the earlier part of the 8th century CE (c. 700–750).[3] Earlier generations of scholars proposed 788–820 CE.[3] Other proposals are 686–718 CE, 44 BCE,[4] or as early as 509–477 BCE.
  1. ^ а б в Sharma 1962, стр. vi.
  2. ^ „Shankara | Indian philosopher”. Encyclopedia Britannica. 
  3. ^ а б в Comans 2000, стр. 163.
  4. ^ Y. Keshava Menon, The Mind of Adi Shankaracharya 1976 pp. 108
  5. ^ Johannes de Kruijf and Ajaya Sahoo , Indian Transnationalism Online: New Perspectives on Diaspora. 2014. стр. 105. ISBN 978-1-4724-1913-2. , Quote: "In other words, according to Adi Shankara's argument, the philosophy of Advaita Vedanta stood over and above all other forms of Hinduism and encapsulated them. This then united Hinduism; (...) Another of Adi Shankara's important undertakings which contributed to the unification of Hinduism was his founding of a number of monastic centers."
  6. ^ Shankara. стр. 379. ISBN 978-0-85229-760-5. , Student's Encyclopedia Britannia – India , Volume 4, Encyclopaedia Britannica Publishing. . , Quote: "Shankaracharya, philosopher and theologian, most renowned exponent of the Advaita Vedanta school of philosophy, from whose doctrines the main currents of modern Indian thought are derived.";
    David Crystal (2004), The Penguin Encyclopedia, Penguin Books, pp. 1353, Quote: "[Shankara] is the most famous exponent of Advaita Vedanta school of Hindu philosophy and the source of the main currents of modern Hindu thought."
  7. ^ Christophe Jaffrelot (1998), The Hindu Nationalist Movement in India, Columbia University Press. 2000. стр. 2. ISBN 978-0-231-10335-0.  line feed character у |publisher= на позицији 432 (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Quote: "The main current of Hinduism – if not the only one – which became formalized in a way that approximates to an ecclesiastical structure was that of Shankara".
  8. ^ Sri Adi Shankaracharya, Sringeri Sharada Peetham, India
  9. ^ Pattanaik, Devdutt (19. 9. 2016). „How Adi Shankaracharya united a fragmented land with philosophy, poetry and pilgrimage”. Scroll.in. 
  10. ^ https://books.google.com/books?ei=09d0T6ygK4PTrQf5l4SgDQ&id=IPasbJW-1PwC&dq=inauthor%3A%22Shyama+Kumar+Chattopadhyaya%22&q=Mimamsa#v=snippet&q=Mimamsa&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Sarup & Sons, New Delhi. ISBN 81-7625-222-0
  11. ^ Edward Roer (Translator), to Brihad Aranyaka Upanishad. Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге
  12. ^ Edward Roer (Translator) (1908). „Shankara's Introduction”. Brihad Aranyaka Upanishad. стр. 3. OCLC 19373677.  Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ)
  13. ^ KN Jayatilleke , Early Buddhist Theory of Knowledge. . 2010. стр. 246—249. ISBN 978-81-208-0619-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), from note 385 onwards;
    Steven Collins , Religion and Practical Reason (Editors: Frank Reynolds, David Tracy), State University of New York Press. . 1994. стр. 64. ISBN 978-0-7914-2217-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Quote: "Central to Buddhist soteriology is the doctrine of not-self (Pali: anattā, Sanskrit: anātman, the opposed doctrine of ātman is central to Brahmanical thought). Put very briefly, this is the [Buddhist] doctrine that human beings have no soul, no self, no unchanging essence.";
    Edward Roer (Translator), Shankara's Introduction на сајту Гугл књиге]
    Katie Javanaud (2013), Is The Buddhist 'No-Self' Doctrine Compatible With Pursuing Nirvana?, Philosophy Now;
    John C. . Plott et al. (2000), Global History of Philosophy: The Axial Age, Volume 1, Motilal Banarsidass. стр. 63. ISBN 978-81-208-0158-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ), Quote: "The Buddhist schools reject any Ātman concept. As we have already observed, this is the basic and ineradicable distinction between Hinduism and Buddhism".

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]